Динар ће ојачати до краја наредне недеље

Нестабилност динара условила је да многе мењачнице уместо фиксне цене нуде муштеријама договор.
Динар и даље слаби. Народна банка Србије јуче је поново интервенисала на међубанкарском девизном тржишту продајом 20 милиона евра, како би спречила прекомерне дневне осцилације. Данашњи званични средњи курс износиће 82,6 динара. Све очи упрте су у курсне листе. Познаваоци прилика предвиђају да ће се курс стабилизовати у наредних десетак дана и да ће се вратити се на равнотежни ниво од 80 до 81 динара, који смо имали претходне две године. 

Тражња за евром је нарочито сада повећана, а по основном постулату економије, чим је већа тражња од понуде, цена робе расте. Управо се то догађа са курсом од прошлог понедељка. За Радована Јелашића, гувернера Народне банке Србије, у неку руку ово је очекивано.
- Ми смо знали да неизвесност, тренутно присутна у погледу последица међународне финансијске кризе, утиче не само на поверење у банкарски сектор него и на курс у облику повећане тражње за девизама и са становништва убрзане конверзије из динара у евро. То повећава тражњу и самим тим утиче на „цену девиза“. Таквих процеса смо се довољно нагледали у последњих неколико година. Пре него што неко себе прогласи за великог и ефикасног „девизног шпекуланта“, било би добро да се подсети да су сви, који су у сличним околностима тако шпекулисали, у периоду од неколико наредних месеци закључили да су на крају били на губитку - указује за „Блиц“ Јелашић.
Повећана тражња за девизама, а на шта указује висок промет на међубанкарском тржишту, резултат је већих потреба, али има и психолошких фактора - панике и песимистичких очекивања. У свакој иоле несигурној ситуацији, како истиче Бојан Лечић, заменик директора Сектора трезора „Банке Интеза“, курс први реагује на дневна дешавања.
- Тренутно је појачана тражња за девизама јер један део предузећа када динар слаби, жели да што пре измири своје обаве зе према иностранству. Већина је своје обавезе укалкулисала на нивоу од око 82 динара за евро па сматрају да је боље да не улазе у неизвесности и да сада регулишу дугове, него да буду на губитку - каже Бојан Лечић.
Због поремећаја на финансијском тржишту на глобалном нивоу, које је довело до недостатка ликвидности, указује Владимир Чупић, председник Извршног одбора „Хипо Алпе-Адрија банке“, страни инвеститори су кренули да повлаче новац, што се махом одразило како на девизни курс тако и на пад цена на Београдској берзи.
- Морамо имати у виду да је динар донедавно био стабилна валута са атрактивном каматном стопом и управо због високог каматног диференцијала и стабилности био је и привлачан за стране инвеститоре. С друге стране, историјско искуство из деведесетих довело је до наглог повлачења девизних улога становништва из банака након објављивања финансијске кризе, што је додатно утицало на потражњу девиза на домаћем девизном тржишту - објашњава Владимир Чупић.
Како ће се даље кретати курс, тренутно нико не може да предвиди. Али, што је битно, провејава оптимизам. По речима Чупића, пројекција курса зависиће од даљег односа понуде и тражње за девизама, а која је у сваком случају психолошки појачана.
- Чињеница је да тренутно постоји како велика психолошка тако и реална тражња за девизама, како код физичких тако и код правних лица. Банке се понашају у складу са тржишним очекивањима, односно у складу са трендом. Ипак, најважнију улогу у одбрани стабилности динара има НБС и њихов ниво интервенисања - указује Чупић.
И сарадник Привредне коморе Србије Горан Николић сматра да је кључни разлог слабљења динара смањење светске ликвидности, мањак капитала и мање могућности српских предузећа да добију кредите из иностранства, због чега расте тражња за девизама на међубанкарском тржишту.
- Критична граница курса која би угрозила остварење пројектоване базне инфлације је око 84 динара за евро - наводи Николић, али је оценио да је реално очекивати да ће клизање курса бити заустављено пре него што дође до тог нивоа.
Краткорочних осцилација, које имамо и данас, било је и биће их. Бојан Лечић из „Банке Интеза“ подсећа да не треба сметнути с ума да тржиште страних валута функционише као и за све друге робе.
- Очекујемо да нестабилност прође до краја ове недеље или током идуће. Верујемо да ће, као и раније, доћи до стабилизације кретања курса и да ће се евро у кратком периоду вратити се на равнотежни ниво од 80 до 81 динара, који смо имали претходне две године. Нема ниједног рационалног разлога за панику. Наш банкарски систем је стабилан и на дуг рок не постоји могућност да дође до катастрофичног сценарија - наглашава Бојан Лечић.
Народна банка Србије од почетка овог месеца интервенисала је на међубанкарском девизном тржишту шест пута. Гувернер Јелашић каже да централна банка нема неки зацртани ниво курса који настоји да брани по сваку цену.
- Да подсетим, за Народну банку је приоритетни задатак одржавање стабилности цена, а никако не одржавање неког планског нивоа курса. Ми се укључујемо у рад међубанкарског девизног тржишта да би спречили поремећаје, који у краћем временском периоду могу да доведу до нестабилности на тржишту, привремене неликвидности и превеликих дневних осцилација курса - наглашава Радован Јелашић, гувернер НБС.