ОДГОВОР БОШЊИ

Даме и господо,

Већ данима ме на овом свесрпском порталу прогони један одрођени, закржљали и залутали Србин из разлога што га моја истинска љубав до СРПСТВА, СВЕТОСАВЉА и СРБИЈЕ напросто излуђује. Да се ради о сваколиком јаднику довољан податак је да се је ископилио на српској земљи по имену Босна, да буњгура српским језиком, да му срце надима српска крв, ал` погана турска вера га напросто тера да не жели да буде оно што јесте (Србин), већ оно што није и никако и не може постати (Турчин). Толико га је залудио болесноуми турски хећим приликом сунећења да је напросто почео да булазни и верује да је оно што му на брњици пише (српском крвљу му је то написао Балија Изметједовић). Пошто сам један од ретких живих Срба који од појаве животињске врсте под називом бошње свој књижевни жанр све више профилишем баснописом, волим животиње, а нарочито бошње, из разлога да бих Србима и Српкињама пренео бар делић онога о чему бошње уњкају док се чешу кад се крешу. Надам се да ћу ускоро да пронађем храброг издавача који ће смети, хтети и желети да објави моју збирку басни под насловом БОШЊАКУС МАЈМУНУС, но док се то не деси морам овом беднику сада да одговорим онако како баснописцу и доликује.

У свом ремек делу под насловом Оводоба српска басна

(види на : https://novosti.rs.sr/sr/opcija/btg_novosti/14/5867/Ovodoba/srpska/basna
аууу, тек сада приметих да је на челној позицији најчитанијих прилога на политици овог српског портала – доказ: https://novosti.rs.sr/opcija/btg_novosti/14/

сам започео причу о развратном БОШЊАКУСУ МАЈМУНУСУ из смрдљиве селендре ПРДЕНЦЕ-та крај тусрке касабе Сарај`ва по имену БОБИ ТАЋИ ПЕДЕРОВИЋ који је дошао у свету земљу Србију да Србима „бидне“ председник, или „претседник“ како сам понајчешће изговара на свом бошњачком бућкуришу. Наравно да су му то и омогућили ватикански педофили, амеро-злочинци и други непријатељи Срба и Србије како би нам се што више наругали. Наша свесрпска несрећа није само у томе што је тај и такав Тадија Луди, кукавни и развратни БОШЊАКУС МАЈМУНУС, дошао на чело свете земље Србије, већ у томе што је са собом довео неколико чопора најкрволочнијих, најбезумијих и најшугавијих БОШЊА џукаца. Ти сваколики бедници су даном сваким све крволочнији и све жешће насрћу на Србе и Српкиње који желе да остану оно што јесу – СРБИ, СВЕТОСАВЦИ и ПРАВОСЛАВЦИ. Нормално је да су на мети напада тих и таквих разјарених звери БОБИЈА ТАЋИЈА ПЕДЕРОВИЋА српски интелектуалци који се диче својим НЕБЕСКИМ СРПСТВОМ, хвалоспеве из душе упућују својој ХРИСТОВОЈ ВЕРИ ПРАВОСЛАВНОЈ и скрушено се свакодневно моле за СВОЈУ МАЈКУ СРБИЈУ. Част ми је, велика част, браћо и сестре, што сам најчешћа мета напада тих и таквих побеснелих џукела, јер то ми показује и доказује да оно што срцем пишем, душом орнаментишем и сузом заливам итекако дотиче срца Срба и Српкиња. Гебелсовска пропаганда ватиканских педофила је готово смешна, јер Срби и Српкиње су почели, хвала Господу да је тако, да напокон верују својим очима, слушају своју душу и уздишу синхронизовано са својим даморима.

Даме и господо, чињеница је да се УДБ-а џукеле које штите „лик и дело“ БОБИЈА ТАЋИЈА ПЕДЕРОВИЋА „представљају“ најразличитијим „именима“ као нпр.: „mitkev«-a, »sale«, »sarajlija«, »Dejan011« и сличне глупости, но све убеђенији сам да су то само брњице, а да мене лично највише прогони УДБ-а злотвор Омер Османагић (више пута ми се тим именом представио када би ми у име БИА и Тадићеве геј-бригада претио). Да се заиста ради о једном и истом болесноумом, полуписменом и разваратном бошњи његов лавеж најбоље потврђује – никада ни једну једину мисао није написао у складу са нормама српског књижевног језика. Више пута сам покушавао макар донекле да га описменим када већ не могу да га одвратим од тоталног лудила, небројено сам пута апеловао да прочита ово што написах под насловом „ПРАВОПИС СРПСКОГ ЈЕЗИКА“

(види на: https://novosti.rs.sr/sr/btg_novosti/5/5928/Sta/znam/o/srpskom/jeziku//-/drugi/deo/-
/PRAVOPIS/SRPSKOG/JEZIKA

ил` бар ово под насловом „Шта знамо о српском језику?“

(види на: https://novosti.rs.sr/sr/opcija/btg_novosti/5/5898/Sta/znamo/o/srpskom/jeziku

али очигледно је да је за бошњу писменост и мачка волуњска глава „мало премного“. Верујем да би се Јаблан Петра Кочића пре научио да муче турски КУУУРХАХАХАН, него л` бошњо да сриче граматику српског књижевног језика. Из тог разлога не желим више нити да покушавам БОШЊАКУС МАЈМУНУС-е да описмењавам, но нећу нити дозволити да посве оскрнаве наш СРПСКИ ЈЕЗИК којим та гамад буњгура по вукојебинама БОШЊАЧКО-УСТАШКЕ ПЕДЕРАЦИЈЕ. Веровели, или не, драге моје и поштована господо, да су ТУРЦИ ЛИЈЕВЉАНИ почели толико да накарађују наш језик да ће ускоро једино баснописци моћи да нам преведу оно о чему кмече, завијају, или кокодачу та најновија животињска врста. То је један и од разлога што вам се данас и обраћам на овај начин, јер ми је у очи пала најновија градација придева ЛУД, а, о. Бошње више не фермају оно нашим правописом утврђено:

ЛУД, ЛУЂИ, НАЈЛУЂИ,

већ кууурхахахански завијају:

БАЛИЈА, БОСАНАЦ, БОШЊО !

Било како било свакако је сваком иоле образованом Србину и честитој Српкињи сасвим јасно да БОШЊЕ заиста ЈЕСУ НАЈЛУЂЕ. Може БОБИ ТАЋИ ПЕДЕРОВИЋ да својим џукелама бошњама на брњицу „тури“ шта год му падне на болесни ум, али смрад лоја тиме не може да разблажи и управо тај смрад потврђује трагове који смрде нечовештвом. Можда гебелсовска пропаганда усташа, балија и досманлија може и да завара око, али не може и срце Срба и Српкиња у Србији. То и јесте разлог што почињем да све више жалим те побеснеле животиње. Жалим их, али се све више прибојавам да им моја љубав до животиња више не може помоћи !

Крстан Ђ. Ковјенић