Из Италије клавир стигао у Гучево

Рогатица – Кажу да је Гучево најстарија насеобина у рогатичком крају. Шест громила разбацаних по падинама Змијнице и Мартиновице, у које су „сахрањивани племенски главари”, сведоче о постојању илирског племена Десидијата које је у овом крају подигло своје прве избе. Пре доласка Турака, село се, по извору Дужда, звало Дуждево, да би своје данашње име, због пуно голубова који су „гукали”, добило доласком Аустроугара. Свеједно је о којем времену се у Гучеву причало. Јер ни једно од њих није доносило добра горштацима који су увек веровали само земљи, својим рукама и Свевишњем... Војске и владари вековима су долазили главе српском народу Гучева. Јовичићи, Каришици, Фргање, Церовићи, Планинчићи, Самарџићи, Ујићи, Нерићи... борили су се и гинули и на Косову, и на солунском фронту и у Првом и Другом светском, али и последњем рату на бившим босанскохерцеговачким просторима. Гинули су, али никад освајајући туђе, већ бранећи само своје и свој грунт. За претпоследњег рата, и то само у једном дану, убијено је деведесет бораца гучевске чете, док је двадесетак, за другог рата, погинуло под барјаком Партије борећи се у другим јединицама. За те четири године у селу је уморено сто тридесет мештана, жртава углавном усташа и комшија им муслимана који су, и у Гучеву, правду делили ножем и маљем. Ни трећина сељана није преживела страхоте Другог светског рата. – Из моје куће убијено је петоро браће и сестара. Из комшијске шесторо. Из оне тамо, уз Решетник, четворо... Ко би све жртве побројао. Ко зна можда би и мене смакнули да нисам отишао са пролетерима. Имам седам рана са Сутјеске... – прича о злу времену старина Душан Самарџић. Данас у Гучеву, односно Подгају, Радави, Закому, Козадрама, Добрашини и Ковану, засеоцима питомог краја, тек седамдесетак душа. И то лети. Зими се преполове. Снег и минуси отерају их деци у градове или ближе цести. А тако није било раније. Нигде се није морало ићи. Остајало се у родном крају. Било добро или недобро. Памте то посебно Јовичићи који су и први населили не само подручје данашњег Гучева, већ и целог рогатичког краја у источном дијелу Републике Српске. Мијана Кубуровић у својим истраживањима наводи како су „Јовичићи у Гучево дошли у шеснаестом веку” те да су „то презиме понијели по првом од њих који се звао Јовица”. Долазе потом Фргање па Каришици... Сва племена односно староседеоци Гучева воде порекло углавном из Црне Горе и Херцеговине. Данас се у Гучеву чини све да се сачува село како би се деца, макар преко лета, радовала чарима дедовине. Ничу пластеници, у шталама стада расних крава, уређују се врела, реновира се школа... – Не зна се да ли ће у Гучеву икада више бити душа колико их је некада знало бити. Али ми ћемо урадити што је до нас. Само да дедовина не буде рушевина зарасла у коров – прича Војко Фргања. У село, тамо где су му рођени и прадед и дед и отац, тамо где су му корени, из Торонта овог лета, са оцем мајком и сестром, дошао десетогодишњи Данијел Ујић. – Ја учити српски. То хоће тата и мама. Хоћу да знам и да пишем и да читам. Када дођем у Торонто причаћу мојим друговима из Африке, Америке и Азије о овом овдје. Лијепо је само што је Торонто мало веће – каже Данијел како друго до на српском језику коме су га учили отац и мајка. Мало подаље, горе подно Мартановице зграда подручне основне школе. У овој, и у још три подручне, некада је било око двеста ученика. Данас их је само једанаест. – Један је у јуну завршио четврти разред, а један првачић је тек уписан тако да ћемо и ове године имати ученика исто к’о и лани. Већ идуће године у подручној школи у Гучеву биће само седам ученика – говори Слободан Ујић. А у тој школи, међу разбацаним инвентаром, који је преживио педесетак и више година, клавир. Прелепој Свјетлани Ујић, најбољој ученици музичке школе у Источном Сарајеву, поклонили су га припадници италијанског батаљона мировних снага. Кажу да су, за једног од рутинских обилазака села, упознали девојчицу која је за две године завршила четири разреда музичке школе. Обећали су јој клавир на поклон. И обећање испунили. Веле како је то поклон и породице чувеног италијанског фудбалског репрезентативца Масима Пероте. Данас се Гучевом разлеже музика Бетовена, Шумана, Вердија... Чује се до очеве јој куће на чијем зиду и данас висе прадедове гусле. Дедовини музику светских великана поклања Свјетлана Ујић која ће, од јесени, постати студент Академије музичке уметности.