Цногорске свађе због признавања Косова

Цетиње, 3. октобра – Косово је реалност и шта год мислили правно, немамо право да затварамо очи пред том чињеницом. Србија је историјски, географски и на сваки други начин Црној Гори најближа. Зато је за обе државе од виталног интереса наставак најбољих политичких и свеукупних односа. Верујемо да прихватањем реалности и оваквим приступом косовском питању Црна Гора помаже и Србији – рекао је јуче црногорски министар иностраних послова Милан Роћен на заседању Скупштине Црне Горе на Цетињу.

Председник парламента Ранко Кривокапић је у неколико наврата посланицима поручио да је резолуција „прилика да се Црна Гора окупи око нечега што ће је трајно чувати”.

– Ја нисам осетио ниједан притисак са стране да Црна Гора призна Косово осим у изјави председника Србије. Србија нема интереса да поново интегрише косовски простор – устврдио је Кривокапић. – Зашто не казати Србији да затвори косовску причу? Србији можемо помоћи ако признамо Косово дан пре ње.

Након оваквих и сличних ставова представника владе и посланика из редова владајуће Демократске партије социјалиста и Социјалдемократске партије почеле су да севају варнице из редова посланика опозиционих партија који су саопштили „да би признање Косова била брука, срам, црн образ Црне Горе” и затражили да се о питању Косова распише референдум како би „народ одлучио о том судбоносном питању, не само по Србију већ и по Црну Гору”.

Посланици црногорског парламента расправљају о Предлогу резолуције о неопходности убрзања европских и евроатлантских интеграција која је у суштини документ којим влада премијера Мила Ђукановића „добија зелено светло за признавање независности Косова и улазак у НАТО”.

Седници на Цетињу присуствују црногорски председник Филип Вујановић и премијер Мило Ђукановић са министрима. Расправи о резолуцији, коју директно преноси Телевизија Црне Горе, присуствују и све опозиционе странке осим Покрета за промјене.

У Предлогу резолуције, који је потписао 41 посланик владајуће коалиције,наводи се да је Црна Гора спремна да уважи политичку реалност коју заступају чланице Европске уније и НАТО, те да ће то бити „основ и за опредељење Црне Горе према питању Косова”.

„Резолуција, имајући у виду и њену правну природу, није коначно одлука ни о чему, нити бежање од тема које су значајне за нашу заједничку будућност”, оценила је потпредседник владе Гордана Ђуровић.

Црногорски министар иностраних послова Милан Роћен рекао је да, свиђало се то некоме или не, свима мора бити јасно да без напретка у евроатлантским интеграцијама нема ни чланства у ЕУ нити европске будућности Црне Горе.

Према његовим речима, Црна Гора, као земља која жели да буде чланица ЕУ и НАТО-а, мора поштовати и озбиљно узимати у обзир спољну политику, безбедносне процене и ставове и када се ради, пре свега, о региону.

Роћен је рекао да је безброј пута поновљено да ће се Црна Гора у односу на Косово, „то тешко питање”, одредити вођена стратешким, европским и евроатлантским циљевима.

„Већина чланица ЕУ и НАТО проценили су да је од кључног значаја за безбедност и европску перспективу Балкана прихватање реалног стања када је у питању статус Косова”,рекао је Роћен. „Црна Гора није журила са одређењем о тој новој политичкој реалности на својим границама.”
Роћен је истакао да је црногорска власт водила „рачуна о својој унутрашњој ситуацији, изборима у Србији и резултатима који су од изузетног значаја за европску перспективу Србије и региона у целини”.

Шеф посланичког клуба Демократске партије социјалиста Миодраг Вуковић, образлажући резолуцију, казао је да тај документ није одлука Скупштине Црне Горе о признавању Косова и да се у црногорском уставу наводи да о проглашењу других држава одлучују други државни органи.
По оцени посланика Српске листе Зорана Жижића, „резолуција је признање Косова и сада се за тај нелегитимни чин једностраног проглашења Косова тражи подршка црногорског парламента”.
„Тиме црногорска власт плаћа цену услуга међународне заједнице”, оценио је Жижић.

Лидер Социјалистичке народне партије Срђан Милић сматра да је идејни творац резолуције црногорски премијер Мило Ђукановић и да се тим документом руши консензус, обесмишљава дијалог и шаље јасна порука:„Предлагач хоће немире, нестабилности и покушава да има контролисани хаос. Али, за свађу је увек потребно двоје. Косово и Метохију Црна Гора може да призна само дан након Србије”.

Посланик Социјалдемократске партије Иван Брајовић је рекао да је понуђена резолуција неопходна „због оптужби опозиције да поједини делови власти коче европске интеграције”.
За председника Народне странке Предрага Поповића Црној Гори не треба чланство у НАТО-у у овом тренутку и „не сме да призна Косово, јер би оставио трајан белег на нашем образу, чега би се стиделе генерације”.

Да ли неко може сматрати, питао се Поповић, „чином пријатељства ако им отимаш део територије”. „Нећу брата да ударим да би мени било боље, без обзира на то шта Европа нудила Црној Гори. Имамо ли бар мало моралне храбрости да кажемо да нећемо признати Косово”, поручио је Поповић.

Представник Бошњачке странке Кемал Пуришић је подсетио да је опозиција тражила да се резолуција повуче из скупштинске процедуре, како би се о овим питањима остварио консензус.
По оцени Васеља Сиништаја из Албанске алтернативе, влада касни са одлуком у вези са Косовом, „због тога смо поднели амандман којим се даје подршка признању Косова”.

Горан Даниловић из Српске листе је истакао да прича власти и њихових посланика може стати само у реченицу како је „потпуно економски оправдано да је Јуда из економских разлога издао Христа”.

„Ако је циљ Црне Горе да се огледне у огледалу Хашима Тачија и Агима Чекуа, нека се огледне, а ја хоћу да браним достојанство свог српског народа у Црној Гори. Након ове резолуције следи лов на Црну Гору”, прецизирао је Даниловић, док је председник његове странке Андрија Мандић затражио да се повуче резолуција, јер независност Косова не жели преко 90 одсто грађана, „ни Срба, ни Црногораца, ни Бошњака”.

Првак Демократског савеза Мехмед Бардхи је рекао да је власт „погодила мету” тиме што је ово питање покренуто „на правом месту – на Цетињу, након референдума како је обећано”.

„Влада је и пре ове седнице могла признати Косово”, поручио је он, и подсетио да на „Косову живе и Црногорци, али, наравно, као колонисти”.

„Доста је Црна Гора гинула за друге и никада више неће учествовати у ратовима који се воде до последње капи црногорске крви”, поручио је посланик ДПС-а Божидар Вуксановић, управник затвора у Спужу код Подгорице, подсећајући да су се „и моји преци за хлебом били одселили на Косово”.