Путин спречио тучу

Приликом потписивања гасног споразума и аранжмана за продају НИС-а у Москви дошло до скандала. Коштуница и Веља су били већ уговорили основне параметре тог споразума са којима се сложио и Динкић пошто је седео у истој тој Влади са Коштуницом и Вељом, али су Тадићу и Динкићу касније стигле другачије западне инструкције па је Тадић покушао да „минира“ цео споразум.

Млађан Динкић са својим главним налогодавцем америчким амбасадором Камероном Мантером. На тој релацији стоје стални неспоразуми са руским инвеститорима и већим обимом руских инвестиција у Србију.

У јавност испливава све више "прљавих детаља" о жестокој свађи Тадића и Коштунице приликом потписивања гасног споразума у Москви. Тадићеви и Коштуничини људи гурали су се, претили батинама. Председник Путин није могао да верује шта се догађа, па је сам прекинуо српску бруку, каже Велимир Илић.

Потписивање енергетског споразума у Москви између Русије и Србије за мало се завршило тучом у српском тиму! У српску јавност испливава све више и више "прљавих детаља" из Москве који бацају ново светло на нетрпељивост која постоји између председника Бориса Тадића и тадашњег премијера Војислава Коштунице! Истина, Тадић и Коштуница препустили су обрачуне најближим сарадницима.

Бивши министар инфраструктуре Велимир Илић, који је био и потписник српске стране, истиче да је права драму међу нашом делегацијом настала пред укључење телевизијских камера.

- Чланови Тадићевог и Коштуничиног кабинета вршљали су около на своју руку, постављали и склањали микрофоне. Сами су одређивали протокол - ко може да се обрати, а ко не може. Пале су и тешке речи! Један другог су гурали, избацивали, а међусобно су претили и батинама. Председник Путин није могао да верује шта се догађа и ауторитативно је прекинуо ту српску бруку - каже Илић. Лидер Нове Србије тврди да је Путин са осмехом прекинуо српску свађу, напоменувши да у Великој Русији бар има довољно микрофона и да ће се јавности обратити и Тадић и Коштуница како се гласачи у Србији не би довели у недоумицу и у заблуду око тога за кога је неутрална Русија.

Бивши министар каже да је наша делегација у том тренутку веома важном за будућност Србије требало да заборави на све дневно-политичке несугласице. Одмах се видело, објашњава даље Илић, да међу нама ништа није у реду. Ове немиле сцене из Москве илустрација су још неизграђене српске демократије и политичког живота који је још у самом повоју.

- Зато сам ја пријатељски дочекао свог наследника у министарској фотељи Милутина Мркоњића и најискреније му пожелео да уради више од мене - рекао је Илић.

ГАЗЕТА је већ раније писала да је због захтева српске стране промењен строги протокол у Кремљу. Обичај је да у салу у којој чекају обе делегацију уђу само председници држава. Ипак, после инсистирања Коштуничиних људи, кроз врата Сале ордена Свете Јекатерине поред Путина и Тадића ушао је и Коштуница. Такође, за столом је седео и Дмитриј Медведев, тада потпредседник руске владе, али само из разлога што је српска делегација била "у пару".

Један руски извештач био је чак сведок када је део српске делегације "упорно молио" колеге из Русије да се на сто испред Коштунице такође стави микрофон, док је други део био изричито против тога.

- Када би једни са руском страном нешто договорили, одмах би нашој делегацији прилазили други и убеђивали их да не чине ризичне поступке који могу да помраче преговоре - писали су руски медији.


Динкић: За 51 одсто НИС-а најмање две милијарде евра

БЕОГРАД - Министар економије и регионалног развоја Србије Млађан Динкић изјавио је јуче да приватизација НИС-а треба да буде одвојена од гасног аранжмана Србије и Русије и да је минимална цена за 51 одсто те компаније две милијарде евра. Он је у интервјуу Бети нагласио да је Србији потребан добар међудржавни гасни аранжман са Русијом, али да цену за НИС треба одредити на основу тржишних критеријума, а не директном погодбом. Ако се НИС приватизује по тржишној цени, сваки пунолетни грађанин ће, према његовим речима, добити акције те компаније у вредности од око 200 евра, док би добио свега 30 евра ако би се прихватила „понижавајуће ниска понуда“ руске делегације, изјавио је Динкић и додао да би прихватање такве руске понуде оштетило буџет за најмање 1,6 милијарди евра, што је износ који је довољан да се изграде оба недостајућа аутопута на југу Србије, комплетна обилазница око Београда и три нова моста у Београду.

„Тендерском продајом НИС могла би да се постигне пет до осам пута већа цена од оне коју су понудили Руси“, истакао је Динкић и навео да нови већински власник НИС-а треба да у ту компанију у наредне три године инвестира најмање 300 милиона евра. У преговорима са Русима о гасном аранжману, према његовом мишљењу, Србија треба да настоји да добије транзитни гасовод три пута већег капацитета од понуђеног, са протоком од 30 милијарди кубика годишње, попут онога који су Руси већ договорили са Бугарском, као и да Банатски двор уместо локалног постане регионални центар за складиштење гаса.

Он је нагласио да продаја НИС-а, мимо тендера, са собом неизбежно носи опасност од корупције, као и да би то могло потпуно да уруши транспарентност целокупног система приватизације, јер већ има оних који су почели да заговарају да би директном погодбом требало да се продају и национални авиопревозник „Јат“, као и Аеродром „Никола Тесла“.

План Министарства економије је, како је рекао Динкић, да се тендери за НИС и „Јат“ распишу у априлу, а да се пре тога, од 28.јануара до 31. марта, евидентирају садашњи и бивши запослени у тим компанијама, како би остварили право на бесплатне акције у вредности од 200 евра по години радног стажа, обрачунато на процењену тржишну вредност НИС-а и „Јата“ пре приватизације.

Од 31. марта до 31 маја у филијалама Националне службе за запошљавање пријављивали би се бивши и садашњи радници „Телекома“ и „Галенике“ и од 31. маја до 31. јула радници ЕПС-а и Аеродрома „Никола Тесла“.

Грађани који имају право на бесплатне акције могу да очекују да ће прве уплате у готовини од продаје постојећих акција из Приватизационог регистра добити почетком наредне године, док ће акције јавних предузећа моћи да продају шест месеци после утврђивања тржишне цене за свако појединачно предузеће, односно шест месеци након њиховог појављивања на Београдској берзи, објаснио је Динкић.