Србија на добошу

Опет не знам одакле да кренем! Од Миладина ћу! Он оде, по свој прилици, у затвор! Оде са њим и конзул, који му је пасошем спаси живот!

Оде Србијица у рецесију, или у преводу, „на добош“! Оде динар у п.м. (пут монетарне политике Владе Србије)!

Оде ЕУЛЕКС по целом Косову и Метохији! Ако тамо оде ЕУЛЕКС, оде и Косово!

Оде Војводина из Србијице - у Статут(!), о овоме морам у сваку колумну док је не испратим!

Оде господа из „црне рупе“ (тако Ђелић „тепа“ Скупштини, док по Еуропи шећка) на славље и журку поводом 150 година од првог закона, ваљда скупштинског, не верујем да баш нико  није чуо да је Србија, још пре, скоро осам стотина година, имала своје законе и то кодификоване - Номоканон Св. Саве и Душанов Законик!

Овакве датуме славне прошлости, од када славе, ових осам година, нико помиња није! Ево ће Албанија, која је први пут постала држава 1912. испасти с дужом традицијом од Србије! Не знам је ли због „младости“ Албаније, или због „младости“ земље „драгог Буша“, углавном, ништа се “пријатељима“ не сме „на нос трљат“! Србији ништа мимо 200 година не помињу!? Што је више скрате, и временски и просторно, то боље! Најеже јој се на дугу историју! А што се мени свиђа закон, овај други - свиђа ми се принцип - „око за око, зуб за зуб“! Ја бих, не верујем да сам сама, да се некако тај принцип примени на закон о пљачки народа! Дошли они и опљачкали нас, сад ми фино код њих да узмемо оно наше! Знам, узалуд нада - отишло је то!

Одох и ја за Црну Гору послом, и вратих се! Оде и Андрија Мандић, због Миловог признања шиптарског Косова, у штрајк глађу, па у болницу и кући! Одоше и посланици његове СНС, из Парламента Миловога! Читава Црна Гора, она Његошева, за то време је шетала! Шетала сам и ја! Додуше, мирнијих шетача, не мислим на оне који то због рекреације или сахране, раде, још моје очи нису гледале! Такве шетње, намењене протесту, било није! Она је свачему могла да служи, осим да Мила препане - што ти је дресура!? Али ни о оваквој каква је била, не верујем да ико у Србијици зна! Ни у Црној, осим путем усменог предања, за то се знало није, мада никад толико камера није снимало, и то отворено - из руку полиције! Сваки Милов полицајац у сниматеље може! Тог кадрирања и уношења у лице шетача, ни на једном месту још нисам видела, а толико година сам у телевизијском новинарству провела! То је професионализам!? Нема бољег експерта за обуку кадрова од Мила! Није ни чудо што сада, уз остали бизнис, и факултет купује! Ја верујем да ће се на њему и камера студират, а предавачи ће бити полицајци, јер, мимо полицијске, тамо га камере није бивало! Тајност чина шетње, била је под строжом контролом „слободних медија“, од државне тајне, и у Црној и овде! Нека их - барем се у нечему слажу! И тако, ја бих могла с овим набрајањем, „с брда-с дола“, до сутра! Испаде да је ово што набројах да „оде“, а све оде, од прилике бабе, жабе, и..., а није! Све ово је, и још толико тога, глобална “хармонија“ наше “светле будућности“, коју је створила земља „драгог Буша“!