Насиље над правдом у Хашком суду

Такође, иако је јасно да никада није постојала никаква наредба Младића и Карџића "да сви војно способни бошњачки мушкарци из Сребренице буду убијени", тужилаштво Хашког трибунала такву неистину узима као кључни аргумент у тражењу доживотне робије за Толимира. Готово је сигурно да ће суд уважити непостојећу (лажну) аргументацију тужилаштва и да ће Толимир бити осуђен, ако не на доживотну робију, онда ће то бити минимално тридесетак година, што је, судећи по Толимировој старости (64), малтене исто што и доживотна.
Толимир, који се пред Хашким казаматом брани сам, негирао је наводе оптужнице "да је од команданта Ратка Младића и председника РС Радована Караџића добио наређење да сви ратни заробљеници из Сребренице буду убијени".
"Никада нисам добио никакво наређење од Радована Караџића и Ратка Младића о операцији убијања ратних заробљеника. О томе не постоје никакви докази, зато што се није ни догодило. Оно што се није догодило не може се ни доказати, ни пред земаљским ни пред божјим судом", казао је Толимир.
Тужилаштво тражи доживотни затвор за Толимира
Ворлд њус
Тужилаштво Хашког трибунала прошлог уторка затражили су доживотну казну за бившег генерала босанских Срба Здравка Толимира, због његове улоге у масакру у Сребреници 1995.
"Постоји само једна казна за његове злочине, а то је доживотни затвор", рекао је Питер Меклоски у завршној речи тужилаштва пред Међународним судом у Хагу за злочине почињене у бившој Југославији.
Шездесеттрогодишњи Толимир је оптужен да је починио злочин геноцида, ратни злочин и злочин против човечности током рата у Босни од 1992 до 1995. године, што је довело до смрти 100.000 људи и оставило без домова 2,2 милиона.
Он је оптужен по осам тачака укључујући убиства и принудно расељавање.
Тужилаштво су рекли да је бивши командант безбедности – који је одговарао директно генералу босанских Срба Ратку Младићу – учествовао у плану убиства хиљада муслиманских мушкараца и дечака, као и у прогону хиљада жена и деце из Сребренице 1995. године у намери да се створи "моноетничка србска држава".
Готово 8.000 муслиманских мушкараца и дечака убијено је у јулу 1995 у "осигураној зони" када је данске УН миротворце савладала Младићева војска.
Такав чин оцењен је као најгори злочин на европском тлу након Другог светског рата.
У току суђења, тужилаштво су констатовали да се Младић ослањао на Толимира да ће овај "извести лагано дављење енклава Сребренице и Жепе" да би се створили услови који ће присилити муслиманско становништво "да изгубе наду да тамо могу да преживе".
Меклоски је још додао да је Толимир – којег је назвао "врло интелигентним, веома импресивним" – "намерно изабрао лојалност Младићу и њиховој ствари… уместо обавезе према Богу да се томе супротстави и законске обавезе да такво поступање обустави".
"Бирајући Младића уместо закона, он је изгубио човечност", казао је Меклоски.
"Он представља… овај јединствени геноцид који се десио у Сребреници и он ту има личну одговорност и имаће је заувек."
Толимир се изјаснио невиним и изабрао је да сам води своју одбрану.
Његово суђење започело је у фебруару 2010, када је тужилаштво позвало 126 сведока, а Толимир четворицу у своју одбрану.
Толимир је ухапшен 2007. године у Босни и Херцеговини, а суђење му је више пута одлагано због његовог лошег здравља.
Младић, такође познат под надимком "касапин из Босне", ухапшен је у Србији прошле године и сада је суочен са 11 тачака оптужнице пред истим Хашким судом, у шта је укључен и сребренички масакр.
Генерал Радослав Крстић, још један Младићев помоћник био је прва особа која је осуђена за геноцид од стране суда. Добио 35 година робије 2004. године, између осталог и за масакр у Сребреници. Пребачен је у британски затвор где сада служи своју казну.
Крај суђења Толимиру, чека се пресуда
Дојче веле
Након двоипогодишњег процеса у Хашком трибуналу је излагањем завршних речи тужбе и одбране окончано суђење Здравку Толимиру, бившем помоћнику Ратка Младића за обавештајно-безбедносне послове у Главном штабу Војске РС.
Тужилаштво је за Толимира, оптуженог за геноцид и друге злочине почињене у Сребреници и Жепи 1995. године, затражило казну доживотног затвора, док је оптужени, који се брани сам, у завршним речима порицао сваку своју кривицу и одговорност за сребренички масакр и прогон становништва, и затражио ослобађајућу пресуду.
Тужилац Питер Меклоски је у завршној речи рекао да је тужилаштво у свом поступку доказало Толимирову кривицу за организовање и реализовање убијања више од 7.000 Бошњака након што је Војска Републике Српске 11. јула 1995. заузела Сребреницу. "Генерал Толимир мора сносити одговорност зато што је био на челу убилачке групе која је од 13. до 16. јула 1995. спровела наређења Радована Караџића и Ратка Младића да сви војно способни бошњачки мушкарци из Сребренице буду убијени", рекао је тужилац Меклоски.
Сребреница 1995.
Операцију убијања заробљених Бошњака су, према тужиоцу, организовали, спровели и надгледали припадници Управе за обавештајно-безбедносне послове, на чијем челу је био оптужени Толимир. Определивши се за оданост Младићу, Толимир је прихватио циљеве Војске Републике Српске као своје, чиме је "изгубио човечност и постао оличење прогона и убијања у Сребреници", рекао је тужилац Меклоски и позвао судије да оптуженог прогласе кривим за геноцид у Сребреници и злочине против човечности у Жепи и изрекну му казну доживотног затвора.
Порицање кривице
У својој завршној речи, Толимир је порицао сваку одговорност за злочине који су у јулу 1995. године почињени у Сребреници и Жепи. Негирао је било какву везу са Караџићевом Директивом из марта 1995. године, којом се Дринском корпусу налаже "стварање неподношљивих услова за опстанак становништва Сребренице и Жепе".
Тврдио је да никакве везе нема са масовним убиствима у сребреничком региону, да није био на локацијама на којима су вршена погубљења и да се није срео ни са једним од седморице официра полиције и Војске Републике Српске који су у Хашком трибуналу већ осуђени као организатори масакра у јулу 1995. године.
Пресуда Толимиру биће изречена крајем ове или, најкасније, почетком следеће године.