Михајловићев дар Новом Саду

Опроштајна утакмица нашег некадашњег фудбалског репрезентативца Синише Михајловића прерасла је у незаборавно вече за његове многобројне пријатеље и званице, играче италијанског првака Интера и гледалиште на стадиону „Карађорђе”. Један од најпознатијих „бомбардера” у светском фудбалу у последње две деценије начинио је пун погодак одлучивши да збогом игри каже у Новом Саду, граду његове афирмације.

Величанствени призор на трибинама, како је рекао, подсетио га је на сезону 1988/89. када је Војводина с њим у тиму постала првак Југославије.

Новосађани су имали прилику да виде шампионски тим Интера који је у недељу у Милану прославио титулу, највећу екипу која је после много година дошла у „српску Атину”.

Њен противник синоћ су били Михајловићеви пријатељи, који су, сви до једног, јуче истицали његову играчку и људску величину.

У истој екипи су били његови саиграчи из Војводине, Црвене звезде, с којом се 1991. попео на европски и светски престо, Роме, Сампдорије, Лација, али и они који су стрепели од његових пројектила.

Овације су, између осталих, побрали Стојковић, Белодедић, Шестић, Мијатовић и многобројни интернационални асови, али и наш прослављени кошаркаш Владе Дивац који је стао на гол. Резултат је, наравно, био небитан.

Спектакл на стадиону „Карађорђе”

Грандиозним спектаклом на стадиону „Карађорђе” у Новом Саду Синиша Михајловић, алиас „божија левица” се опростио од активног играња фудбала после више од две деценије и преко 500 одиграних утакмица.

Пред пуним трибинама „бомбардер из Борова” како су га прозвали Италијани после хет трика из слободних удараца на првенственом мечу Лациа и Сампдорије отишао је у фудбалску легенду дуелом својих пријатеља и Интера у којем је и завршио каријеру.

Резултат је био у другом плану, а пасионирани хроничари ће уписати да је било 6:5 (3:1) за Интер. Величанствена представа почела је пробијањем играча који су истрчавали на терен уз френетичну подршку публике.

Игра је симболично прекинута у 11. минуту када је у дресу Интера последњи пут заиграо Синиша Михајловић, овога пута заједно са својим синовима Мирославом и Душаном и појачао милански клуб.

Прегршт забаве, вештих дриблинга, велемајсторских потеза и удараца увеличали су пет голова Михгајловића од којих су четири постигли његови наследници.

Од 68. минута мрежу тима Михајловићевих пријатеља чувао је некадашњи истакнути српски кошаракшки репрезентативац Владе Дивац и имао неколико веома успешних интервенција.

Меч је завршен када је семафор показивао крај 86. минута, када је Михајловић уместо да изведе слободан ударац ухватио лопту и са њом напустио терен да би у пратњи својих синова и бурних поклича публике оптрчао почасни круг.

Стадион „Карађорђе”. Гледалаца око 8.000. Судије: Петровић, Рабреновић, Радоман (сви Србија).

Стрелци: Мијатовић у 43, С. Михајловић у 56, Сињори у 61. и Воркапић у 84. за Михајловиећеве пријатеље, а Станковић у 3, Мирослав Михајловић у 16. и 46, Душан Михајловић у 52. и 85. и Манћини у 45. за Интер.

МИХАЈЛОВИЋЕВИ ПРИЈАТЕЉИ: Перуци, Панкаро, Тањга, Вјерховод, Карбони, Ломбрадо, Шапурић, Ђанини, Стојичков, Ф. Инзаги, С. Инзаги. Играли су још: Белодедић, Бинић, Коради, Коуто, Дивац, Фери, Фијоре, Јокановић, Манини, Мараш, Маркеђани, Мијатовић, Монтела, Пунишић, Рићители, Шестић, Стојковић, Кампешвили, Василијевић, Воркапић, Вујачић, С. Михајловић, Сираков, Ђиљи, Савељић, Продановић.

ИНТЕР: Толдо, Кордоба, Самјуел, Матераци, Максвел, Фиго, Манћини, Станковић, Солари, Адријано, Ибрахимовић. Играли су још: Сорини, Орландини, Салшано, Круз, Гонзалес, Коутос, Синиша Михајловић, Мирослав Михајловић, Душан Михајловић.

Ђ. Смиљанић

Захвалност слављеника

Синиша Михајловић се у полувремену захвалио свима који су увеличали његов опроштај и нагласио:

– Веома ми је драго што се ова уткмица играла у Новом Саду. За то има много разлога, почев од почетка моје каријере до места где сам стекао славу, где ми живе родитељи и где сам постао почасни грађанин. Нови Сад носим у срцу. Хвала свима, супрузи, деци и родитељима, брату и пријатељима и свима вама на трибинама. У својој каријери правио сам и грешке, али сам увек играо срцем и да што боље репрезентујем свој народ и своју земљу. Захвалност дугујем и спонзорима као и миланском Интеру који је дао значајан допринос јер сав приход са овог сусрета иде у корист дечијег села у Сремској Каменици и спортским инвалидима Новог Сада.

Полувреме за поклоне

У полувремену величанственог спектакла Синиша Михајловић је добио бројне дарове међу којима су Делта спорта, Карлсберга Србије, Фудбалског савеза Србије, пехар ФК Војводина, награда ФК Црвена звезда и почасног грађанина Новог Сада као и последњи дрес Србије и Црне Горе у којем је играо.

Организатор „подвалио” Интеру

У моменту када је Сињори постигао трећи гол за екипу Михајловћевих пријатеља, човек задужен за рад са семафором је „подвалио” славном миланском клубу па је уместо резултата 3:5 у том 61. минуту стајало 4:5. Грешка никоме није сметала.

Пријатељи о Синиши

Миодраг Белодедић: „Синишу Михајловића доживљавам као пријатеља. Не само зато што смо заједно провели дивно време у Црвеној звезди с којом смо постали прваци Европе и света, већ пре свега због тога што је он особа са изузетним људским особинама. Оно што га чини јединственим и тешко достижним је изузетан ударац левом ногом. То је, сећам се из оних времена, био предмет разних анализа и посебних тактичких припрема пред утакмицу у којој је претила опасност од Синишиних пројектила из слободних удараца”.

Владе Дивац: „Имам велико поштовање према Синиши, пре свега због његовог карактера. Увек је био спреман да преузме одговорност на себе, храбар да каже свој став и способан да га брани. Био је велики фудбалер и велика ми је част да сам учесник овог спектакла који су приредили Синишини Новосађани у част његовог опроштаја. Уверен сам да је пред Синишом лепа тренерска каријера и од срца му желим да буде велики тренер какав је био и велики играч”.

Филипо Инзаги: „Заувек ће ми остати у сећању по персоналности, по томе што је на терену био жесток, али поштен, одлучан и бескомпромисан у свакој ситуацији. Постизао је невероватне голове из слободних удараца. Учио сам од Михајловића и дивно се осећам у овој ноћи опроштаја од велике каријере, још већег човека”.

Луис Фиго: „Синиша је најбољи извођач слободних урадаца на свету. Заиста нисам видео бољег и међу онима против којих сам играо, нити онима са којима сам играо. Велики је професионалац, јак карактер и одличан пријатељ. За Синишу постоји само једна реч – победник”.

Вићенцо Монтела: „С лоптом је могао све што је хтео. Да шутира одакле пожели и да погоди где хоће. Био је сјајан одбрамбени играч, али и убојити стрелац, уосталом, колико знам, постигао је највише голова из слободних удараца у историји италијанске лиге”.

Предраг Мијатовић: „Са Михом сам играо само у репрезентацији Југославије. Он је био једини одбрамбени фудбалер који је могао да направи разлику на терену у корист тима за који игра. По томе је био посебан, а посебно ћу га памтити и из дуела на утакмицама Партизана и Црвене звезде, када би се наљутио и тада смо бежали од њега и ми који смо играли за супарника, али и његови саиграчи. За Синишу ме веже много лепих успомена и приватно ми је био веома близак”.

Роберто Манчини: „Моје пријатељство са Синишом датира још када смо играли у Сампдорији. Зближили смо се на терену, а још више када сам га у дружењу изван терена боље упознао. Лепу страну своје личности показао је када ми је било тешко и када сам због повреде морао да будем ван фудбала. То ми је много значило. Код Синише посебно ценим његов однос према породици и пријатељима, а његов осмех је најпоштенији на овом свету”.

Дејан Станковић: „Синишу зовем ћале, не зато што је старији од мене, већ зато што он у својој личности прави заштитник, искрен притељ и човек од кога сам највише научио играјући са њим, а и сада када ми је тренер у Интеру”.

Мирослав Тањга: „Миха ми је кум и пријатељ и прави брат и човек о којем могу да кажем да је изузетан пријатељ и веома хуман човек. Ово што су Михи приредили Новосађани је заиста фасцинантно, али још је чудесније да је на опроштају Михајловића била присутна цела Европа. Заслужио је то мој кум”.

Милан Давидов, актуелни креатор игре Војводине: „Изузетна је част играти у тиму у којем је некада дрес носио Михајловић. Синиша је нама свима узор и поносан сам да сада играм у Војводини, у клубу у којем је Синиша почео своју велику каријеру. Ову ноћ његовог опроштаја од игре никада нећу заборавити”.