Црногорке да се лате пера

Несвакидашња промоција необичне књиге, "Пут око света за 25 дана" из пера најтиражније српске књижевнице Исидоре Бјелице обиљежила је недавно културну сцену Србије. У свом посебном провокативном стилу, ауторка бројних књига је званицама из јавног и културног живота Србије 54 остварење представила у Ботаничкој башти, на травњаку јапанског врта... Исидора је, како каже за наш лист, овом промоцијом са својом издавачком кућом „Лагуна", жељела да покаже да књижевно вече не мора да буде досадно у загушљивим просторијама у којим би причали само о књизи. И зато је књижевница званицама приуштила више забаве и смијеха под љетњим небом, па је била домаћица вечери, трбушна плесачица, пјевачица, бубњарка, водитељка... Послије плеса се латила микрофона и у дуету запјевала са рок пјевачицом Викторијом, а онда забубњала на свој начин, а пар стотина посјетилаца је скандирало као на правом рок концерту. Бјелица, која међу свим титулама и наградама носи и ону за "Највољенију жену 21. вијекаЋ промовисаном књигом води вас на пут кроз егзотичне просторе и бројне временске зоне које се поигравају са људском судбином. Од Франкфурта, Индије, Сингапура, Кине, Јапана, Хаваја, Калифорније, Мексика, Њујорка поново до Београда, Бјелица нас упознаје са метафизиком путовања, промјенама које у нас утискују за сва времена, другачије културе, људи, простори, мириси, погледи, снови... Ово је путопис исписан на само њој својствен, шармантан и неодољив начин и зато нас је током сусрета у Јапанској башти интересовало да ли књижевница заиста "одлазиЋ.
~Да ли дефинитивно напуштате књижевност за одрасле и посвећујете се дјечјој или је то сам маркетиншки трик?
-- То је моментално моје расположење. Имам неке моје старе рукописе, који ће се у књигама појавити већ ове године. Биће то посљедње дјело за одрасле, која ће се звати "Последњи романЋ. То је роман о шеширима, односно збирка са фотографијама свих мојих шешира и причама о њима. Биће преведено на енглески језик. Тренутно ме занима да пишем за дјецу, а видјећемо шта ће бити за пет или десет година... живот је непредвидив...
~С обзиром да се у посљедње вријеме све чешће појављујете у улози водитеља и аутора ТВ емисија, да ли је то уносније од књижевности?
- Свакако је много уносније. Чак и када сте један од најуспјешнијих писаца, једноставно тај медиј је бољи, а на њему су приступачније и рекламе. Неко као ја, која воли оволико да путује, принуђен је да се бави и тим послом, јер путовања коштају пуно. Тренутно са чувеним езотериком Рубеном Папианом крећем да радим занимљиву ТВ-серију о балканским мистеријама, која ће бити српско-холандска копродукција.
~Као наша најтиражнија списатељица често пишете у књигама о сексу, да ли то значи да Црногорци и Срби глобално воле секс као тему или само градите такав стил?
- Мислим да наше људе занима љубав, а ње нема без секса. Мишљења сам да треба да знамо доста тога из живота наших славних предака, али и о савременом животу. Мене интересује та, на неки начин, детабуилизација секса, да га вратим у окриље интелектуалног гдје му је мјесто, и овдје, и свугдје у свијету. То је нешто што наилази на добру рецепцију, и ето, то је заправо узрок да се ја увијек, не превише, али посредно бавим и тиме - сексом.
~Градећи стил као писац, ко Вам је био узор?
- Искрена да будем моји узори су углавном били филозофи, јер не волим превише прозне писце, али свакако цијеним оне који су промијенили поимање уопште сексуалности. Сјећам се када сам се прошле године дружила са Ериком Џонг, за вријеме њене посјете Србији, лијепо смо се разумјеле и размијениле идеје. Она је сигурно била једна од жена која је доста утицала на мене.
~Чули смо да Вам је упутила комплимент, а у комплимент са ваше стране није повјеровала?
- То је било смијешно. Када сам јој рекла да и она лијепо изгледа рекла је "Ма, хајте молим Вас.Ћ Имале смо одличан контакт. Невјероватно је то када упознате некога ко је пуно старији од вас, а имате осјећај да вам је другарица...
~Да ли сте ешарпе с почетка каријере и шешири које и данас носите, покупили од Исидоре Данкан?
- Веома сам вољела Исидору Данкан, али прве шешире сам покупила од баке и прабаке. Онда сам, на неки начин, гледала и дивила се свим дамама које носе шешире. И ево сада, овог љета започињем мој велики пројекат, који се надам да ћу остварити или у Србији, или у Црној Гору. Све зависи ко ми прије да подршку, а то је музеј шешира. Мој нови издавач Мирко Мркић Острошки, власник Издавачке куће "ИнтерпрессЋ и ја, радимо прелијеп роман о мојим шеширима. Књига ће бити пуна фотографије свих униката са натписом гдје, када су купљени и како су настали. Надам се да ћемо послије тога организовати и модне ревије тих шешира, а сљедеће године и отворти први музеј шешира.
~Обзиром на политичке опције за које сте се до сада опредјељивали, сматрате ли да и данас постоји политичка књижевност и шта би она значила?
- Нажалост политиканство пуно утиче на нашу књижевну сцену, чак толико да и они који нијесу моментално политички подобни, иако заслужују, не могу да буду у Алеји заслужних грађана. То је нешто што ме нервира и веома смета. Против тога пишем. Велики писци могу да буду и овог, или оног, опредјељења и то нема везе, али политика се дефинитивно више мијеша у књижевност него што би требало. На неки начин, већина људи данас тешко живи и онда посеже за политиком као за сламком спаса за своје егзистенцијалне проблеме и тако постану жртве политичке сцене.
~Шта мислите о културном поднебљу Црне Горе?
- Мислим, да је страшно фасцинантно. Не зато што сам ја поријеклом из Црне Горе, већ зато што мислим да има један огроман потенцијал и велико је питање у ком смислу ће се искористити. Ево, баш јуче је у Црној Гори, изашла моја књига "Принцеза ди МонтенегроЋ, двојезично издање. Она сама говори колико је то поднебље куртуролошки богато и какве смо све велике јунаке ту имали. Па, само почевши од кћери краља Николе... да не набрајам даље.
~Када би Вас неко од издавача из Црне Горе позвао да издате неку књигу на ком би језику писали?
- Јаој, како сте ме насмијали. Нијесам ушла у финесе и разлике, али у сваком случају, као што видите, моје књиге се одлично читају и у Македоније, и у Храватској, Словенији, тако да не би било проблема да се и у мојој отаџбини добро разумију.
~Наши људи су навикли на Вашу појаву. Како изгледа када се у арапским земљама појавите са шеширима, рукавицама, шалу ...?
- Фантастично. На неки начин сам већ и домаћа у том арапском свијету. Лично ме и знају, јер често долазим. Када сам се први пут појавила занимало их је и ко сам, и шта сам, одакле долазим и чиме се бавим. Свиђам им се, и зову ме "сестра Лејди ДиЋ.
~Пратите ли савремена кретања у црногорској књижевности?
- Пратим само када ми неко донесе или пошаље неку књигу, али примјећујем да нешто нема пуно жена. То ми је криво. Видим да се појаљују неки мушки писци. Није се догодило, оно што би вољела, а то је да се деси прави бум, да се појави доста жена које пишу. Очекујем да Црногорке почну да пишу.

Унука Душана Ђуровића

~Ваш омиљени писац из Црне Горе?

- Ту сам веома пристрасна, будући да сам унука Душана Ђуровића, дубоко вјерујем, помно изучавајући његово дјело, да заиста Црна Гора никада није имала тако великог и значајног писца какав је био он. Пуно би ми значило и усрећило да се његове књиге издају и поново читају.

"Принцезе ди Монтенегро"

~Хоћете ли ићи на црногорско приморје овог љета?

- У августу ћу бити доље и промовисаћу двојезичну књигу "Принцезе ди МонтенегроЋ. Велики је интерес и Руса за то дјело. Они су и иницирали да се ово двојезично издање поваји, тако да би требало да имам серију промоција. У јулу идем на Родос, и вјероватно у Египат, а у октобру по други пут на пут око свијета.

Шешири у Подгорици?

~Гдје планирате да ће бити музеј шешира?

- У Београду, Подгорици или Новом Саду. Све зависи ко ми помогне у тој реализацији. До краја ове године ћу изложити тај пројекат, па ће се јавити онај ко буде имао највећи интерес. Данас не постоји ни један музеј шешира и то би била велика атракција за странце, с тим што би ту представила и наше значајне људе који су носили шешире. Моментално моја збирка представље једну од најретентнијих збирака шешира у свијету.