Беле рукавице на крвавим рукама

 Власти у Приштини кажу да је ослобађање Рамуша Харадинаја „још један доказ да је рат који је водила ОВК био праведан”

Рамуш Харадинај у Хагу није ни покушао да се брани. Његова одбрана – а то се никада до сада није десило у трибуналу – није позвала ни једног јединог сведока да сведочи у корист оптуженог. Скупи енглески адвокати из канцеларије у којој ради жена бившег британског премијера Шери Блер (говори се да је албанска дијаспора за Харадинајеву одбрану обезбедила око седам милиона евра), били су сигурни да тужилаштво неће моћи да докаже оптужницу која је бившег вођу ОВК теретила за покољ стотине Срба и другог неалбанског становништва на Косову. И били су у праву. Тужилаштво није имало довољно сведока. Ваљда зато што Харадинај није остављао сведоке за собом.

Иако се спекулисало да тужилаштво предвођено Карлом дел Понте не може да сакупи ни десетак сведока који би се осмелили да привире у хашку судницу, званично се баратало цифром од 98 предложених сведока оптужнице. Њих 34 је сведочило уз разне мере заштите, 18 тек пошто је суд наложио њихово привођење, а двоје тек пошто су и сами оптужени јер нису хтели да се одазову суду. Девет сведока „оправдано” је изостало – убијени су, умрли под нерасветљеним околностима, а неки само умрли чекајући правду. (Од недостатка сведока „патило” се и у процесу против Рамушовог брата Даута Харадинаја, коме је суђено пред Унмиковим судом. Током овог суђења убијено је 10 особа које је требало да сведоче.)

Слобода којом су Харадинаја „почастиле” судије Хашког трибунала, Холанђанин Ори, Аустријанац Хопфел и Норвежанин Столе, међутим, није само још једна неправедна пресуда суда коме су Срби „главне муштерије”.

То шта заиста значи ослобађајућа пресуда за Харадинаја најбоље је објаснио његов политички противник, садашњи премијер Косова Хашим Тачи. Тачи, који је на слободи иако је у Србији осуђен за ратне злочине, потписао је у име своје владе изјаву у којој се наводи да одлука Хашког трибунала „још једном показује да је рат који је водила ОВК био праведан и у складу са међународним конвенцијама”.

И Харадинај је, по изласку из суднице, своје ослобађање назвао одлуком која ће „ојачати Косово”.

„Трибунал је пажљиво проучио доказни материјал и утврдио да су оптужбе против мене и Ослободилачке војске Косова лажне”, поручио је Харадинај.

Скупштина у Приштини јуче је на пленарној седници поздравила одлуку Хашког трибунала, али и изразила жаљење због пресуде Љахију Брахимају, који је осуђен на шест година затвора. Председник скупштине Јакуп Краснићи прочитао је саопштење, које су посланици поздравили аплаузом. Посланици су такође честитали Албанији на позиву за чланство у НАТО-у, а у Приштини се коментарише да је 3. април „велики дан” за Албанце због два велика догађаја – ослобађања Харадинаја и улазнице за западни војни савез.

Харадинајево ослобађање, само месец и по дана после једностраног проглашења независности, видимо, послало је поруку. Косовским Албанцима да су на правом путу, а Србима да ослобађање једног другог српског крвника, Насера Орића, није случајност. Ако је неко можда до сада сумњао у то.

Приштина у весељу, тако, јуче није дочекала ослобођеног вођу, већ за њих оптимистичну поруку Запада – поздрав једној нелегалној држави.

Да ли се друго могло очекивати ако се има у виду како је Харадинај испраћен у Хаг? Рекло би се да је требало бити велики оптимиста па да се верује да ће неко кога је тадашњи шеф Унмика Сорен Јесен-Петерсен испратио у Хаг речима: „Пријатељу мој, желим ти брз повратак”, бити проглашен кривим. Тешко је веровати да се икако другачије него невин из Хага могао вратити неко ко је, како то тврди Карла дел Понте у својој књизи, у Хаг отишао приватним немачким авионом кроз шпалир упарађених немачких гардиста са белим рукавицама.

Харадинај је годинама уназад, да подсетимо, носио незваничну титулу „миљеника Запада”. Он је, према логици међународне заједнице, представљао човека „који обавља ствари”, за разлику од својих претходника. Харадинај је, у време када је био премијер Косова, 2004. године, само шест година пошто је извршио и наредио свирепа убиства, на Западу проглашен кооперативним и човеком који се залаже за мултиетничко Косово.

И то што је Харадинај, баш као и остали Албанци којима је суђено у Хагу, оптужен само за злочине које је починио пре НАТО бомбардовања, иако се зна да су најстрашнији злочини на Косову чињени управо за време бомбардовања, има своје разлоге. За ову војну алијансу није било погодно да се Харадинају, или његовим саборцима, суди за почињене злочине у време када су, како говоре докази, сарађивали са НАТО.

О томе постоје бројни докази, а адвокат Зденко Томановић, бранилац Слободана Милошевића, тврди да је имао увид у један од њих – садржај разговора између пилота НАТО и команде у њиховој бази.

„Из садржаја тих разговора да се видети да је постојала координација на терену и да је сугерисано да се не гађају одређене области, пошто су под контролом ОВК”, каже Томановић и додаје: „Од државних институција сам тражио те транскрипте, како бих могао да их користим на суду, али је мој захтев одбијен. Усмено сам добио обавештење да то може да наруши националне интересе”, каже Томановић и додаје да су му поједина војна лица у приватним разговорима са жаљењем говорила да то „може бити само интерес НАТО-а, а не наше земље”.

Да је заједничка историја западних сила и Харадинаја била главна препрека за одлазак вође ОВК у Хаг упућивале су и речи бившег шефа Унмика Михаела Штајнера, на које је пре четири године, уочи Харадинајевог одласка у Схевенинген, подсећао бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава Вилијам Монтгомери.

Штајнер је, цитирао је тада амерички дипломата, говорио да би, ако буду подигнуте оптужнице против Харадинаја и Тачија, „сви могли истом да пакујемо торбе и одемо кући”.

Карла дел Понте, како је тада упозоравао Монтгомери, мора да се суочи са питањем има ли довољно доказа да се оптужи Харадинај. Трибунал, истицао је амерички дипломата, поставља изузетно високе стандарде за овакве оптужнице.

Ко је помињао правду?

Драгана Матовић

----------------------------------------------------------------

Одушевљење и у Прешеву

И политички представници Албанаца с југа централне Србије поздравили су пуштање Рамуша Харадинаја на слободу, па је градоначелник Прешева Рагми Мустафа изјавио да је то „доказ да је борба ОВК била праведна” и да Харадинај треба што пре да се врати у политички живот, преноси сајт „Балкан инсајт”.

Јонуз Муслију, један од вођа побуне у општинама Прешево и Бујановац после рата 1999. године, који је сада председник милитантног Покрета за демократски прогрес каже да је „суд доказао Харадинајеву невиност у праведној борби која је нашем народу донела слободу и независност Косова”.

С. Р.

-----------------------------------------------------------------

Рада Трајковић: Пресуда не може да избрише злочин

Грачаница – Потпредседник СНВ Косова Рада Трајковић изјавила је да ослобађајућа пресуда Рамушу Харадинају не може да избрише осећај његове кривице и злочине почињене над српским народом. „Харадинај је остао човек за кога се зна да је почино злочин, али нажалост то није могло да се докаже”, рекла је Трајковићева, додајући да је реч о „једном од ретких злочинаца који је чинио злочине не само над Србима, већ и према Албанцима и Ромима”.

И у том смислу, сматра Трајковићева, његов повратак на Косово „учиниће нелагодност” и делу Албанаца, чак и онима на власти, „јер Харадинај има велике политичке амбиције”.

„Они из међународне заједнице који су му помогли, показаће чиме је то условљено”. „Да ли је намера додатна дестабилизација региона, или је ослобађање у функцији смиривања радикалних Албанаца, тек ће се видети”, оценила је она.

Танјуг

---------------------------------------------------------------------

 Кандић: Велики страх сведока

Председница Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић изјавила је прексиноћ да ослобађајућа пресуда Рамушу Харадинају показује да тужилаштво Хашког трибунала „није припремило оптужницу која би могла да буде доказана”.

„Чињеница је да су сведоци у предмету Харадинај имали велики страх, да постоје озбиљне индиције да су најмање два сведока изгубила живот јер је требало да сведоче”, рекла је Кандићева, а преноси Б 92.

Докази које је Србија поднела Хашком тужилаштву „никада нису били толико релевантни и валидни” да су могли да докажу одговорност оних који су заповедали Ослободилачком војском Косова. „Ми до дан-данас немамо ни један службени документ Србије који се на озбиљан начин бави питањима ратних злочина, рекла је Кандићева.