ЕЦБ припрема план за борбу против кризе ради помоћи економији

У Европској унији се припрема презентација новог плана за борбу против кризе. Може се десити да Европска централна банка идућег четвртка објави да почиње програм за откуп облигација проблематичних земаља региона. Овакву могућност је дан раније недвосмислено најавио директор ЕЦБ Марио Драги. Он је рекао да куповина на тржишту трогодишњих облигација било које земље неће значити прекршај европских закона који забрањују ЕЦБ да директно финансира поједине државе. Ипак, у агенцији за одређивање рејтинга Moody’s није се чекало на детаље нових мера Европске централне банке за борбу против кризе. Компанија је снизила прогнозе везане за оцене кредибилности Европске уније са „стабилних“ на „негативне“.

Пошто се економска ситуација у најимућнијим земљама ЕУ погоршава, и текућа оцена кредибилности Европске уније у целини такође се доводи у питање. Управо овог принципа се придржава агенција Moody’s која је сматрала за потребно да снизи прогнозе за рејтинг ЕУ на „негативне“. Раније је агенција исто тако поступила с рејтингом Немачке, Француске, Велике Британије и Холандије. Дакле, у току наредних месеци Европска унија ризикује да се опрости од своје највише оцене кредибилитета – ААА (трипл ЕЈ). До сада, чак ни у ситуацији дужничке кризе у региону Moody’s није атаковала на рејтинг ЕУ с обзиром на то да сличан рејтинг засад имају и Немачка и Француска. Међутим, све више стручњака говори о томе да се над Стари свет надвијају облаци и да нам прави талас смањења кредитних рејтинга тек предстоји. То сматра и директор руског Института за стратешко планирање Александар Гусев.

- Криза се наставља и не само то, она се појачава. Зато је очигледно да ће у најскорије време, мислим чак и до краја ове године, рејтинзи у знатној мери пасти, и то прилично.

У Франкфурту на Мајни ће идућег четвртка неки покушати да нас увере да се погоршавање економске ситуација у Европи наставља. У сваком случају, у Европској централној банци се спремају да помогну земљама које тренутно највише пате од трошкова сервисирања спољашњег дуга. Бојазан међународних инвеститора због финансијске стабилности земаља као што су Грчка и Шпанија изазвала је пораст каматних стопа на њихове државне облигације. Захваљујући откупу на тржишту њихових дужничких облигација ЕЦБ рачуна да ће постићи смањење каматних стопа на ове хартије. Ипак, по мишљењу Александра Гусева, оваква мера представља само привремено решење.

- То је извесна превентивна мера, што се каже, у првој фази, тако се може применити. А што се тиче средњорочне и дугорочне перспективе, чини ми се да то неће помоћи да се стање стабилизује у знатној мери.

Скептички се према откупу облигација проблематичних земаља од стране ЕЦБ односи и економски аналитичар Newsru.com Максим Блант. По његовом мишљењу, слични програми за борбу против кризе, који су реализовани у САД и другим земљама света нису се одликовали успехом и исто то може да се деси и с помоћи ЕЦБ.

- Не може се рећи да је мера на којој се тренутно ради ефикасна. Тек после извесног времена моћи ће да се види до чега ће она довести. У сваком случају, програми откупа који су били реализовани у САД или Јапану или чак у Великој Британији нису довели до очекиваних резултата. Односно, економија се није опоравила и не напредује оним темпом који су очекивали аутори ових програма.

Уосталом, ЕЦБ није једина установа која покушава да пронађе противмере за све већу кризу у Старом свету. У Бриселу се сад пуном паром разматра план за реформисање управљања банкарским системом ЕУ. Између осталог, у Европској комисији се рачуна да ће бити створен банкарски савез који ће пратити финансијско стање око 6 хиљада банака из земаља које улазе у еврозону. Овакав механизам ће омогућити да се брже открију слабе стране финансијског сектора ове или оне земље, што ће појачати економску стабилност Европске уније у целини.