Преглед публикација руске штампе на балканску тему

У интервјуу листу Росијскаја газета заменик председника Савета Федерације Русије Александар Торшин изнео је своје утиске после посете Косову, где је боравио у својству шефа посматрачке мисије Међупарламентарне скупштине држава-чланица ЗНД.
Зачудила ме је количина војнте технике и људи у униформи. Чак у Чеченији у најгора времена такву концентрацију војнте технике нисам видео. Као што је познато, овај контигент КФОР-а био је специјално формиран ради подршке реда на Косову под окриљем УН, никаквих стандарда те снаге немају – чак су и шлемови различити. Како се управља тим разнобојним трупама тешко је схватити, али ми се учинило да је покрајина подељена у суштини на окупационе зоне и пре свега, наравно, трупе НАТО држава, говори Александар Торшин.
По мишљењу руског политиколога, реална опасност по живот за пореостале Србе у покрајини тренутно не постоји, али није јасно како ће они, пошто не признају независност Косова, живети. Они фактички нису грађани споствене земље, обесправљени су и незапослени.
Косово, по оцени господина Торшина, не живи лоше – ако се говори о Албанцима. Индустрије у земљи нема, а куће, при чему раскошне, ничу као печурке после кише. Узроке треба тражити у приходима од наркотика, трговине оружјем, продаје украдених аутомобила. Шта ће Европи такво жариште пред вратима – за мене је нејасно, говори заменик председника горњег дома руског парламента.
По мишљењу господина Торшина, сада је главно суздржати се од усијавања политичких страсти, доследно наставити руску дипломатску линију обнове погажених норми међународног права на платформи УН и у другим дипломатским форматима. На самом Косову треба ставити акценат на испуњавање сасвим конретних задатака. Реч је између осталог о реализацији пословних пројеката заједно са руским регионима. То је подршка малом и средњем бизнису, развој инфраструктуре у регионима са претежно компактним српским становништвом. Једна од праваца могло би бити опремање мини-централе уз нашу помоћ, других кључних објеката осигурања привредног живота.
Други приоритетни правац, по речима руског политичара, представља проширење сарадње путем виших и професионалних школских установа. У том слимслу преспективни партнер је Приштински универзитет. Већ се припрема споразум између Приштинског универзитета и Института руског језика А. С. Пушкин, на реду је Московски државни универзитет Ломоносов.
Одговорајући на питања дописника листа Росијскаја газета треба ли Русија да учествује у обнови цркава на Косову, Александар Торшин је рекао: Није тајна да прокламована политика обнове косовских културних и историјских споменика од стране УН наилази на озбиљне потешкоће. Па и како је могуће постићи успех ако неке земље – чланице програма, отворено негирају интересе и религизона осећања нелабанског становништва? Пример који говори за себе – изградња комплекса здања америчке амбасаде тече пуномпаром у близии српског гробља у Приштии, буквално на људским костима. У тим условима управо руски напори могу кардинално да побољшају ситуацију и да не дозволе да се уништи православље на Косову и Метохији, које се од давнина сматра православним срцем Србије. Било би могуће почети путовањима руских православних ходочасника на Косово и Метохију. Овде заиста има шта да се види – у првом реду велики манастири Високи Дечани у Метохији и Успења Св. Богородице у Грачаници. Упредо са тим може да се размотри упућивање руских монаха на рад на обнови локалних светиња и цркава. Вероватно би требало размислити о практичном садржају идеје стварања специјализованог невладиног фонда. Даје се предност међународном формату, где не би била само Русија, већ и западне хришћанске државе – Италија и Шпанија, које шаљу миротворце на Косово – они би осетили моралну одговорност за судбину хришћанства у покрајини. Коначно, зашто да се не организују на Косову омладински летњи кампови, у којима би се упоредо са пружањем практичне помоћи Србима решавао важан национални задатак патриотског васпиравања младе генерације руских грађана, закључује на страницама листа Росијскаја газета заменик председника Савета федерације Русије Александар Торшин.
Настављамо преглед српске штампе. Као што је познато, САД су незадовољне темпом признавања независности Косова. Темпо ризнавања Косова не одговара планираном, и чак и најближи савезници Вашингтона називају одвајање ове покрајине од Србије „другим Минхеном“, пише лист РБК Дејли. Помоћник заменика државног секретара САД Розмари ди Карло боравила је у српској покрајини, на програму њене посете су били састанци са руководиоцима и утицајним политичарима из редова Абланаца, и они су, по свему судећи, били далеко од веселих. Некакве претензије званичној Приштини она је несумњиво изрекла, уобичајених победоносних реплика на завршној конференцији за штампу није било, рекао је за РБК Дејли један од новинара који је боравио у Приштини.
Подода за незадовољство Вашингтона има много – размештање мисије ЕУлекс по подацима РБК Дејли одлаже се у најмању руку за јесен, пре свега због става Москве и Пекинга, који су одбили да дају ЕУ и НАТО-у контролу над ситуацијом у покрајини. Осим тога, нема посебног напретка ни по питању признавања незаконито проглашене независности Косова – од 17. фебруара то је учинила свега 41 држава света, мада су првобитно власти у Приштини изјавиле да се ради о преко сто земаља које су спремне да признају њихову независност. Шта више, чак и власти оних земаља које су под притиском САД ипак биле приморане да одобре анексију Косова, чине то са веома озбиљним оградама.
Типичан пример је ситуација око Чешке, чија влада је прошле недеље из трећег или четвртог покушаја ипак објавила успостављање дипломатских односа са Приштином. Одмах после тога чешкој јавности и Београду обратио се председник земље Вацлав Клаус, саопштивши да га никада у животу није било толико срамота. Исто тако жестоко оценио је так корак званичног Прага бивши министар иностраних послоа земље, борац против комунизма и бивши представник УН за људска права у бившој Југославији Јиржи Динстбир, који је назвао одвајање Косова „другом Минхенском завером“.
Лист РБК Дејли наводи мишљење београдског аналитичара Александра Лукача, који је уверен да су резерве признавања Косова САД практично исцрпле и да могу да рачунају на још 10-15 сиромашних држава које ће се сложити на то за гаранције пружања помоћи у храни. Али то за легитимизацију НАТО-државе створене на Косову није довољно.
Како пише руско издање, према плану Стејдепартмента САД до септембарске седнице Генералне скупштине УН независност Косова треба да призна још најмање 97 земаља. То би била основа за почетак дискусије у УН о ступању самопроглашене државе у ту организацију. Сада је јасно да Вашингтон и Приштина не могу да постигну жељени резултат у задатом року – почигледно у томе се и крије разлог раздражљивости америчких дипломата у односу према својим албанским штићеницима.
Где је широки међународни пробој у корист признања праведне ствари косовских Албанаца? – пита електронско издање КМ-Њуз. Нема га, ево у чему је невоља. На крају је дипломатски „блицкриг“ међународног признања Косова који је је покренуо Вашингтон дожиео неуспех. Али Американци не могу сами да признају свој сопствени фијаско. Они су нашли дежурног кривца: за неуспех блицкрига испоставили су се кривим косовски Албанци који лоше реализују блиставо замишљен пројекат.
Да, већина европских земаља признала је Косово. Али чак међу земљама ЕУ 5 чланица одбило је да то учини, наставља издање КМ-Њуз. Па и у муслиманском свету очигледо није са одушевљењем примљена у суштини нелегитимна формула проглашења косовске независности. А остали свет уопште није примио „суверенитет“ Приштине. Довољно је подсетити да су се на недавном састанку министара иностраних послова Русије, Индије и Кине у Јекатеринбургу те три државе изјасниле за обнову дијалога између косовских Албанаца и Срба ради тражења решења косовског проблема које би одговарало свима.