Моји су они који пате

Петер Хандке - Срби су једини народ који је распадом Југославије све изгубио и био угрожен, у Хрватској, Босни и Херцеговини, а сада, ево, и на Косову - каже Хандке у разговору за „Новости“.

АУСТРИЈСКИ држављанин, француски резидент, светски писац, преводилац, сценариста и, како сам за себе скромно каже, „скривени филозоф“, Петер Хандке већ годинама указује на неправду учињену Србима. И сам је, због тога, доживео многе неправде. Између осталог, пре две године скинута му је с репертоара представа у чувеној париској „Комеди Франсез“, због чега се, вероватно, и сам Молијер окретао у гробу.
- Срби су једини народ који је распадом Југославије све изгубио и био угрожен, у Хрватској, Босни и Херцеговини, а сада, ево, и на Косову - каже Хандке у разговору за „Новости“.

·   Зашто се то догодило?
- То је као грчка трагедија. Све је унапред било предвиђено. Та трагедија је, можда, могла да се одигра без жртава, организовањем мировне конференције, али нико није желео да је организује.

·   Све је предвиђено унапред судбински, или је то неко заиста режирао на хартији, за столом?
- Урадили су то демони историје који све пишу унапред!

·   Поводом једнострано проглашене независности Косова, живо сте реаговали и у протестном писму у „Фигароу“ истакли да су, „признајући албанску државу на Косову, самопрокламовани лекари из западне хемисфере прекршили Хипократову заклетву и показали се као лажни доктори“...
- Био сам још оштрији. Написао сам да су државе-протуве са Запада створиле државу-протуву за пример!

·   Због чега су то урадили?
- То је механизам историје. Физика историје. Реч је о освети. Освета је физика историје. Мрзим ту реч, али ово је освета за борбу коју су за време Другог светског рата водили Југословени, пре свега Срби, затим Словенци, неки Хрвати, неки Босанци и неки Албанци против нацистичке Немачке. На ред је, као страшан злочин, претходних година дошла освета.

·   Уцене се настављају. Ништа што је урадила Србија није довољно...
- Европа која је, ипак, изазвала рат и распад Југославије, сад наставља с уценама, поручујући Србима да не могу да уђу у Европску унију, ако не изврше одређене уступке. Сигуран сам да сви Срби желе да уђу у ЕУ, али не под условима уцене. Западна Европа мора коначно да увиди да је крива за сву несрећу и да одлучи да отвори границе, без услова. Тада више неће ни бити потребе за формулацијама као што је „ултранационализам“. То су само повређени људи. Постоји велика разлика између патриотизма и национализма. Био сам у Србији, срео сам те људе, и то су патриоте које не пристају на уцене. Желе да буду Европљани, можда чак и бољи него овде у Француској или Немачкој. Зашто не оставе судовима у Бањалуци, Београду или Неготину да суде? Било би то много правичније него у Хагу, где ништа не функционише. Затвореници годинама чекају на процес и ником ништа. Суд у Хагу ради пристрасно у корист Запада.

·   Чему, у оваквом свету каквим га описујете, могу да се надају мали народи?
- Ничему!

·   Зашто волите Србе?
- Никада нисам рекао да волим Србе. Волим неколико Срба, српске пејзаже, реке, литературу, сликарство, музику... Увек волим народе који трпе неправду. Зар то није нормално? Са народима сам који пате. То је мој народ. Да моји Аустријанци тако пате, био бих с њима. Али, пошто су доста богати и безбедни, не видим никакав разлог да будем уз њих.

·   На изложби „Косово, време енклава“, постављеној пре две године у српској православној цркви Свети Сава у Паризу, помно сте разгледали фотографије и записивали у вашу бележницу места, лица, предмете, трагичне ситуације, истичући да ћете, можда, једнога дана о томе нешто написати. У међувремену је изашла ваша нова књига „Моравска ноћ“...
- То што сам видео, не само на тој изложби, претворио сам у књигу која је недавно објављена на немачком, где описујем, у некој врсти метаморфозе, оно што сам доживео у Србији и на Косову. Јер, за мене је епопеја реалнија од репортаже у описивању проблема. Описујем путовање Европом једног писца који више није писац.

·   Зато што можда Европа више није Европа?

- Да, данашња Европа, тренутно, више није Европа! Није она Европа која ми је била идеал када сам имао двадесет година. Када је било много наде. То није дефинитивно, а оно што је тренутно, крајње је тужно и за жаљење.

·   Пре две године провели сте две недеље на Косову, посетили Косовску Митровицу, Велику Хочу, Ораховац и остале енклаве. Говорили сте тада да су вас веома погодили ожиљци страшних страдања и ужасан живот људи којима је ограничено кретање. Како тим људима помоћи данас?

- Српски политичари имају доста правилан став. Слажем се са Солжењицином који каже да никако не треба напустити гробове предака. Тамо где их, уопште, има, јер је много српских гробаља уништено на Косову. У Ораховцу, на пример, због претњи, мртви више не могу да се сахрањују ван села. А око цркве више нема места за гробове. И аутобуси, који ретко иду за Косовску Митровицу, више не могу да се окрену, због гробова усред села! То је тема „Моравске ноћи“. Намера ми је да убудуће два-три пута годишње одем на Косово, у Велику Хочу и осамим се, размишљам. Планирам да одем већ за православни Ускрс, крајем априла.


·   Како сачувати гробове? Како у садашњој ситуацији Срби могу да задрже Косово? И, шире, како могу да се боре против неправде коју истичете?

- Нажалост, немам одговор! Албанска деца с три, четири године, играју се на улици, и чим примете ћирилицу на аутобусу, аутоматски се сагињу за камен. Како албански родитељи мисле да формирају државу с насиљем које се ствара у најранијој доби? Шта планирају? Шта конкретно нуде српском народу који би с Косовом изгубио срце нације?

Умрећу као православац
 
·   ПИСАЛИ сте својевремено владици западноевропском Луки молбу да, кад дође време, будете сахрањени по православним обичајима. Да ли вам је владика одговорио?

- Нешто смо, у том смислу, заједно ставили на хартију и направили неку врсту уговора. Надам се да се тај папир неће загубити!

·   Зашто напуштате рођену религију?

- После рата НАТО, у оно време, против Југославије, када Србија још није била самостална, Ватикан и Католичка црква су били за тај страшни рат, с бомбама и „колатералним штетама“ у људским животима. Рекао сам себи да више не могу да останем у Католичкој цркви. Напустио сам је, а пошто се осећам хришћанином, тражио сам од владике Луке то што смо се договорили. Наравно, под условом да останем достојан тога, и под условом да сахрана не траје превише дуго, нарочито уколико буде одржана зими! Православна служба понекад траје доста дуго...
 
Право више не постоји

·   ВАШ комад „Путовање у звучну земљу или уметност питања“ је пре две године скинут с репертоара „Комеди Франсез“, нисте чак добили ни заслужену награду у Диселдорфу, јер је неко одлучио да уведе политику у уметност. С друге стране, у политици се не поштују основна међународна права. Стиче се утисак као да је свет постављен наглавце...

- И боље је што од оних који тако размишљају нисам добио награду! Што се мене тиче, немам ништа против, али све је то тужно због историје будућности... Можда сам ја, у неку руку, и скривени филозоф. Као младићу, била ми је блиска идеја анархије, оне која на грчком значи: „Нико ко влада другим“. У тој анархији сви су исти. Али, сада је наша Европа постала анархија у смислу безакоња. Право више не постоји. Говори се о моралу, а не поштује право које је основ свих друштава. Право је постало пета категорија живота. Ова данашња анархија је најомраженија која је постојала на овом свету...