Ауспух и димњак опаснији од нуклеарке

БЕОГРАД - Аерозагађење у насељима Алтина и Земун поље, након пожара који је прошле недеље избио у магацину пестицида у фабрици „Галеника Фитофармација“, узнемирило је јавност не само у Београду, већ у целој земљи. Након инцидента 29 особа је хоспитализовано, а према речима стручњака за јавно здравље, срећа је да је тога дана ветар разнео токсичне и смртоносне материје.

Фабрика је привремено затворена, а очекује се да Републичка инспекција за заштиту животне средине поднесе кривичне пријаве против одговорних лица због загађења и изазивања опште опасности.

Драгана Босиљчић, начелник Одељења за поступање у удесима Министарства за заштиту животне средине, каже да је дужност фирми које у току обављања делатности користе опасне материје да ураде план заштите од хемијског удеса, који контролише Инспекција за заштиту животне средине. У „Фитофармацији“ су имали елаборат о процени опасности од хемијских удеса, што очито није било од пресудне помоћи.

Сва мудрост је у управљању ризиком

- Експлозивне, отровне, радиоактивне материје, које носе у себи карактеристику опасности, могу угрозити здравље људи, тако да фирме које раде са њима морају саставити елаборате о мерама приправности, превенције и управљања ризиком, да би се вероватноћа настајања удеса свела на најмању меру - објашњава Босиљчићева. Она истиче да неко предузеће може да послује на одређеној локацији само уколико се закључи да може управљати са ризиком који носи обављање те делатности.
Босиљчићева тврди да у нашој земљи нема великих фабрика чијим ризиком не може да се управља.

Према подацима Института за јавно здравље, међу највеће индустријске загађиваче у Србији спадају Рафинерија нафте у Панчеву и Новом Саду, цементаре у Косјерићу, Беочину и Поповцу, Хемијски комбинати у Панчеву, Крушевцу, Шапцу и Смедереву.
Др Мирјана Тасић из Института за физику наглашава да индустријска постројења треба да воде рачуна о програмима еколошке модернизације односно о успостављању индивидуалног система контроле утицаја на окружење.

- Фабрике треба да прате развој нових технологија, да доносе технолошке мера за санирање свих извора загађења, као и да редовно обнављају постројења. Неопходни су стални ремонти, контрола и реконструкција електрофилтера, којима се емисија прашине кроз димне гасове своди на границе прописане европским нормама - указује Тасићева.

Она наводи да су примарне загађујуће материје у ваздуху озон, сумпордиоксид, азотдиоксид, као и честични материјали, а узрокују их процес индустријализације и све већа насељеност.

- Мониторинг најважнијих загађујућих материја се данас обавља у Београду на неколико изабраних локација од стране институција као што су Градски завод за заштиту здравља, Хидрометеоролошки завод Србије и Институт за јавно здравље - наводи Тасићева.

Мирослав Никчевић, бивши директор Дирекције за заштиту животне средине, тврди да у Србији нисмо толико угрожени индустријом, колико индивидуалним ложиштима и издувним гасовима у саобраћају. Загађујуће материје доспевају у ваздух како путем емисије издувних гасова и честица тако и емисијом која настаје као последица кочења и абразије површинских слојева путева.
- Делови Београда као што су Савски венац и 29. новембар су, због саобраћаја, загађенији него Панчево. Можете да казните фирму загађивача, али теже је борити се против саобраћаја. Пре неколико година донели смо одлуку да аутомобили старијих типова мотора треба да плаћају еколошку таксу, али постоји политички проблем, јер се тврди да би то значило да „сиротиња нема права да вози“- упозорава Никчевић. Он наводи да су драматичне ситуације аерозагађења и у Ваљеву и Ужицу, због ложења угља, али и географског положаја и рељефа. По њему, једно од решења је и гасификација.

- Не залажем се за драстичне казне које ће угасити фирме и људе оставити без посла, а сматрам да су наши прописи усклађени са онима из ЕУ. Републичка инспекција за заштиту животне средине добро ради свој посао, али добар део надлежности је на покрајинском и локалном нивоу. Не може се њима натоварити сва одговорност, мора постојати системско решење проблема-рекао је Никчевић. Он је нагласио да је, и поред Петрохемије, у Београду врло често много већа концентрација бензена, него у Панчеву, а ова канцерогена материја изазива малигна обољења и има штетно дејство на органе који стварају крв.

Прописи друмом, пракса шумом
Светска здравствена организација упозорава да су опасни и аеросоли, угљен-моноксид, олово, као и испарљива органска једињења.
- Високе концентрације отровних материја у ваздуху могу да формирају смог и киселе кише, изазову респираторне и друге здравствене проблеме, оштете озонски омотач и утичу на климатске промене - упозорава др Тасић.
Славица Лекић, начелник Одељења за заштиту животне средине од загађивања надлежног министарства, сматра да су еколошки најугроженији градови у Србији Бор, Панчево и Обреновац.
Закон о заштити животне средине из 2004. године предвиђа да инвеститори пре почетка градње фабрика морају добити еколошке дозволе, међутим држава је у тој ствари дозволила грејс период до 2015. године. Тренутно у Србији постоји 242 фирме које су потенцијални загађивачи, а немају еколошку дозволу.

- Републичка инспекција за заштиту животне средине приоритетно контролише управо фирме без еколошке дозволе, а фирме су у обавези да примењују све прописе - каже Лекићева, истичући да Министарство заштите животне средине подноси пријаве када се загади вода, ваздух или земљиште.

Јасмина Кнежевић, из Одељења за квалитет ваздуха Републичког хидрометеоролошког завода Србије упозорава да скоро све супстанце у одређеној концентрацији могу бити опасне по здравље, а битно је и колико дуго су људи изложени њиховом дејству.

- Ако су нуклеарне централе дозвољене, а акциденти који могу настати су континенталних размера, значи да ништа није забрањено, али акценат стављам на мерама које се спроводе да би се несреће спречиле - каже Кнежевићева. Она истиче да фабрике морају спроводити строге, детаљно прописане мере, а које држава прописује, надзире и контролише.

НЕ ЗНА СЕ КО УКЉУЧУЈЕ СИРЕНЕ

Пошто се после експлозије у фабрици „Галеника Фитофармација“ нису огласиле градске сирене за узбуну, Саша Драгин, министар за заштиту животне средине, затражио је од државе да прецизира када и како се дају упозорења грађанима. Према важећем закону стање угрожености проглашава Министарство, орган аутономне покрајине или јединица локалне самоуправе, а у највећим хаваријама то чини влада.

НАЈВЕЋИХ 13 ЗАГАЂИВАЧА

Међу највеће индустријске загађиваче у Србији су: рафинерије нафте у Панчеву и Новом Саду, цементаре „Косјерић“, „Беочин“ и „Нови Поповац“, хемијски комбинати „Петрохемија“ и „Азотара“ у Панчеву, као и комбинати у Крушевцу, Шапцу и Смедереву, термоелектране „Никола Тесла“ у Обреновцу, „Колубара“ и „Костолац“.

ДО ШЕСТ ГОДИНА ЗАТВОРА

Законом су прописане казне од 150 хиљада динара до три милиона динара за оне који при управљању опасним материјама не предузимају неопходне сигурносне мере, као и оне који не израде процену опасности од удеса.
За озбиљније еколошке прекршаје предвиђене су и кривичне казне у трајању од пет месеци до шест година затвора.