Тадић за Косово на терену права

Борис Тадић је изјавио да ће покушати да обезбеди подршку да се косовско питање из сфере политике пребаци на терен права.

"Ми смо до сада имали подршку неких земаља сталних чланица Савета безбедности и чланица Генералне скупштине УН, али очигледно је да нам је потребна шира подршка“, рекао је председник Тадић.

"Због тога наша иницијатива за саветодавним мишљењем Међународног суда правде и резолуција коју предлажемо на усвајање 63. Генералној скупштини јесте изузетно важна за даљи ток и даљи процес везан за утврђивање будућег статуса Косова и Метохије", навео је он.

Председник Србије је објаснио да би било веома добро да се питање Косова пребаци са политичког на правни терен, јер је највећа снага Србије - аргументација у домену међународног права.

"На тај начин бисмо пронашли нове могућности и нове капацитете да отпочнемо преговоре, а са друге стране, стварају се и нови потенцијали да придобијемо и неке друге земље, које данас нису на нашој страни када је у питању Косово и Метохија, да имају флексибилнији однос, ако не и најбољи могући када је у питању интерес државе Србије“, рекао је председник Тадић.

Он је, како је саопштила Прес служба председника Републике, навео да ће се у Њујорку сусрести са више од 30 шефова делегација који ће наступати на Генералној скупштини УН, да ће са њима разговарати о нашој иницијативи, покушавајући да их придобије како би гласали за њу на Генералној скупштини.

"И економија ће бити заступљена у нашим разговорима, могућности за инвестиције, отварање нових радних места, али ће свакако ти разговори бити и прилика да се говори о будућности Еулекса, који, по нашем мишљењу, такође треба да добије легитимитет кроз одлуку Савета безбедности УН“, указао је Тадић.

Према његовим речима, делегацију Србије на заседању Генералне скупштине УН наредне седмице чекају "врло напорни дани, непрекидни билатерални састанци и борба за наше националне, државне, али и интересе грађана Србије“.

Тадић је подсетио на чињеницу да је политика одбране европске будућности Србије и њеног интегритета на Косову добила подршку грађана.

Он је навео да ту чињеницу - да за политику коју спроводи и за коју се залаже има и подршку огромне већине грађана у Србији - увек узима у обзир када заступа ставове наше земље на међународним форумима.

"Од те политике нити можемо нити хоћемо да одступимо", рекао је Тадић.

"Та политика јесте и формат за преговоре и разговоре са међународним посленицима. С друге стране, даје нам пуну легитимизацију о томе како водити разговоре и у Савету безбедности УН, на Генералној скупштини, у будућности“, закључио је председник Србије.


"Велики посао тек чека"

Одлука да се у дневни ред 63. заседања Генералне скупштине Уједињених нација уврсти захтев Србије да Међународни суд правде оцени легалност независности Косова представља дипломатски успех.

Председник Србије Борис Тадић, међутим, каже да Србију тек чека велики посао и неизвесно гласање пред Генералном скупштином Уједињених нација.

"Пред делегацијом Србије је велики посао и ми ћемо у Њујорку покушати да у директним разговорима убедимо што већи број чланица УН да подрже нашу резолуцију", најавио је председник Србије.

Министар за рад и социјалну политику Расим Љајић изјавио је да земље чланице Организације исламске конференције и Арапске лиге, са чијим представницима је разговарао протеклих дана у Њујорку, неће у Генералној скупштини УН гласати против наше иницијативе да Међународни суд правде процени легалност проглашења независности Косова.

Према мишљењу данског премијера Андерса Фога Растмусена, Србија има право да тражи одговор од Међународног суда правде.

"Србија има право да постави то питање и да добије одговор. Желим да кажем да је наш став да проблем Косова као независне државе неће бити решен ако Уједињене нације једноставно одлуче о том питању, без мишљења Међународног суда", рекао је Растмусен.

Заступник Србије пред Међународним судом правде у Хагу Тибор Варади оценио је да се шансе Србије да Генерална скупштина УН прихвати њену иницијативу о Косову повећавају ако се нека држава уздржи од гласања.

Он је за "Политику" објаснио да се приликом гласања у Генералној скупштини УН не рачунају уздржани, тако да Србија за иницијативу да се Међународни суд правде изјасни о проглашењу независности Косова не мора да добије подршку 96 земаља, односно половине чланица тог тела.

Иначе, председник Србије Борис Тадић отпутоваће 21. септембра у Њујорк, а два дана касније одржаће говор пред Генералном скупштином УН.

Тадић ће у уторак, 23. септембра, првог дана генералне дебате, одржати говор пред Генералном скупштином УН.

Председник Србије ће, поред тога, имати низ билатералних састанака - више од 30, са представницима земаља чланица УН, са којима ће превасходно разговарати о иницијативи Србије да Међународни суд правде да саветодавно мишљење да ли је једнострано проглашена независност Косова у складу са међународним правом.

Тадић ће као једну од централних тема у својим разговорима истицати и побољшање економских односа са земљама чланицама УН.

Председник Србије ће се такође обратити учесницима презентације "Инвестирање у Србију", која ће бити одржана у среду, 24. септембра, у Харвард клубу у Њујорку, а учествоваће и на округлом столу “Одрживи развој животне средине", 25. септембра.

У делегацији председника Тадића биће министар спољних послова Вук Јеремић. Председник Србије ће у Њујорку боравити до 27. септембра.


Приштина критикује Србију

Највиши званичници у Приштини поновили су да осуђују иницијативу Србије о Косову у Генералној скупштини УН.

Председник Косова Фатмир Сејдију одбацио је било какву могућност да иницијатива Србије у УН промени било шта у вези са статусом Косова.

Он је рекао да је Косово било део некадашње југословенске федерације, која се крваво распала због српског хегемонизма, оценио је Сејдију, додавши да је Косово за то платило једну од највећих цена.

“Мислим да намера Србије да изведе на суд Косово и међународну заједницу, односно земље које су признале Косово, представља ирационалан приступ“, рекао је Сејдију, истакавши да је Косово постало независно у сарадњи са међународном заједницом.

Коментаришући захтев Србије, премијер Косова Хашим Тачи рекао је да се са тиме Приштина реално суочава.

“Један такав неконструктиван захтев неће моћи да заустави процес нових признања косовске независности и интеграцију Косова у евроатлантске структуре“, рекао је Тачи.

У посети Приштини јуче је боравио дански премијер Андер Фог Расмусен и у обраћању новинарима осврнуо се на иницијативу Србије да Међународни суд правде оцени проглашење независности Косова.

“Морам да кажем да изузетно жалим због захтева Србије за саветодавно мишљење Међународног суда правде“, рекао је Расмунсен и додао да овај захтев нема никаквог утицаја на одлуку Данске да призна Косово.

Према његовим речима, Косово је постало независно на основу међународног права, али да Србија има право на такву иницијативу.

Приступ Србије ЕУ биће олакшан ако она буде конструктивно и позитивно ангажована на обезбеђивању мировне сарадње на западном Балкану, укључујући и признање Косова, рекао је Расмунсен.


Силајџић против захтева Србије

Председавајући Председништву БиХ Харис Силајџић гласао је на седници тог тела против предлога да БиХ у Генералној скупштини УН подржи захтев Србије за саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалности проглашења независног Косова.

Предлог је упутио Небојша Радмановић, српски представник у Председништву. Силајџић, иначе бошњачки члан Председништва, истакао је да "Србија нема ни морално ни политичко право да захтева приступ Међународном суду правде све док отворено игнорише и крши пресуду тог Суда о геноциду у Сребреници, односно све док одбија да испоручи осумњичене за геноцид“.

Хрватски представник у трочланом Председништву Жељко Комшић био је уздржан приликом гласања.


Монтгомери: Морална сатисфакција

Мишљење Међународног суда правде о независности Косова не би променило ништа на терену, сматра Вилијам Монтгомери.

Бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери изјавио је да би Србија тиме могла добити само моралну сатисфакцију. Он је у интервјуу за Радио Слободна Европа нагласио да је Међународни суд основан да даје мишљење кад се појаве ситуације попут ситуације око Косова, односно, када се појаве дијаметрално супротна гледишта држава о неком проблему.

"Тражење мишљења тог суда је рационално и оправдано, и не видим ништа лоше у тој иницијативи. Друго је питање да ли ће Србија имати конкретну добит, с обзиром на то да мишљење тог суда није обавезујуће, као и да постоји могућност да Суд да амбивалентно мишљење", нагласио је Монтгомери.

Он је нагласио да су земље Европске уније и Сједињене Америчке Државе заузеле погрешан став у погледу те иницијативе Србије у Уједињеним нацијама.

"Србија иницијативу спроводи на веома легитиман начин, она дипломатским средствима настоји да пронађе решење нечега што види као проблем. Сматрам да је погрешно што ЕУ и САД покушавају да је у томе обесхрабре", рекао је он и додао да би критичаре инцијативе упитао какву алтернативу предлажу.

Коментаришући изјаву Ричарда Холбрука да ЕУ не треба да прими Србију пре него што она призна Косово, Монтгомери је истакао да ЕУ и САД очекују да као резултат процеса који је ЕУ предузела на Косову, као и приближавања Србије Унији, Београд заузме мекши став у погледу Косова, допуштајући му да неометано функционише и развија се.

"Такво очекивање, сигуран сам, постоји у Вашингтону и Бриселу, а да ли ће се претворити у ултиматум - што би био негативан развој догађаја - не знам", закључио је Монтгомери.