У Србији се појавила „дрога за силовање”!

Недавно, под веома чудним околностима, нежељена трудноћа четири малолетне девојчице из Врања и околине: Н. С, А. Р, Ј. М. и М. И, иначе добре другарице, поред родитеља, забринула је и оне у чијој су „надлежности” и делокругу рада адолесценти и проблеми младих. Како за „Политику” каже искусни клинички психолог Весна Стојановић из саветовалишта, која је с девојчицама разговарала, она претпоставља да су девојчице узеле неку „дрогу за силовање”, која је у последње време све присутнија и на овом подручју, а међу младима, нарочито старијима, позната као „моћно оружје”. „На ту сумњу ме наводи чињеница да се ниједна од њих не сећа ниједног детаља па ни интимног контакта с мушкарцима. Такође, не сећају се како се и где све то догодило. Нема сумње да су нас покварењаци (дилери) ´ухватили на спавању´. Нисмо били довољно будни и обратили пажњу на ´моћно оружје´ које је, како чујем, све присутније, па ево очигледно да је дошло и до Врања”, каже Стојановићева.

Стојановићева објашњава да се ове „дроге за силовање” користе за лечење поремећаја сна, али изазивају и бројне друге ефекте, укључујући и амнезију и еуфорију.

Тако поједине особе под утицајем ове дроге постају неспособне да се сете догођаја у којима су учествовале.

Посебно што велика количина алкохола може изазвати помрачење свести током које се заборавља догађај све док се не догоди нешто што ће особу подсетити, а може довести и до блокирања свести и потпуног губитка сећања.

„Под појмом ´дроге за силовање´ подразумевају се психоактивна средства која имају хипнотичко и седативно дејство. Важно је рећи да ови лекови не уводе особу у сан – њихово главно дејство је да се особа опусти а не заспи и да се ослаби моћ њеног свесног расуђивања. Психоаналитичким речником речено, ови лекови служе да морална инстанца личности Супер его ´оде на спавање´, а да команду над понашањем преузме раскалашни Ид – нагонски део личности”, сликовито за „Политику” објашњава др Марко Јосиповић, специјалиста клиничке фармакологије.

Он истиче да „дроге за силовање” припадају фармацеутској фамилији бензодиазепина, у коју спадају и валијум, либријум и ксанакс, али су десет пута јаче од њих. Бензодиазепини, подсећања ради, имају анксиолитичко, хипнотичко, миорелаксантно и антиконвулзивно дејство, које се појачава у комбинацији са алкохолом, марихуаном и кокаином.

Широм света ови лекови су познати по свом фабричком имену, које из разумљивих разлога не наводимо. Они се користе у краткорочном третману несанице и у припреми пацијента за анестезију и хируршки захват, а легално се продају у Латинској Америци и Европи.

Ови медикаменти нису регистровани у нашој Агенцији за лекове и медицинска средства и не могу се добити на рецепт ни у једној државној или приватној апотеци.

Дејство „дрога за силовање” почиње 20 до 30 минута након њиховог узимања, а може трајати између осам и дванаест сати. Ови лекови могу изазвати поспаност, умор, главобољу, вртоглавицу, ноћне море, сувоћу уста, мишићну слабост, конфузију, несаницу, антероградну амнезију и халуцинације….

Др Марко Јосиповић подсећа да су психијатријски лекови ти који се најчешће злоупотребљавају, али да је веома дугачка листа лекова које (зло)употребљавају спортисти како би постигли што боље резултате.

„Када су на тржиште психоактивних пилула избачени тзв. лекови за спремање испита који убрзавају мождану активност, повећавају концентрацију и смањују несаницу, нико није ни слутио да ће свега деценију касније амфетаминске пилуле постати основни састојак екстазија – дроге рејва.

Хормон еритропротеин уведен је у хуману медицину као лек који стимулише производњу црвених крвних зрнаца у коштаној сржи, али су спортисти врло брзо почели да га користе да би њихова крв постала гушћа, а они постигли боље резултате.

Анаболички стероиди који се у медицини користе у лечењу болести репродуктивних органа, анемије, карцинома дојке и након опоравка од тешких операција, једни су од највише злоупотребљених лекова од стране спортиста који их узимају за повећање мишићне масе.

Слична ситуација је и са Бета агонистима који се примарно користе у терапији астме, а које спортисти користе да би повећали проток кисеоника у плућима”, закључује др Марко Јосиповић.