Европски пропагандисти опет незадовољни Гласом Русије

Без обзира на то што је у Румунији завршен период предизборних кампања, где се Москва користила за заплашивање бирача, медији који прате јавно мњење Румуније опет изражавају незадовољство делатношћу Гласа Русије.

У недавном интервјуу руководилац румунске контраобавештајне службе Георге Мајор се жалио да Глас Русије има превише велики утицај у Румунији, зато што румунски медији често цитирају материјале румунског сајта руске радиокомпаније. Како би се Глас Русије лишио таквог утицаја, новинарима је било директно препоручено да избегавају да цитирају и да испољавају суздржаност у комуницирању са руским новинарима.

Треба истаћи да напори румунске контраобавештајне службе нису дали потребан ефекат. Материјали са румунског сајта Гласа Русије и даље доспевају на главне странице румунских штампаних и електронских медија. Очигледно да са тачке гледишта западне пропаганде, ситуација поприма црте катастрофе. Новинари немачког Дојче Веле још једном су пробали да „уразуме“ оне који виде Глас Русије као алтернативни извор информација. У коментару објављеном на румунском сајту Дојче Веле представљена је апокалиптична слика како непријатељи евроинтеграција и евроатлантских идеала у Румунији уводе евроскептицизам и протестна расположења. По мишљењу немачких новинара, води се циљана кампања да се убеде Румуни да „пређу у Путинов чамац“. Посебну пажњу Дојче Веле је поклонио Гласу Русије, који они оцењују у конспиролошком контексту: „неке снаге које раде раме уз разме са Гласом Русије, систематски покушавају да створе политички капитал у Москви, користећи православље румунског народа“. Немачки новинари су већ једном оптужили румунске посланике за жељу да промене румунски устав у складу са укусима Гласа Русије. Тако да им изгледа неће бити тешко да пронађу неке рациоалније аргументе за критику опонената.

Немачке новинаре понављају и румунски политичари. На фронту борбе против утицаја Москве поново се истакао Владимир Тисмењану, један од идеолога Бесескуовог режима и у истов време директор Центра за проучавање посткомунисичких друштава америчког Универзитета Мериленд. Недавно је он са поносом истакао да је више пута критиковао коментаре државног Гласа Русије, прецизиравши да сматра све што се деисло у Румунији од лета 2012. планом „Путиновог режима“ о обнови утицаја Русије у Источној Европи.

Узрок тако осетљивог односа према Гласу Русије је очигледан: евроскептичка расположења у Румунији расту у контексту економске кризе и демонстративног мешања Запада у румунске политичке процесе. Паралелно са тим расположењима расте поверење према Русији, мада током последњих 20 година Румунију су и обрађивали снажном антируском пропагандом. Према последњим анкетирањима које је спровео центар ССSB, 28% становника Румуније верује Русији. У румунској медијској сфери ови подаци су изазвали шок. Ради поређења треба узети у обзир да румунском председнику верује 22% анкетираних, а синдикатима 28%. ЕУ је изгубила у последњих 6 месеци 9% и сада јој верује само 48% анкетираних. За истих 6 месци поверење према Русији је скочило за 7%. Има о чему да се размисли. Врло је могуће да између пораста поверења према Русији и пораста популарности Гласа Русије постоји заиста узрочно-последична веза.

Валентин Миндрешеску,