BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Суперменов минерал из Србије

Суперменов минерал из Србије
05.06.2007. год.

У међувремену, рад др Стенлија "Јадарит - нова врста минерала из Јадарског басена у Србији" објављен је у "Европском минеролошком журналу", а истраживачки рад др Витфилд, др Ла Пажа и других аутора у научном часопису "Акта кристалографика".


Минерал јадарит, пронађен у Србији, светску славу стекао је када је британски научник Крис Стенли недавно објавио да се, осим недостатка флуора и радиоактивности, јадарит не разликује од фиктивног криптонита из филма "Повратак супермена", једине супстанце пред којом је тај супер-херој немоћан.

Јадарит би, међутим, чамио у научној анонимности да му структурне тајне нису разоткрили и "суперменовску" димензију потврдили др Памела Витфилд и др Ивон Ла Паж, научници канадског Института за хемијске процесе и технологију људске околине (ИЦПЕТ). Тај институт је у саставу највеће и најцењеније канадске научно-истраживачке установе, Националног истраживачког центра (НРЦ) у Отави. Канадски научницци први пут износе детаље поступка пресудног за признавање јадарита као нове врсте минерала.

Још у јулу прошле године, узорак новооткривеног минерала упућен је у НРЦ, на лабораторијски сто Витфилдове. Она је бели зрнасти прах испитивала новим и скупим немачким инструментом, Брукер дифрактометром Д8. За разлику од уређаја претходних генерација код којих се подаци прикупљају одбијањем икс-зрака са површине испитиваног материјала, овде је реч о продору тих зрака кроз саму супстанцу.

У анализи се потом, врло сложеним софтвером "Топаз" упоређују хиљаде постојећих, научно верификованих структурних комбинација. Структура јадарита није се поклопила ни са једном познатом, па је зато регистрован као нови минерал.

"Научнику је помало досадно да гледа у прашкасту масу јадарита", каже Памела Витфилд. "Међутим, његова кристална структура са вишедимензионалним равнима (призме, пирамиде и сличне фигуре) је нова, јединствена и привлачна".

Са испитивањем јадарита био је упознат само најужи круг укључених научника. За коначну потврду особене структуре јадарита драгоцено је било укључивање др Ивона Ла Пажа, истакнутог канадског инжењерског физичара који три деценије ради у Националном истраживачком центру где је награђиван за изузетна научна достигнућа.

Његов задатак био је да покаже да експериментални налази колегинице Витфилд задовољавају Шредингерову једначину, математичко "свето тројство" савремене квантне механике, физике и хемије. Ла Паж истиче задовољство што човек, и у случају јадарита, разрешава загонетке природе. Подударност јадарита и криптонита сматра "случајношћу животног века".

С осмехом додаје да је његов син поносно закључио: "Најзад ћу пријатељима моћи да кажем да је мој тата јачи од њихових очева зато што је сад јачи и од Супермена"!

Памела Вифилд такође верује да ће било шта убудуће да уради то за њеног нећака бити у сенци приче о 'суперменовском' јадариту. На питање да ли би, ако би били позвани, посетили Србију и уцествовали на неком могућем научном скупу чија би тема био и јадарит, канадски научници су одговорили потврдно.

У међувремену, рад др Стенлија "Јадарит - нова врста минерала из Јадарског басена у Србији" објављен је у "Европском минеролошком журналу", а истраживачки рад др Витфилд, др Ла Пажа и других аутора у научном часопису "Акта кристалографика". Међу онима којима је у том раду одато признање су и геолози који су иницирали истраживања у Јадарском басену - Владимир Стојановић, Владисав Ерић и Ненад Грубин. Почетком јуна Памела Витфилд представиће и "бранити" јадарит на научном скупу у немачком граду Карлсруе.
Бета


Пчелама против мина

На загребачком универзитету у току је развијање нове технологије по идеји професора Николе Кезића за откривање неексплодираних мина чије су главно средство - пчеле.

"Почели смо да радимо на овом пројекту јер су наши грађани изложени високој опасности од мина. Срећом, имамо врло дугу традицију држања пчела и прављења меда. Нашим рјешењем користимо оно што већ имамо” рекао је професор Кезић.

ББЦ је објавио да се на више од 1000 квадратних километара у Хрватској још налази 250.000 мина од којих је од 1998. погинуло више од 100 људи. Идеја Кезића првенствено се односи на проналажење експлозивних средстава која су можда пропустили да уклоне деминерски тимови. Обука пчела обавља се у великом шатору испред загребачког Агрономског факултета - око шатора је постављено неколико хранилишта за пчеле, но само нека од њих уистину садржавају храну.

Једино око њих стављене су и експлозивне кемикалије. Наиме, жели се да пчеле, које имају врло јак осећај њуха, почну да повезују мирис експлозива с мирисом хране. До сада се ово показало успешним.

"Наш овогодишњи циљ је повећати осјетљивост пчела на мирис ТНТ", рекао је Кезић који ипак упозорава да треба да прође још пуно времена пе него што се увере да је систем сигуран за упорабу.

Кад се нови ловци на мине покажу успешни, пчеле ће се користи на подручјима која су већ деминирана. Лет пчела биће праћен камером осетљивом на топоту. Ако се пчеле почну скупљати на делу терена гђе раније нису откривене мине, то ће бити упозорење пиротехничарима да провере нису ли случајно пропустили неку мину.

Иначе, животиње широм света помажу људима у борби против заосталих мина. У неколико афричких земаља мине откривају велики гамбијски пацови, који су попут пчела, научени да повезују мирис хране с ТНТ. Полиција већ низ година користи псећи суперосјетљиви њух за проналазак експлозива, али за разлику од пацова и пчела, пси су довољно тешки да могу да активирају мине.
Фонет



  • Извор
  • koreni.net
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.

Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...


Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете

Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...


Кијев је прекршио „правила ратовања“ циљајући високог војног официра у Москви, изјавио је Кит Келог


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА