У првом лицу

Најновији роман Моме Капора "Исповести" који је Српска књижевна задруга објавила у јубиларном Стотом колу представљен је у просторијама овог издавача.
Ријеч је како сам наслов говори о исповједном дјелу, књизи у којој један од најчитанијих и највољенијих српских писаца разоткрива свој живот, описујући свој пут младој студенткињи књижевности која на основу његовог дјела припрема дипломски рад.
- Момо Капор је као многи други велики писци отишао у рат. То је обавеза сваког писца, поготово ако у том рату ратују твоја браћа, твој народ. Капор овдје цитира Андрића који је једном рекао да писац мора да буде на страни свог народа чак и кад гријеши. `Мој народ не гријеши`, пише Момо Капор у свом роману "Исповести".
Рајко Петров Ного, који је говорио о најновијем Капоровом роману и свеукупном дјелу, истако да је познати посац осим несебичне љубави за свој народ увјек имао пророчку црту.
- Она се јасно примјећује у пророчкој опаски Мома Капора који је својевремено рекао `народ који за вођу има психијатра вјероватно за непријатеља има патолошке типове`, казао је на крају Рајко Петров Ного.
А, о свом роману Капор је рекао да је ријеч о "причи коју је испричао о себи једној девојци која ради дипломски рад о његовом дјелу"
- Било је много младих особа, студената који су долазили посљедњих десет година. То су слависти који су жељели да своје дипломске радове ураде на основу мог дјела. Ја сам одабрао једну девојку међу њима. Док смо разговарали ја сам се полако заљубљивао. Нисам знао шта ћу с њом на крају књиге. Сједио сам у једној кафани са Кустурицом и Матијом Бећковићем. Они су ми дали један савјет, а моја жена је рекла да она не треба да постоји и да буде као да сам причао о фикцији, објаснио је Капор како је настатао роман "Исповести".

Караџић и бицикл

- Ми разговарамо овдје о мом последњем књижевном неуспјеху док у затвору сједи Радован Караџић који ће ускоро бити у Хагу. Прије неколико година оформио сам библиотеку "Шенген". Скупио сам стотињак књига и послао их у Хаг мојим пријатељима и предсједнику Слободану Милошевићу. Сљедећи мој читалац је Радован Караџић коме сам и не знајући за све ово што ће се догодити посветио једно поглавље. Сјећам се када је Караџићу један угледан руски хирург оперисао кољено рекавши му да мора обавезно да се креће. То није било могуће пошто је један хеликоптер стално летио изнад његове куће. Брана Црнчевић се досјетио и поклонио му један собни бицикл, без точкова. Тако је из ноћи у ноћ Радован Караџић окретао те педале, путујући по Српској, по Сарајеву, свуда ондје где су га цијенили, вољели, пролазећи тако кроз свој живот. То је једно од поглавља због којег сигурно нећу добити Нинову награду, рекао је Капор.

Фламенко за крај

Пете, предпоследње вечери трећег међународног "Никсиц гуитар фестивал / цомпетитион 2008" на никшићкој "Сцени 213" љубитељима класичне музике представили су се Масао Танибе из Јапана и Сабина Влашкалић из Србије, прошлошлогодишњи и овогодишњи побједници у трећој категорији такмичења. Публика је била у прилици да чује дјела композитора различитих стилских епоха, од Баха, Скарлатија до Пјацоле и Гинастере.
Интерпретацију Масао Танибе како је нагласила мр Сандра Ивановић, доцент на универзитету у Источном Сарајеву карактерише снага и квалитет тона, брилијантна, непретенциозна експресивност, какву постижу само умјетници највишег профила.
- У његовом умјетничком изразу доминира дубока промишљеност у аналитичком приступу садржају, изведених композиција, у коме, на аутентичан начин, приступа изведби сваке од њих. Сабина Влашкалић у потпуности је оправдала одлуку овогодишњег стручног жирија. Чистоћа израза, оплемењени тон, лепршавост интерпретације, прожете дубоком емотивношћу долазе до изражаја долазе до изражаја у композицијама различитих стилских праваца, изведених на синоћњем концерту, казала је Ивановићева.
Кроз стручна предавања, такмичења, концерте, млади умјетници и публика имали су прилику да се упознају, како да различитим педагошким приступима у раду са ученицима и студентима, тако и са високим интерпретативним умијећем реномираних умјетника из Црне Горе, Србије, Хрватске, Македоније, Словеније, Шпаније, Аустралије и Јапана. Све похвале организаторима и покровитељима, казала је Ивановићева.
Члан састава Дуо Канизарес Хуан Карлос Канизарес, којима је и припала част да затворе фестивал, је казао да се музика којом ће даривати Никшићане ослоња на традицију шпанске фламенко музике.
- Програм изводимо широм свијета и за њега смо добили највише критике. У другом дијелу програма представићемо се типичним фламенко репертоаром односно фолклором. Оно што би посебно истакао јесте да смо са великом пажњом примљени, а то је јако значајно за нас умјетнике. Сам концерт, због специфичности звука је јако захтијеван, тако да је потребна узајамна сарадња наша и њихова. О значају фестивала довољно говоре велика имена која је окупио, казао је Канизарес.