Ко ће платити рачуне из еврозоне
Дводневни самит ЕУ у Бриселу сазван је ради свођења резултата године која је за нама. Већ је јасно да резултати које ће тамо констатовати нису нимало за празновање, сматра наш коментатор Петар Искендеров.
Изјава о могућој оставци италијанског кабинета прилично је покварила инсистирања политичара и економиста. Многи експерти су поново почели да говоре о „домино ефекту“. Како је приметио у интервјуу „Гласу Русије“ професор економије римског универзитета Roma Tre Пјеро Бини, тај ће ефекат тешко остати у границама Шпаније, Португалије, Ирске и чак Италије:
- Могући банкрот Грчке и излазак те земље из еврозоне, довешће до анулирања њеног државног дуга, чији се део налази у рукама различитих европских финансијских институција. Они ће се одмах наћи у тешкој позицији. Економски губици ће се одразити и на друге слабе државе, као што су нпр Шпанија, Потругалија и Ирска. А њихов би банкрот значио губитак хиљада милијарди евра.
Пре неколико дана, убеђени евроскептик, председник Чешке Вацлав Клаус је одбио да потпише допуну Лисабонског споразума која је била усаглашена од стране ЕУ, а којом је било предвиђено спровођење у дело нових економских мера. „То је опасна ствар и решен сам да тај документ не потпишем“- изјавио је Клаус, који сматра да је то његов дуг, да стоји на стражи државног суверенитета, у том смислу и у области финансија, - а потом предати неку пуномоћ Бриселу.
А опортунизам чешког председника су подржали – већ погађате- представници Велике Британије и Шведске.
Ова је ситуација појачала песимизам У Немачкој- управо у тој земљи која ће, како ствари стоје, при било каквом развоју ситуације, вадити еврозону из проблема. Заменик руководиоца истраживачке групе „Европска интеграција“ немачког фонда „Наука и политика“ Петер Бекер током видео-моста „Москва- Берлин“ није скривао своје бриге:
- Сада је у току дорада завршног документа са самита ЕУ. Не може се рећи да би његов пројекат изазвао некакву срећу у Берлину, напротив, изазвао би оштру критику. У току су преговори Берлина са другим престоницама, као и са председником Савета ЕУ Херманом ван Ромпејем.
У оваквој ситуацији компромиси су у принципу могући. Јер, Немачка и Француска су се у последњем тренутку ипак договориле о принципима надзирања рада банака еврозоне од стране ЕЦБ. Ипак, како јавља Ројтерс, нове, оштрије норме које предлаже Берлин тешко даће бити стављене на снагу од јануара 2013.године. А то значи да ће антикризни механизам ЕУ опет застати.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »