Васкршњи поздрав поглавара Руске Цркве Патријарха Кирила

Празник Светлог Васкрсења Господњег, који се у Православним Црквама обележава данас (5. маја) свим верницима је честитао поглавар Руске Православне Цркве Патријарх Московски и целе Русије Кирил.

- Христос васкрсе, драга браћо и сестре! Свима вама срдачно честитам велики и спасоносни празник Христове Пасхе. Господ нас је заиста спасио Својим васкрсењем. И да би се схватило шта се десило с нама, с људским родом, можда би било умесно навести следећи пример: замислите да је неко узео на себе злочине свих злочинаца и да је, иако је невин, претрпео страшну казну. И захваљујући овој казни сви злочинци су добили слободу. Христос је учинио нешто слично. Али, под једним условом. Он није широм отворио врата затворских ћелија за све нас, који смо згрешили пред Богом, већ је само скинуо катанце. А да ли ћемо отворити врата и изаћи на слободу или ћемо остати у ћелији – то је већ наш слободан избор.

У једној од црквених песама ми славећи васкрслог Спаситеља кажемо да је уништио „вјереји вјечнији, содержашчији, свјазанија“, односно Он је раскинуо наше окове, покидао је ланце. Али да бисмо отворили врата и изашли на слободу треба да кренемо Њему у сусрет. Зато што само један пут води на слободу, само један правац води до оних врата која треба отворити. Животне околности, предрасуде, многи животни стереотипи и лажне вредности нас одводе с овог пута. Нуди нам се други пут спасења. И човек идући овим путем, понекад целог свог живота, на крају крајева схвата да је ућелији, да није стекао слободу, да је поново ударио главом о зид. Једни који још имају довољно времена и снаге, настављају с покушајима да пронађу слободу, а други се мире с положајем роба.

Ако идемо у сусрет Христу, ми широм отварамо врата која нам је Он отворио. Постајемо слободни. Постајемо способни да живимо по Његовом закону, по Његовим заповестима. Постајемо способни да одредимо пуноћу живота. За то није потребан натприродни напор. Треба да верујемо у то да је Христос васкрсао и да нас је спасао. Треба да верујемо да су врата отворена. Треба да верујемо да је само живот у складу с Његовим законом – управо живот у слободи. А све остало је ропство. И кад стекнемо ово поимање, много тога нам се открива. Постаје нам лакше и једноставније да чинимо људима добро, да се уздржавамо од злих речи, да не хулимо на људе, да их не клевећемо, да не крчимо свој животни пут вређајући или жалостећи или ограничавајући могућности других људи. Постајемо у стању да волимо, да будемо верни, да доносимо свету истину. Управо то и јесте живот у Христу, живот у слободи.

Није једноставно бити слободан. Свако зна како је тешко бранити слободу и независност државе. За то су понекад потребни натприродни напори. Исто тако није једноставно бранити своју сопствену слободу од мноштва привида, од мноштва искушења и испитивања које нам мрачне силе зла нуде како би нас скренуле са спасоносног пута.

Христов Васкрс је празник победе и празник слободе. С овим осећањем и доживљавамо овај свети дан. И донесимо, по мери својих снага, одлуку да идемо у сусрет васкрслом Спаситељу, да идемо ка слободи у Христу кроз она врата, која нам је Он отворио, чинећи дела милосрђа и истине, помажући свима онима којима је наша помоћ потребна, подстичући на мир, праведност и љубав у људском роду.