Наши производи јефтинији напољу него у Србији
Млечна чоколада „галеб“ од 100 грама у црногорским радњама кошта између 51 и 57 динара, у продавницама у Републици Српској од 45 до 49, док у радњама у Србији ова посластица кошта од 72 до 82 динара по табли. То је само један од примера колико су производи пореклом из Србије јефтинији на тржиштима других земаља него код нас.
А управо ту разлику у ценама плаћају овдашњи потрошачи, јер произвођачи са високим ценама у Србији надокнађују „губитке“ са суседних тржишта.
Наставак текста ▼
„Блиц“ патрола ових дана обишла је неколико трговинских ланаца у Републици Српској и Црној Гори. Том приликом забележили смо цене неколико производа пореклом из Србије, које смо упоредили са ценама овдашњих супермаркета. Од 13 изабраних производа само два су најјефтинија код нас и то „дијамантово“ уље и „Карнексова“ стишњена шунка у цреву. С друге стране, „Тополина“ излетничка салама најјефтинија је у црногорском „Супер Максију“ где кошта 1.191,08, док је код нас та салама скупља за 166 до 189 динара по килограму. Суседи из Црне Горе у односу на нас „Имлеково“ трајно млеко у „Супер Максију“ плаћају од три до осам динара јефтиније, а пола килограма маргарина „добро јутро“ од пет до 15,52 динара. Сличне цене млека нуде и бањалучки „Макси“ супермаркети.
Кликните овде за целу табелу
У односу на грађане Србије, суседи из Републике Српске јефтиније плаћају и сир гауда „селекшн“ који у тамошњем „Интерексу“ кошта 502,76, док се код нас цена овог сира креће од 533,90 до 634,99 динара по килограму. Јефтинији су им и „Фиделинкини“ макарони и то за четири до шест динара по паковању, али и „плазма“ кекс од 150 грама који се у бањалучком „Максију“ продаје за 49,45, док у радњама у Србији овај кекс кошта од 64,66 до 74,99 динара. Најниже цене српских чоколада такође се могу пронаћи у Бањалуци, где 300 грама млечне чоколаде „најлепше жеље“ кошта од 164,42 до 168,54 динара, док код нас за ту исту чоколаду треба издвојити од 244,50 до 272,90 динара.
Сличних примера има још много па се многи с правом питају како је могуће да су наши производи јефтинији у суседним земљама када логика говори да за то нема рачунице. Наиме, и те државе имају ПДВ који је додуше за један одсто мањи него код нас и, иако нема царинске заштите, ту су трошкови транспорта, складиштења, трговачке марже... Прави одговор, међутим, лежи у ниским произвођачким ценама.
- Све су то извозна тржишта где да бисте били конкуренција без маркетинга, морате да идете са нижом ценом како бисте се изборили за тржишне позиције и задржали их. То све радите на ивици рентабилности у нади да ћете се изборити са конкуренцијом и доћи на виши ниво па то онда наплатити више - објашњава Раде Прибићевић, извршни директор „Салфорд групе“, у чијем саставу послују млекаре „Имлек“ и „Суботичка млекара“.
На питање да ли то, гледано са становишта цена, значи да у Србији када је млекарство у питању нема јаке конкуренције, с обзиром на то да су код нас цене млека највеће, Прибићевић одговара да конкуренције има и да је она прилично јака. Друга је ствар, каже, што без обзира на то што је наше тржиште врло отворено на њему нису присутни и произвођачи из других земља.
- Али чак и када би их било, наше цене млека у Србији не би биле ниже јер су ове цене реалне с обзиром на коштање инпута у производњи. Ту је, пре свега, откупна цена млека, наше млеко је у крајњој цени скупље јер ми нашим потрошачима нудимо квалитет - каже Прибићевић.
Горан Паповић, из Националне организације потрошача, каже да је ова прича произвођача само бацање прашине потрошачима у очи.
- Ниске цене са којима произвођачи наступају на суседним тржиштима на крају плаћају потрошачи у Србији и на тај начин им надомешћују „губитке“. Те приче да овдашњи потрошачи плаћају квалитет су више него смешне јер испада да у другим земљама људи пију неквалитетно млеко и једу неквалитетну храну. Крајње је време да произвођачи и трговци престану да вређају интелект потрошача у Србији - каже Паповић.
Он додаје да су цене на тржишту Србије одраз монополистичког понашања произвођача и трговаца што само потврђује да је тржиште у Србији затворено и да код нас не постоји конкуренција.
- Коментар одговорних у држави да је тржиште отворено и да они не могу да утичу на цене административним путем такође је заваравање грађана, јер они све раде да нове ланце и произвођаче одбију. Да није тако, процедуре за улазак на наше тржиште биле би краће, скинули би царинске стопе и смањили ПДВ. Од тога нико ништа до сада није урадио, па би било крајње време да нова структура власти то коначно и прекине - наглашава Паповић.
Сличног става је и Саша Ђоговић из Института за испитивање тржишта који објашњава да, уколико произвођачи иступају на суседно тржиште са ценама нижим од стварних, онда морају имати профит у земљи из које долазе.
- Неко мора да плаћа цех, а у овом случају то је наше тржиште. Због тога нама треба либерално оштра конкуренција, а не заштита постојећих произвођача који не морају да се боре за купце, који имају лидерски положај на тржишту и у складу с тим и монополистичко понашање - каже Ђоговић.
Милосављевић: Долази конкуренција
- Порастом куповне моћи становништва наше тржиште је све атрактивније страним трговинским ланцима и Министарство чини све да доведе нове инвеститоре како би сектор трговине постао конкурентнији и ефикаснији, а потрошачи добили ниже цене и бољу услугу - каже министар трговине Слободан Милосављевић.
- Извор
- PressOnline
- БЛИЦ
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »