Улагачи Кипарске банке губе новац

Велики улагачи Кипарске банке губе скоро половину неосигураног дела својих депозита. То ће се утицати улога изнад сто хиљада евра. Уместо отписаног новца клијенти ће добити акције и конвертибилне облигације банке. На такве мере власти Кипра морају да се одлуче како би задовољиле захтеве велике тројке кредитора – Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда. Између осталог у министарству финансија земље коначна одлука о размерама отписивања још није донела.

Највећа Кипарска банка отписаће од неосигураног дела депозита 47,5%. Ово су саопштила кипарска и грчка издања после преговора министарства финансија и Централне банке Кипра са тројком кредитора. Касније је министарство финансија земље негирало ову информацију, саопштивши да ће коначна одлука бити донета ове недеље. Коментарише директор департмана за управљање активима и истраживање тржишта Московског центра фондова Иљја Сизов.

- У датом случају појавила се нека одређеност. Заиста су улагачи изгубили, али они сада знају колико су изгубили. Узимајући у обзир расположења у зони евра и жељу да некако помогну Кипру, могуће, најгоре је већ превладано. Као што се зна, тржишта брзо заборављају. И после извесног времена све ће се мало смирити. Узимајући у обзир да је на Кипру повољно администрирање, улагачи ће се тамо вратити.

Отписивање великих депозита је принудна мера. Она ће се предузимати у оквиру програма опоравка Кипарске баснке који захтева тројка кредитора. Рније 37,5% неосигураних депозита већ је претворено у акције. А добијени новац који је добио назив сума вишка, пребачен је у оснивачки капитал банке. Сада ће се конвертовати још 10% депозита, 5% ће се превести у акције, а још 5% у конвертибилне облигације. Између осталог велики улагачи су знали да су велики депозити на Кипру везани за велике ризике.

Санација Кипарске банке и пажљиво праћење банака земље од стране тројке кредитора помоћи ће Кипру да спасе свој финансијски систем. Осим шишања великих улога централни европски офшор добија још 7 милијарди помоћи од међународних инвеститора, прве три милијарде су биле пребачене у јуну. Укупно се потребе Кипра за финансирањем процењују на 23 милијарде евра. И без подршке од стране кредитора банкротство земље је неизбежно. Највише од одлуке да се банке спасу на рачун улагача пострадали су руски грађани, кој8има на Кипру припада око пола депозита по подацима кипарских власти. Тачна сума улога руских грађана није позната, али у банкама Кипра по прорачунима експерата може да се налази око 30 милијарди евра. После „шишања“ у замену за ктиве руски грађани могу да постану власници контролног пакета Кипарске банке. Негодовање руских улагача је подстакло владу земље да се унапред извини за своја дејства и да предложи осим акција проблемтичне банке држављанство и пореске олакшице. Али то је пре имиџ потез него права надокнада, сматрају експерти и предвиђају залазак Кипра као офшора, чак у дугорочној перспективи. Ситуација са Кипарском банком је утицала и на односе у банкарском систему читаве зоне евра. И ако је за сада спас земље помоћу увођења пореза на улоге невиђен случај, нико не искључује да ће он бити поновљен у другој тачки Европе.

Татјана Голованова,