Обама-Мекејн: Дан одлуке

Судар демократа и конзервативаца после осам година стагнације америчког економског и спољнополитичког утицаја. После администрације Џорџа Буша, која је према бројним анализама била најгора у историји демократије у тој држави, Америци свака промена добродошла. Регистровано више од 150 милиона бирача.

Коначни обрачун између нове велике звезде америчке политике, Барака Обаме и времешног ветерана Вијетнамског рата Џона Мекејна уследиће после најдуже и најскупље предизборне кампање у историји америчке демократије, из које су, временом, један за другим испадали политичари много већег почетног рејтинга, попут Хилари Родам Клинтон, Мита Ромнија, Џона Едвардса или Рудолфа Ђулијанија.

"Одметник", како гласи шифровано име које је Обами наденула америчка тајна служба, почетак гласања дочекује као апсолутни фаворит, обзиром да Мекејн, као републиканац, носи тешко бреме бројних промашаја админстрације Џорџа Буша, терет година, те прилично непопуларног става да војнике САД остави у Ираку до "коначне победе", од чега је велика већина Американаца већ одавно одустала.

Мекејн, или "Феникс", како је сам себе крстио, упркос прилично лошем рејтингу, нада се гласовима традиционалних конзервативаца, па је гро кампање сконцентрисао на позивање на лик и дело најпопуларнијег међу републиканским председницима, Роналда Регана, те је и једна од предизборних дебата кандидата те странке одржана у "светилишту конзерватизма у САД", Регановој председничкој библиотеци у Калифорнији.
Контроверзни изборни систем

Амерички председник се бира према индиректном изборном систему, односно, победника не одлучује апсолутни број гласова бирача, већ број гласова електора у такозваном електорском, односно изборном колеџу. Изборни колеџ има 538 електора, а победу на изборима односи кандидат који је освојио најмање 270 електорских гласова. Електорски гласови добијају се на основу победе у свакој од савезних држава. Осим у државама Небраска и Мејн, све електорске гласове у осталим државама добија кандидат који освоји већи број гласова.

Освајање већег укупног броја гласова, међутим, не значи и обавезно и победу на изборима. На изборима 2000. године, кандидат демократа Ал Гор освојио је 48,38 одсто гласова, али је Буш са поверењем 47,87 одсто, ипак постао 43. председник САД, јер је добио 271 електорски глас, наспрам 266 Ала Гора. Кључну улогу, како се испоставило, одиграо је независни кандидат Ралф Надер који је добио поверење 2,74 одсто бирача. Осим Обаме и Мекејна, у трци за председника учествују и независни кандидат Ралф Надер и либерал Боб Бар, али се претпоставља да неће имати скоро никаквог утицаја на коначан исход. Осим њих двојице, пријављена су још два кандидата, Чак Болдвин из Уставне странке, те представница Зелених Синтија Мекини. У САД регистроване је укупно 153,1 милиона бирача, или око 73 одсто становника који имају право гласа.

Истовремено, Мекејн је вешто избегавао јавне наступе са Бушом, надајући се да ће на тај начин успети да се измакне од поражавајућег наслеђа садашње администрације, те је популарност градио понајвише патриотским покличима да ће америчке војнике из Ирака вратити као "победнике и уздигнутог чела". У покушају да поправи рејтинге, Мекејн за потпредседничког кандидата изабрао мало познату сенаторку са Аљаске, Сару Пејлин. "Пејлин ефекат" је, суштински, успео да испуни задатак, и трку за Белу Кућу је њеним појављивањем постала неизвеснија.

Обамин избор за потпредседника, Џо Бајден представља одговор на критике да је превише неискусан да би водио најмоћнију државу света, те је за првог сарадника одабрао вероватно најискуснијег демократског сенатора, бар кад су у питању спољнополитички проблеми.

Кључни елементи којима ће се амерички бирачи руководити приликом гласања су финансијска криза која је протеклих месеци узбиљно уздрмала самопоуздање Американаца, али и читав низ безбедносних и спољнополитичких проблема, који ће, такође, утицати на опредељење гласача.

Суштинске проблеме америчке спољне политике, коју је Бушова администрација прилично трапаво водила у последњих осам година, представљају ратови у Ираку и Авганистану, иранска нуклеарна криза, озбиљно уздрман Пакистан, који је и најозбиљнији савезник САД у рату против тероризма, наставак палестинске кризе, увек осетљиви Либан, непријатељски расположена Сирија, али и растући утицај анти-америчких снага у Јужној Америци.

Истовремено, нови председник САД суочиће се са већ дугогодишњим проблемом зависности Америке од страних извора енергената и, на концу, милионима нелегалних усељеника, који свеке године упадају на територију САД у потрази за "америчким сном". Најзначајнију "узгредну" тему представљају бракови између особа истог пола.
Феникс - Џон Мекејн

Амерички историчари већ нашироко распредају да ли ће Буш бити запамћен као најгори председник у историји Америке, који ће у уџбенике ући као човек који је, уз озбиљне промашаје на скоро свим фротновима, успео да и подели нацију, попут Ричарда Никсона, Андруја Џонсона, Херберта Хувера или Џејмса Бјукенена, који је нимало ласкаву титулу "најгорег" носио до сада.

У тренуцима у којима се Америка суочавала са великим тешкоћама, Бјукенен, Ендрју Џонсон, Хувер и Буш не само што су успели да изазову дубоке поделе, већ су владали лоше и наследницима оставили САД у горем стању него што су је затекли.

Барак Обама је, према последњих истраживањима јавног мнења, на најбољем путу да се уврсти на листу великана америчке историје, раме уз раме са читавим низом легенди које су, свака на свој начин, устајући против неправде, или попут Розе Паркс, остајући да седе, допринели развоју демократије и разбијању, верских, расних и свакаквих других догми.

Његови противници гро критика изражавају бојама, постављајући питања да ли је Обама "довољно црн", због чињенице да му је деда био белац, довољно спретан да победи у "црвеним" - републиканским државама, те, на концу, није ли превише "зелен" да би био постављен на чело америчких оружаних снага.


Џеки Робинсон америчке политике

Тамнопути сенатор из Илинојса би избором за председника САД, како наводе аналитичари, добио статус Џекија Робинсона америчке политике, алудирајући на славног играча бејзбола који је појавивши се у дресу "Доџерса", тада тима из њујоршког Бруклина, у парампарчад разбио 80 година дугу расну баријеру у америчком професионалном спорту. Да би достигао славу двојице назначајнијих афро-американаца, Мартина Лутера Кинга или Малкома Икса, међутим, потребна су стварна достигнућа.

Обамини политички наступи оцењују се према значајно вишим стандардима, јер као "први од различитих" мора наступати убедљивије и без грешки које би Американци без проблема опростили другим кандитатима, попу његовог ривала Џона Мекејна.

Попут инаугурационих говора Абрахама Линколна и Франклина Делано Рузвелта, или Кенедијевог иступа о религији из 1960. године који је означио почетак краја озбиљних веза цркве и државе у САД, Обама је у јеку кампање уздрмао амерички политички естаблишмент и јавност неочекивано храбрим наступом о расним поделама у САД, определивши се радије за уклањање баријера међу расама, које у тој великој држави и даље постоје, него за "зихерашко" подилажење широким народним масама, чему обично нагињу председнички кандидати.

"Уколико том проблему сада окренемо леђа, ако се свако завуче у свој ћошак, никада нећемо бити у позицији да се нађемо на истој страни при решавању озбиљних проблема попут здравствене заштите, или образовања, или потребе да се свим Американцима обезбеде добри послови," рекао је Обама.

"То је био јединствен тренутак - први црни кандидат са добрим шансама да буде номинован за место председника, у држави у којој расно неповерење има дубоке корене и о чему се често ћути, упустио се у критичном делу кампање у нешто што би се могло изродити у најзначајнију јавну расправу о расним односима последњих деценија," објавио је "Њујорк тајмс" у хвалоспеву тамопутом политичару из Илиноја.

Расну баријеру, међутим, на председничким изборима Барак Обама оборио је већ једном пре равно 18 година, када га је престижна ревија правног факултета на универзитету Харвард, одабрала за председника - првог црнца у 122 године дугој историји те институције.

"Али важно је да приче попут моје не буду злоупотребљене како би се рекло да је за црнце све у реду. Морате се сетити да на сваку особу попут мене, долазе на стотине или хиљаде талентованих црних студената који никада не добију шансу за успех," рекао је тада Обама.