Оловни војници и реални ратови

Да ли случајно или не, али тако се подударило да су уочи самита ЕУ и НАТО, заказаног за крај новембра у Виљнусу, оживеле војне активности. На састанку председника влада земаља Вишеградске групе – Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке – у Будимпешти била је потврђена намера да се формира заједнички војни одред који треба да буде саставни део оружаних снага ЕУ.

Осим тога, Интернет-портал ЕУобсервер подсетио је на предстојеће маневре земаља НАТО-а у новембру, на територији Пољске и балтичких земаља под називом Неукротива енергија. Њихов циљ је увежбавање дејстава у случају потенцијалне агресије од стране суседне државе. У коментару под насловом "Војне игре НАТО-а у контексту компликације односа између ЕУ и Русије" постоји фраза: Алијанса почиње масовне војне игре код руских граница, неколико дана пре него што ЕУ, како је планирано, на самиту у Виљнусу отме од бивших Совјета њихов главни бисер – Украјину. ЕУобсервер има у виду планирано потписивање у Виљнусу Споразума о асоцираном чланству у зони слободне трговине између ЕУ и Украјине. Између осталог, слична документа Брисел намерава да потпише и са Молдавијом и Азарбејџаном.

О томе да ли ће Украјина бити на добитку или губитку од потписивања поменутог документа – а од стране Русије она је добила позив да се придружи Царинском савезу – питање је отворено. Москва је своју тачку гледишта изразила. На Украјини је да одлучи.

У међувремену пред Кијевом су већ спремни да отворе врата чланови Вишеградске групе. Како тврди ЕУобсервер, поново су у последње време оживели односи Украјине са НАТО-ом. У предстојећим аневрима за одбијање агресије неке суседне државе, учествује и украјински одред од сто људи. Из Немачке ће учествовати само 75. Осим тога, прецизира Интернет-портал, украјински војници улазе у састав војних мисија НАТО-а у Авганистану и на Косову, на Средоземном мору и у Индијском океану.

У коментару Интернет-портала стално се помињу НАТО и ЕУ. Што се тиче војне компоненте, односа ове две европске организације, у датом погледу одвојити једну од друге врло је тешко. Као прво, данас од 28 земаља ЕУ, 22 су чланице НАТО-а. А као друго, после усвајања стратегије такозване „паменте одбране“ у Алијанси, усмерене између осталог на економско трошење средстава, део чисто војних функција штаб блока преноси на партнере из јединствене Европе.

Са ове тачке гледишта, идеја формирања некакве мини-армије Вишеградске групе делује у најмању руку чудно. Тачније, скоро нереално. Како истичу експерти, чланови четворке имају различиту тежину, различити прилаз проблемима евроинтеграције и односима са НАТО-ом. Војне инвестиције у Пољској пет пута премашују укупне одбрамбене трошкове осталих чланова групе. Осим тога, које оружане снаге ЕУ ће попунити нови одред? Разговор о борбеним групама брзог реаговања води се у ЕУ годинама, али реалне војне мисије у кризним жариштима планете изводи НАТО. За сада, чланови Вишеградске четворке припремају се за чудну игру алијансе. Одговорни уредник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин слаже се са планским карактером маневара, али изражава недоумицу поводом садржаја њиховог сценарија.

- Сценарио маневара који ће се одвијати у Пољској предвиђа одбацивање агресије суседне државе укључујући 5. члан Споразума – заштита савезника подвргнутог нападу. То је провокациона поставка питања. А када се ми заједно боримо против тероризма, овде нема ништа провокационо.

Доктор Маргарете Клајн из немачког Фонда за науку и политику у разговору за Глас Русије подвукла је важност узајамног поверења између Запада и Русије.

- Недостатак узајамног поверења је главно зло у односима. Својевремено Русија је дала предлог да се склопи споразум о европској безбедности, али Запад га није примио озбиљно. Потреба за дијалогом остаје. Зато што, док не пође за руком да се постигне компромис о кардиналним проблемима, партнерство ће остати климаво.

У принципу, у стварању неких европских армија оловних војника нема ништа опасно по друге. Ако то наравно није праћено играма правог рата против „аресивног суседа“.

Олег Севергин,