У Русији Дан парламентаризма

27. април је Дан руског парламентаризма. Управо тог дана 1906. године у Таврическом дворцу у Санкт-Петербургу почела је ради прва Државна дума. Први посланици су се латили посла са ентузијазмом – од њих је зависило формирање закона који је требало да побољшају живот у земљи.

Започеле су дебате о земљи за сељаке, о томе како да се олакша рад радника, о војној служби. Тачке бгледишта су биле најразличитије, понекад дијаметрално супротне. Састав руских Државних дума је био вишепартијских и мултинационални. Оне су представљале већину слојева друштва – бирали су се чак сељаци.

У царској Русији парламент је биран четири пута. Прва Дума је постојала свега 72 дана, после чега ју је распустио цар, да тако кажемо, због другачијег мишљења. Она је ушла у историју као Дума народног гнева. Посланици су тражили амнестију политичких затвореника и политичке слободе. Они су усвојили резолуцију о неповерењу влади и тражили њену оставку. Судбину прве поновила је и друга Дума 1907. године. Тек трећа је била попустљива и радила је пун мандат. Четврта, последња у историји самодржавне Русије, била је изабрана нешто пре почетка Првог светског рата. А прекинула је своје постојање 1917. године, рекао је Сергеј Наришкин, председник доњег дома руског парламента.

- У фебруару 1917. године после одрицања Николаја Другог од престола Државна дума је била једини неоспорни легитимни институт власти који је формирао Привремену владу. Русија је могла да се ослони на право, а не само на силу. Али нажалост то је била последња услуга коју је предреволуционарна Дума пружила својој земљи. При томе она је успела да покаже да чак најоштрији конфликти могу да се уведу у оквире нормалног политичког процеса и, напротив, нежеља да се разматрају у парламенту важна питања која интересују друштво може да има најпогубније последице.

Савремена Државна дума је рођена крајем 1993. године. Њена судбина је текла успешно. Ради дуже него њена претходница – већ 20 година у шест сазива. Једним од важних достигнућа руског парламента законодавци сматрају стварање културе сарадње како између фракција унутар парламента, ткао и са другим гранама власти – извршном и судском. Током неколико година усвајају се реални финансијски документи. Правна дисциплика је основа сваке демократске државе, истакла је председник горњег дома руског парламента Валентина Матвијенко.

- За ових 20 година рада много је било учињено на формирању законодавне базе нове државе. Државе са новим политичким вишепартијским системом, тржишном економијом, која живи по новом Уставу. И данас парламент тежи да учини све да се направе услови за развој земље и благостање грађана. За сада не полази све за руком, много је проблема, али ипак све што је учињено за ове године несумњиво заслужује поштовање. Сматрам да је важан задатак парламента јачање контролних функција делатности извршни органа власти разних нивоа.

Занимљиво је што многа правила прве Думе делују и данас. На пример, сваки закон се разматра у три круга и утврђују га обавезно три инстанце: два дома парламента и шеф државе. За 107 година много тога се променило, али низ задатака постављених у то време и даље је актуалан за парламент и за државу. То је и напредак економије, и социјална питања, и обнова армије и проблеми међународних односа.

Лада Коротун,