УКРАЈИНА НОМИНОВАЛА ФИЛМ „ПАРЏАНОВ“ ЗА ОСКАРА

Украјински оскаровки савет је изабрао  филм који ће представљати Украјину у номинацији „Филм на стрАном језику „ награде Оскар за 2013.г. коју додељује  Америчка академија  филмске уметности и науке.Већином гласова (10:6) одлучено је да то буде филм“Параџанов“, дебитантски играни филм  пријатеља Параџанова,француског редитеља и глумца, Сержа  Аведикјана, добитника „златне  палме „ у Кану за краткометражни филм „Острва која лају „ и Јелене Фетисове из Украјине која је  и продуцент и писац сценарија.

Филм је снимљен у копродукцији чак четири земље:Украјине,Француске, Грузије  и Јеременије уз подршку  Државне агенције Украјине за филм, ARTE FRANCE, те Грузијског и Јерменског филмског центра.Са украјинске стране продуцент филма је филмкски студио „Интерфилм“.

Укупан буџет филма је износио 2 милиона евра, а сниман је 5 година.

У филму-драми „Параџанов“, поред Аведикјана који наступа у насловној улози, играју и Јулија Пересилд,Карен Бадаловној  ,Михаил Пшенични и други.

„Параџанов“,   је имао  светску премијеру на Фестивлу у Краловим Варима у јулу ове године  где је приказан као представник Украјине на основном међународном програму East of the West.

На недавно одржаном, четвртом  по реду Одеском међународном фестивалу,  филм  „Параџанов“ је добио главну награду као најбољи украјински дугометражни филм.

По речиме сценаристкиње, продуценткиње  корежисреке,Јелене  Фетисове, најтежи део посла био је снимање у колонији строгог режима у којој је ексцентични филмски геније  који  је неприкидно био у сукобу са совејтским властима, провео пет година, осуђен  за кривично дело педерсатије по члану  121. кривичног законика РСФСР.

„Нисмо хтели да правимо спекулације на ту тему,али уколико су такви односи имали места у животу Сергеја Параџанова,не би било у реду да се правимо како то нисмо приметили.Сматрам да смо довољно деликатно провукли ту линију у филму „изјавила је  Јелена Фетисова.

Украјинског  кандидата за Оскара моћи ће да види домаћа публика у биоскопима већ од чевртака, 3.октобра.

Да подсетимо:номинати за „Оскара“ у 24 категорије биће објављени 16.јануара 2014., а сама, 86.по реду, церемонија уручивања најпрестижнијих светских  награда за филмско ставралаштво, биће по традицији одржана 2.марта  у   Dolly Thetru у Лос Анђелосу.

Филм „Праџанов“је  посвећен 90. годишњици рођења филмског чудотворца  Сергеја Параџанова  која ће се обележити 2014.

Манифестације посвећене Параџанову

У свету је последњих година одржано неколико манифестција посвећених филмом стваралаштву овог редитеља и сликара раскошног талента који су као Лондионски фестивал о Параџанову (пре две године) који је зтрајао два и по месеца, а посебно прошлогодишњи  Московски омаж сликару Параџанову   имале заначај међународних културних догађаја првога ранга.

„ДОМ У КОМЕ ЖИВИМ“-  ОМАЖ  ПАРАЏАНОВУ  СЛИКАРУ У МОСКВИ

Назив је измислила Марина Лошак, за њега, Параџанова, али  и за свој стартни пројекат на функцији уметничког директора „Мањежа“.Изложба је приређена заједно са Завеном Саркисјаном,директором Музеја Параџанова у Јеревану.

Параџанов је „Новоме Маљежу „ помогао више него  он њему.

Историја душе једног великог редитеља испричана његовим личним предметима из свакодневног живота и цртежима,колажима, луткама и коначно филмовима.

Више од изложбе:историја  душе  једног великог режисера

У Новом Мањежу-нова изложба.Из јереванског музеја Сргеја Параџанова позајмљено је 70 експоната, махом колажи познатог режисера и сликара,као и  ретке фотогафије

Тако је музејски комплекс „Мањеж“на чијем је челу је однедавно у функцији  уметничког директора Марина Лошак представио први пројекат свог принципијелно новог изложбеног програма.

Изложба је названа „Сергеј Параџанов. Дом у коме живим“и представља нешто више од изложбе –то је историја душе једног великог режисера,испричана његовим личним предметима из свакодневног живота, цртежима, колажима, луткама, фотогафијја и коначно филмовима.

Посетиоце   су 21. септембра, кад је изложба отоврена, на вратима сретали домаћини у  јеременским народним ношњама  и  нудили их воћем из Јеревана.А и сам гостољубиви домаћин Серегеј Параџанов је „позивао“ госте у  свој „Дом у коме живим „, иако су експонати из дома у коме је домаћин боравио свега неколико пута, а живети у том дому није му се дало.Музеј је у Јеревану отворен  годину дана после  смрти Сергеје Јосифовича, 1991.а украшен је  цртежима, колажима, скулптурама и другим експонатима.

Кустос изложбе, већ помињана Марина Лошак, лично је путовала у Јереван да би од хиљду и по експоната изабрала ових 70 за моксовскуи изложбу. -Експонати су одбарани за Дом у коме  би могао живети  тај уметник.И у њему је атмосфера потпуно домаћа.Заједно са сарадницима музеја била сам тронута и задивљена, сваког дана они ручавају за великим столом у кухињи у којој сами припремају јела-каже Марина Лошак.

Свестрани таленат

Таленат Параџанова никад није био ограничен рампама филмског платна.Он је био експерт  за многе  уметничке области какав се ретко срета. Одлично је цртао, успешно се сналазио  на керамици,стаклу, порцелану,средњевековној уметности,уживао је  је неприкосновени ауторитет међу јувелирима.Одлично се разумевао у арехеологију, историју, етнографију,фолклор,књижевност Далеког Истока.При свему томе за њега је представљало ситницу да купи  неки рартитет,да прода, да заради неколико  хиљада, у то време незамислива свота, да купи прескупу антикварну собну гарнитуру и да је поклони човеку који му је док је био  на робији даривао торту-то је могао само он.

При крају живота наставио активно да ради на флиму

Последњих  неколико  година свог живота Параџанов је наставио да активно ради на филму.Године  1986. снима документарни филм „Арабеске на тему Пиросманије „, а две године касније играни филм „Ашик-Кериб“на основу истоимене поеме Јурија Љермонтова.Гдине 1989. ради на филму „Исповест“ који је требало да буде његова аутобиографија.

Нажалост, није успео да га заврши пошто се тада разболео  од рака на плућима, од којег је оперисан у Москви, али се стаље није побољшало,па се 17. јула 1990. враћа у Јереван где након само три дана умире.

Овенчан светском славом, али до краја никад  схавћен и призант  у својој отаџбини

Овенчан свтеском славом, али до краја никад схавећн и признат у својој отаџбини,снимио је 8 филмова, три пута био осуђиван и  хапшен,родио се у Тбилисију, умро у 66. години у Јеревану, Параџанов је написао десетак филмских сценарија, урaдио стотине колажа,инсталација, слика,цртежа,предмета   у керамици. Притив њега су покретане истраге,одушевљавали су се њиме и нису му давали  да ради,волели су га и мрзели,уважавали га и бојали га се.Понашао се весело и цинично, деловао експрсивно,рањиво... Али, ако се одстарне све сувишен речи,остаје само једна-генијалан. И ова изложба на Мањежу подсећа и опомиње:и кад је Параџанов отишао из живота,живот је остао у њему и настанаио се у његовим делима.

Снимао сопствену сахрану

Завен Сракиосјан, директор Јеревенаског музеја дружио се са Сергијем Параџановим 12 година и често га је фотографисао.Познати режесер је обавезно потписивао фотографије, а идеје за њих  су често и потицале од њега. Таква је  на пример, фотографија његове сахране (две су изложена у Мањежу) кад је он био жив и здрав, али је захтевао да кадрови буду оригинални,прави-и погребна процесија, сузе.Према смрти Параџанов је уопште имао посебан однос.Као и према животу, уосталом.И према стваралаштву.

Болестан од лепоте

Говрио је да  је „болестан од лепоте „.У томе је био сличан  Тину Ујевићу који се  у „Колајни“ жалио :“Ноћас се моје лице жари/ Ноћас се моје веђе поте/ А моје лице сан озари/ “Умрећу ноћас од лепоте „.Зато Параџанов ствара лепоту од свега чега  год се дотакне-од новина, дугмади,разбијених бокала,столица.Чак и четке за прање посуђа претварали су се после његове „обраде“ у уметничке производе.

Био је блиставији чак и  од своје уметности

„Ко је знао Парџанова, тај може потврдити да је он сам био блиставији чак и  од   своје уметности.Била је то задивљујућа личност.Имао је очаравајући глас, понашање.Волели су га и уважавали и у затвору  и зато није чудо што су га премештали из једног лагера у други, како би му што више наудили.Променио је три  лагера  док је био у прогонству у Украјини“, истиче дитректор музеја Параџанова у Јеревану.

Параџанов је био осуђен 1973.г. по  фабрикованој оптужби за хомосексуалиазм. Све четири године које је провео  на робији  он је радио, цртао, смишљао сценарије за нове филмове

Тешко болестан је напаравио своју последњу лутку „Параџанов у рају „.И то је врло потерсно.Све је схватао, разумео шта ће се десити.И снимио генијалне филмове.Који ће такође на овој изложби бити приказани.Па чак уколико  и не буду сви пројектовани, ако се  сваки колаж и не  буде разгедао кроз лупу, свеједно, Параџанова тајна се и онако не може одгонетнути до краја. Зато што у његовој уметности постоји нешто необјашњиво.Филмови му не губе никад на актуелности, а музеј му  је најпосећенији у Јеревану.