Месић у хашкој оптужници

Предсједник Хрватске, Стипе Месић, настоји да учесталим оптужбама на рачун Републике Српске скрене пажњу домаће и свјетске јавности с проблема који су озбиљно нарушили унутрашње односе, а поготово због притисака ЕУ да се омогући повратак прогнаних Срба и ријеши статус њихове имовине, рекао је Саво Штрбац, предсједник Документационо-информационог центра "Веритас".

Штрбац је Месића означио као једног од директно одговорних за највеће етничко чишћење у Европи проведено након Другог свјетског рата, када је хрватска војска уз помоћ политичког врха плански протјерала око пола милиона Срба с обзиром да је уз Фрању Туђмана актуелни хрватски предсједник био један од тројице најодговорнијих званичника те земље.

- Позадина Месићевих напада лежи у предметима који се у Хагу директно воде против хрватских генерала Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака, а индиректно против комплетног војног и политичког врха из времена рата. Многи из ратног времена тренутно су на високим функцијама у Хрватској. Основна теза оптужнице против генерала јесте да су кроз удружени злочиначки подухват присилно и трајно истјерали Србе из региона Крајина, дакле провели етничко чишћење невиђених размјера - каже Штрбац и подсјећа да је на врху тог подухвата био тадашњи предсједник Фрањо Туђман и његов први сарадник Стјепан Месић.

- Тај процес тече од марта ове године. Саслушано је преко 60 свједока. Више од двије трећине свједока су страни држављани. У оквиру саслушања током сваког дана износе се докази и свједочање која поткрепљују тезу оптужбе о етничком чишћењу. Основна теза оптужнице за етничко чишћење у оквиру акције "Олуја" и осталих акција против Срба у Хрватској доказује да су планови о протјеривању Срба направљени почетком рата али и раније у самом врху политике и власти Хрватске. Месић је све вријеме био на власти и има великог удјела у тим акцијама - каже Штрбац.

Штрбац каже како систематско спровођење етничког чишћења у Хрватској доказују и бројке по којима је на попису становништва у Хрватској 1991. године било 582.000 Срба и 106.000 Југословена, а десет година касније по службеним подацима Хрватске пописано је 201.000 Срба и свега 76 Југословена.

- Међу Југословенима било је најмање 60 одсто Срба, с чим се слажу и хрватски демографи. Јасно је да је за тих десет година преко 400.000 Срба истјерано из Хрватске. Канцеларија УНХЦР-а затражила је истраживање одрживог повратка којим је забиљежен повратак свега 50.000 Срба у Хрватску, од којих су многи само продавали имовину. То говори о минималном или готово никаквом повратку људи у пријератна мјеста становања, што значи да је перфидна политика чишћења проведена до краја - каже Штрбац.

Штрбац каже да Хрватска има много проблема с ЕУ нарочито са српским питањем због опструкције повратка, односно неријешеног питања о поврату приватне имовине и друштвених станова прогнаним Србима.

- У таквој ситуацији најбоље је пажњу пребацити на другу стану. То пада на плодно тло јер наилази на истомишљенике међу Бошњацима. Не постоји ваљан разлог за нападе јер РС ни БиХ немају агресивне аспирације према Хрватској, што значи да Месић скреће пажњу с домаћег терена и властите одговорности за почињене злочине - рекао је Штрбац.

Штрбац упозорава да се политика спречавања повратка наслућује и у хапшењима Срба на основу фабрикованих потјерница које расписује хрватско правосуђе.

- Ове године ухапшено је 13 Срба по тим потјерницама, од којих је седам ухапшено у Хрватској. Све је то масло хрватског правосуђа јер су расписали потјернице за Србима који су живјели у Хрватској што је својеврсна порука и перфидан начин одржавања демографске равнотеже постигнуте у рату - каже Штрбац и увјерава да се ради о наставку Туђмановог плана да се Срби сведу на три одсто укупног становништва Хрватске.

- Уколико се до наредног пописа 2011. године не деси неко чудо то ће се и остварити. Месић би требало да увиди чињеницу да се тренутно суди шесторици хрватских генерала за злочине над Србима, као и оптужницу која је у припреми за "Лору два", за злочине над Србима из БиХ и Хрватске. Прије неколико недјеља подигнута је оптужница за злочине над Србима у Западној Славонији.

Докази за све те злочине стижу преко Хага и биће их још, нарочито када људи имају мјесто да оставе доказе за злочине који су им се десили, а то је Тужилаштво за ратне злочине у Србији - навео је Штрбац.