Све више дјеце на екстазију

ПРИЈЕДОР - Наркоманија у основним школама узела је маха, а према најновијим подацима дјеца углавном конзумирају марихуану и екстази.

Ово потврђују и најновији подаци по којима у Приједору чак 60,73 одсто дјеце узраста до 14 година повремено конзумира неки од стимуланса и опијата.

Ти фрапантни подаци резултат су анкете међу ученицима приједорских основних школа коју је урадио пилот-пројекат "Девинфо" подржан од УНИЦЕФ-а. Од 736 анкетираних приједорских основаца, ученика завршних разреда, 289 њих или 39,27 не узима ништа од стимуланса - алкохола, цигарета, таблета за смирење, дроге, док остали испитаници тврде да су већ увелико постали дио зачараног круга дроге. Међу њима највећи број је уживалаца марихуане, али и тешке дроге екстазија.

Милена Миодраговић, социолог у приједорском Центру за социјални рад, каже да су резултати ове анкете поражавајући и да је аларм за узбуну по њој већ одавно требао да зазвони.

"Овим пројектом којим се жељело доћи до јединствене базе података који садрже релевантне показатеље о здраственом, хигијенском и ризичном понашању младих дошли смо до шокантних резултата и чињенице да се више од 60 одсто приједорских четрнаестогодишњака већ сусрело с неким од опијата и да их је почело употребљавати", каже Миодраговићева.

Она каже да ће се у оквиру "Девинфовог" пилот пројекта чија је прва фаза завршена у 10 општина у БиХ покушати хитно дјеловати како би се наркоманији међу младима стало у крај.

"Бавећи се овим истраживањима дошли смо до сазнања да разлози због чега све више младих, чак и у основним школама посежу за неким опијатима лежи у погоршању општих социоекономских услова живота њихових родитеља, поремећеним односима у породици као и емоционалној незрелости тинејџера те утицајем вршњачких група", каже Миодраговићева.

Миленко Вучковић, предсједник Актива директора приједорских основних школа, каже да они чине све да спријече улазак дроге у школе, али да би се у ту акцију требали укључити свом снагом и родитељи, НВО, локална и шира друштвена заједница.

"Страшно је што се испред школских дворишта лако могу пронаћи они који дјеци нуде неки од опијата. Сигурно је да је дрога дјеци на дохват руке, јер је Приједор препун дилера. У акцију спречавања уласка дрога у школе морамо се укључити сви, родитељи, полиција, школе, здраствени радници и они који нам могу помоћи у борби против наркоманије", каже Вучковић.

Превентивне активности у циљу спречавања злоупотребе дрога редовно се реализују у бањалучкој Основној школи "Иво Андрић".

У оквиру тих активности урађена је и анкета о наркоманији за ученике осмих и деветих разреда у којој је учествовао 251 ученик ове школе. На питање које је постављено у анкети да ли је упознао неког ко користи дрогу 56 одсто ученика је изјавило да су упознали, а 44 одсто да нису.

"Да им неко понуди дрогу, да ли би је узели ученици су одговорили да би је одбили, али неки додатни написани одговори указују на сумњу, односно искреност одговора. Ти одговори су гласили 'за сада нећу', 'сада не', те 'нисам сигуран за касније'", каже Татјана Михајловић, психолог у ОШ "Иво Андрић".

Као разлоге узимања дроге 44 одсто дјечака је навело радозналост, 46 одсто их је рекло да су то разни животни проблеми, а 10 одсто да се доживи неко ново искуство. На исто питање 53 одсто дјевојчица је одговорило да су разлози узимања дроге разни животни проблеми, 28 одсто их је одговорило да је то радозналост, а 19 одсто као разлог наводи да се доживи ново искуство.

Михајловићева наводи да школа повремено организује и предавања љекара специјалиста за ученике осмих и деветих разреда, а разлог јесте управо кризни период пубертета као најбурнији и најрањивији период живота за који се везује најчешће и прва употреба опојних дрога.

У Србији наркомани од 11 година

Дјеца у Србији најрадије се дрогирају екстазијем, а наркомански живот почињу између 11 и 14 година.

Ово су подаци великог испитивања болести зависности код младих из 2002. године, чије хитно провођење је тражио тадашњи премијер Србије Зоран Ђинђић.

Анализе су тада урађене у шест округа, у Србији је први пут употријебљена такозвана методологија ЕСПАД студије која се у истраживању болести зависности примјењује у 35 европских земаља.

Координатор Владине Комисије за превенцију зависности међу омладином др Иван Димитријевић каже да су тада уз сагласност наставника и родитеља урадили анализу мокраће 1.450 ученика и дошли до фрапантног открића.

"Показало се да највише деце користи екстази. На другом месту били су седативи из групе бензодијазепина, па марихуана и на крају хероин и кокаин", казао је он.

Дилери

На пораст наркоманије међу најмлађим у БиХ упозоравају и представници међународних организација.

Њихова истраживања показала су велики пораст конзумената наркотика у сарајевским основним школама, мада званичне податке о тачном броју наркомана немају.

Наводе и то да највећи проблем представљају дилери који константно измишљају нове начине дотурања наркотика. Да не би стајали пред школама и тако били сумњиви, измислили су нови метод. Дрогу пакују у мале пластичне куглице и бацају у траву у парковима. Конзументи неколико тренутака затим пролазе истим путем и "покупе пошиљку", а оставе новац.