16. година стравичног злочина у Сарајеву

Над Србима у Сарајеву током рата у БиХ почињен је систематичан државни злочин који је организовао и извео политички и војни врх муслиманске власти, рекао је посланик у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић поводом сјећања на злочин у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године.

"Бивши лидер СДА Алија Изетбеговић направио је од криминалаца своје генерале и војсковође који су сијали страх и смрт током рата у Сарајеву, у којем је на звјерски начин, у око 124 логора, ликвидиран огроман број Срба", рекао је Јовичић Срни.

Он је упозорио да се ради о организованом и систематичном државном злочину за који се одговорност свих поратних година покушава пренијети на вође паравојних формација као што су Јука Празина и Мушан Топаловић Цацо.

"Тужилаштво БиХ до сада није процесуирало ни један ратни злочин почињен над Србима у Сарајеву, а сумњам да ће се истина о страдању сарајевских Срба икада сазнати, јер су побијене цијеле породице и није остао нико ко би могао да их тражи", рекао је Јовичић.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих лица Републике Српске из Источног Сарајева је поводом обиљежавања трагичног почетка рата на сарајевском подручју подсјетила да се 16 година након некажњеног масакра у Добровољачкој улици не зна ни број убијених у злочину над колоном ЈНА која се повлачила из Сарајева, као ни судбина бројних сарајевских Срба из других дијелова града који су нестали тог 2. и 3. маја 1992. године.

"Питамо надлежене у Кантону Сарајево и у Влади Федерације БиХ шта је са Србима који су тих дана нестали са подручја Улице Врбовска, Орлића у насељу Жуч, из Војне болнице и болнице Кошево?", рекла је у изјави Срни предсједник Организације породица погинулих из Источног Сарајева Мирјана Симанић.

Шеф Тима МУП-а РС за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак оцијенио је да надлежни судски и тужилачки органи у БиХ имају пасиван однос према злочину у Добровољачкој улици.

Он је у изјави за Срну подсјетио да се за злочин у Добровољачкој терети 15 лица осумњичених да су планирали, подстакли или учествовали у убијању 42, рањавању 73 и заробљавању 215 припадника ЈНА, те психичком и физичком злостављању заробљаника.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић је рекао да је "рад на предмету у току".

Власти Републике Српске доставиле су Хашком трибуналу доказе против Алије Изетбеговића, Ејупа Ганића и Стјепана Кљуића, али Хаг никада против њих није подигао оптужницу.

У изводу из кривичне пријаве се наводи да су Ејуб Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Ганић и Кљуић су, према пријави, издали наређење за напад, иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.

Специјално тужилаштво за ратне злочине у Београду је, након престанка рада Војног тужилаштва, преузело предмете "Добровољачка" и "Тузланска колона" и материјале о тим случајевима доставило тужилаштвима у БиХ, која би требало да воде истраге.

Центар јавне безбједности Источно Сарајево је 27. априла 2005. године поднио Окружном тужилаштву извјештај као допуну кривичне пријаве од 29. маја 1996. године, против укупно 15 лица за која постоје основи сумње да су 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву извршили ратни злочин против човјечности, убивши ратне заробљенике.

Достављени извјештај садржи 45 страница текста, а у 122 прилога са извјештајем је Тужилаштву достављено 117 докумената са око 470 страница, три фоно записа - аудио касете, два ЦД-а са пресретнутим разговорима и два видео записа.
/крај/вш/об