„Муслиманска браћа“ су родоначелници политичког ислама

Након свргавања председника Мухамеда Мурсија Египат је запљуснуо талас хапшења руководилаца покрета „Муслиманска браћа“. Истовремено су војна лица обећала да ће „Браћа“ моћи да учествују у формирању будуће владе. Међутим, представници покрета су одбацили овај предлог. Али, удружење „Муслиманска браћа“ не делује само у Египту. Стручњаци „Гласа Русије“ говоре о циљевима ове структуре и њеним перспективама.

Пре годину дана Мухамед Мурси се кандидовао на дужност председника Египта као кандидат покрета „Муслиманска браћа“. Међутим, после победе на изборима Мурси га је напустио иако је био члан организације 20 година, пошто је обећао да ће постати „председник свих Египћана“. Без обзира на то, стварна веза између Мурсија и „Муслиманске браће“ никуда није нестала. Због тога је после његовог недавног свргавања логично уследила серија хапшења руководилаца „Муслиманске браће“. Али, ово за „Браћу“ није ништа ново. Организација је у Египту дуго година била забрањена, подсећа руководилац Петербуршког центра за проучавање савременог Блиског истока Гумер Исајев.

- Муслиманска браћа су подржала египатску револуцију 1952. године, коју је извршио Гамал Абдел Насер. Али, касније су се посвађали, пошто су постале очигледне разлике између идеологије арапских националиста и „Муслиманске браће“. Осим тога, Насер је почео да гради арапски социјализам. Због тога су „Браћа“ дуго времена била забрањена у земљи. И практично су деловала илегално, а власт их је увек цепала и покушавала да их дезоријентише.

Организација „Муслиманска браћа“ је настала 1928. године у Исмаилији. Пет година касније су седиште преместили у Каиро. Оснивач „Мслиманске браће“ био је Хасан ал-Бан. После његове смрти 1950. године улогу идеолога покрета преузео је књижевник и филозоф Сејид ал-Кутбу. Сама појава „Муслиманске браће“ представљала је реакцију на распад Отоманске империје, која је доживљена као велики пораз муслиманског света. „Браћа“ су се залагала за јачање улоге ислама у друштву. Захваљујући томе, сматрали су, муслимански свет ће моћи да се обнови и да се врати у време кад је калифат био средиште науке и културе. Пароле „Браће“ су се многима свиделе. Пред крај Другог светског рата организација је бројала око пола милиона људи. Данас структуре повезане с „Браћом“ делују на целом Блиском истоку, истиче Гумер Исајев:

- Уопште, „Муслиманска браћа“ су бренд који се од момента свог оснивања проширио по целом региону. Сад „Муслиманска браћа“ на овај или онај начин делују у Јордану, партија „Ан-Нахда“ која је победила у Тунису такође има везе с „Муслиманском браћом“. Огранком „Муслиманске браће“ може се сматрати палестински покрет ХАМАС. „Муслиманска браћа“ су данас присутна као идеолози, на пример, у различитим земљама Персијског залива. Рецимо, у Катару, који се сматра покровитељем „Муслиманске браће“.

У својој историјској домовини, у Египту, „Муслиманска браћа“ су забрањена после неуспелог атентата на председника Насера 1954. године. Међутим, „Браћа“ нису прекинула своју делатност. С једне стране, настављена је и политичка борба. Истина, на изборима су до свргавања Хоснија Мубарака могли да учествују само као независни кандидати. С друге стране, „Браћа“ су развила друштвену активност широких размера која је ишла у прилог њиховој популарности. По мишљењу стручњака Института за Блиски исток, Сергеја Серјогичева:

- Они раде преко огромне мреже друштвених организација. Главни успех у Египту „Браћи“ је донела управо ова масовна друштвена делатност. Они људима дају кредите, помажу им да се школују, да се запосле. Имају своје болнице, библиотеке итд. Имају своје компаније, свој бизнис, њихови приходи достижу милијарде долара.

Иако „Муслиманска браћа“ нису била у авангарди снага које су свргле Мубараков режим, управо она су добила главне дивиденде од овога. Након победе „Браће“ на парламентарним изборима, а њиховог кандидата Мурсија на председничким, чинило се да су у Египту дошли на кормило за озбиљно и на дуго времена. Аргумент у прилог томе био је и успех „Браће“ у другим земљама. Међутим, најновији догађаји у Египту су показали да није тако. А Египат, који је највећа арапска земља, увек је представљао оријентир за своје суседе. Није искључено да ће гледајући оно што се тамо дешава и уверивши се у нестабилност позиција „Муслиманске браће“ њихови противници и конкуренти у другим земљама кренути у напад.

Артем Кобзев,