Европа изговор за скупље стамбене кредите

 Док се код нас нуде позајмице са променљивим каматама, у свету клијенти могу да изаберу и зајмове са фиксном ценом

Ако ни по чему другом, Србија је по поскупљењу новца постала пуноправни део европске финансијске сцене. Чим су на европским пијацама пара повећани такозвани еурибор или либор, каматне стопе по којима се банке задужују на међународном тржишту новца, поједини наши банкари су тај трошак одмах надокнадили тако што су својим клијентима оптеретили месечне рате за стамбене зајмове за додатних десет до петнаест евра.

Грађани који су се пожалили нашој редакцији истицали су да ово није први пут да им банкари непријатна обавештења шаљу на кућну адресу. Пошто је прочитала писмо које је стигло из Рајфајзен банке, једна наша читатељка латила се слушалице и одлучила да се „Политици” пожали што јој је месечна рата сада већа за 12 швајцарских франака.

– Обавештење је, иначе, почело речима „вероватно сте већ упознати о повећању камата на европском тржишту”. Истина је да смо потписали уговор у коме се налази клаузула да је камата променљива и везана за кретања на међународном тржишту новца, али нисмо се надали да ће те промене бити овако честе – пожалила се она.

Светозар Шијачић, члан Извршног одбора Рајфајзен банке, задужен за пословање са становништвом, истакао је да је њихов потез само реакција на велику међународну финансијску кризу, која је довела до повећања међубанкарских каматних стопа.

– Шестомесечни еурибор од почетка новембра 2007. године, када је Рајфајзен банка претходни пут усклађивала каматне стопе на стамбене кредите, до јула 2008, када је донета одлука о последњем повећању, скочио је са 4,62 на 5,15 одсто. Како те каматне стопе представљају основ за задуживање домаћих банака у иностранству, јасно је да су домаћим банкама повећани трошкови финансирања – истакао је Шијачић.

Према његовом објашњењу, додатном повећању трошкова задужења у иностранству допринело је и погоршање кредитног рејтинга наше земље, због политичке и економске нестабилности. Банка је, напомиње Шијачић, само део овако повећаних трошкова пренела, у складу са уговорима, на клијенте.

Питали смо представнике страних банака да ли и у земљама из којих долазе својим клијентима Аустријанцима, Французима или Италијанима нуде кредите у којима се налазе клаузуле са променљивом каматном стопом. Банкари објашњавају да се и у тамошњим банкама нуде овакви зајмови, али ипак признају да страни клијенти бар имају могућност избора. Тако, приликом задуживања, грађани свуда у свету могу да одлуче да ли ће позајмица бити са фиксном, али вишом каматом или са варијабилном, али знатно нижом.

Сосијете женерал банка је једна од ретких финансијских установа које и клијентима из Србије нуде уговоре по европском кроју. Према речима Татјане Милијанчевић, задужене за односе са јавношћу, то муштеријама гарантује исту камату и рату све време отплате кредита, без обзира на раст цена на мало, пословну политику куће или кретање еурибора.

– Клијенти који се одлуче за овакав кредит могу бити сигурни да ће износ последње рате њиховог зајма бити исти као и у првом месецу.

Када је реч о стамбеним кредитима са променљивом каматом, стопа се једном месечно усклађује са вредношћу шестомесечног еурибора. Раст камата на међубанкарском тржишту новца се протеклих месеци одразио на рате оних грађана који су изабрали кредит са променљивом каматом – каже наша саговорница.

На готовинске и потрошачке кредите који су везани за евро, у Сосијете женерал банци обрачунава се фиксна камата. Каматна стопа остаје иста током целог периода отплате.
Без обзира на кретање камата на међубанкарском девизном тржишту, нису све банке посегле за непријатним мерама. Тако Тања Недељковић, помоћник директора сектора за послове са становништвом у Комерцијалној банци, истиче да камате на стамбене и потрошачке кредите у протеклом периоду нису расле.

– Чак и ако дође до неких измена, оне ће важити само за нове клијенте и сигурно неће утицати на поскупљење већ одобрених кредита. Каматне стопе на стамбене кредите у нашој банци не зависе од кретања еурибора или либора, као референтних каматних стопа по којима се банке задужују на међународном тржишту новца, већ искључиво од кретања просечних каматних стопа, које за ову врсту посла на територији наше земље обрачунавају реномиране и референтне банке – казала је Недељковићева и додала да никада нису ретроактивно повећавали трошкове за било коју врсту кредита.

Једина промена камата за стамбене кредите, од 2006, када је банка почела са одобравањем ове врсте зајмова, била је у јуну ове године, када су повећане каматне стопе на стамбене кредите индексиране у „швајцарцима“, и то искључиво за новоодобрене позајмице.

Ни у Банци Интеза камате на стамбене кредите нису повећане, док је код Уникредит банке та врста кредита последњи пут поскупела у августу.