Строс - Кан као диригент српске економије

Нови саветник у влади Србије може да постане човек спорне личне, али врло солидне бизнис-репутације – бивши директор ММФ Доминик Строс-Кан. Ако је веровати свим гласинама, нагађањима и коначно оптужбама, господин Строс-Кан је најоблапорнији (после Берлусконија, наравно) политичар и економиста Старог света, па и сада му се суди због подвођења. Између осталог, Строс-Кана цене не због љубавних похода, већ због конкретних достигнућа, рецимо, на дужности министра економије, финансија и индустрије Француске крајем 90-их када је било отворено два милиона радних места, осигуран 10-процентни скок унутрашњег бруто производа, изведена приватизација низа државних предузећа.

Актуелна влада Србије која је недавно прославила први рођендан, за сада не може да се похвали посебним побољшањима у привреди: инвеститори још увек не журе, у међувремену у земљи сваког месеца посао губи око 4500 људи, укупно је без посла скоро четвртина радно способног становништва. Није случајно у Србији започео (прилично млако) процес „реконструкције“ владе, на основу којег планира се да се поделе министарство финансија и привреде, раније спојени под истим кровом, при томе до данас се не зна да ли ће сачувати неку дужност министар, један од кључних људи у србској економији, Млађан Динкић.

У актуелним условима за Србију би било повољно да ангажује Строс-Кана, то може да допринесе побољшању квалитета вођења државних послова, сматрају саговорници издања Данас, које је прво саопштило о могућој обнови у лику француској стручњака, док је први потпредседник владе Србије Александар Вучић само обећао ефекат бомбе, али о личностима није говорио.

Само у реализацији могу да се појаве проблеми, и најважнији је што услуге Строс-Кана, човека са дебелом бележницом контаката у пословном свету, очигледно коштају скупо. И чак ако бивши директор ММФ заузме фотељу саветника у влади, не треба рачунати да ће то извући економију из кризе, сматра сарадник издања Макроекономске анализе и трендови Миладин Ковачевић. Како објашњава економиста, Југославија, а затим и Србија, превише дуго су живеле по економског моделу неконтролисане потрошње, а затим неконтролисаног задуживања, што је 2008. довело до кризе. Неопходне су реформе државног сектора економије, треба мењати 15-20 фундаменталних закона који регулишу тржиште, управљање државном имовином, пензионим системом, сматра господин Ковачевић.

- Тај процес не може да води нико са стране. То мора бити човек који има концепцију, који има политички "бекграунд" и који има знање и кураж да се сада ухвати у коштац са тако сложеним задатком, и да тај сложени задатак решава врло промптно, зато што смо сада и у финансијском и у временском теснацу. Може да буде саветник, рецимо, Строс -Кан, може то у неку руку бити корисно, или може да буде неко други саветник, али од тога не зависи овај процес. Најмањи је проблем наћи неке консултанте или наћи неку врсту планера или пројектаната, када је реч о разради концепција, разради рачуна, макрорачуна, проблема одрживости, усклађивања политике и тако даље. То је најмањи проблем. Прави проблем је ко је тај који ће се налазити на челу Министарства финансија у смислу концепције, јасне и прецизне, а потом и капацитета да то све води, да даје такт свему томе, целом том процесу. Не може то Строс-Кан да ради. Није саветник у позицији да диригује оркестром. Уопште, питање саветника је депласирано питање. Сетите се транзиције у Русији. Русија је најбољи пример. Њена транзиција – то је била пропаст. Сетимо се 90-их година. Било је саветника колико хоћете. Разних саветника с разних крајева света. Транзиција је била пропаст јер једноставно није било унутрашњег диригента који је знао концепцију, који је знао пут и ефекте на које на крају треба доћи.

Једном речи, буквално пре месец дана господин Строс-Кан је ушао у састав посматрачког савета кћеринске руске банке Росњефт ВБРР, а пре неколико недеља и у посматрачки савет Руског фонда директних инвестиција. Да ли ће имати времена и за Србију? На крају крајева да ли су га заиста позивали на Балкан?