Црна Гора: Предизборна обећања, анализе...

Иако би се уставом одређена овлашћења председника Црне Горе могла упоредити са оним које има британска краљица, грађани једине "еколошке државе" на планети уживају последњих недеља у невероватним обећањима четворице кандидата за поменуту функцију на предстојећим изборима.

Дијапазон обећања "четири мускетара", како су на једном популарном црногорском форуму представљени претенденти за титулу "Примуса Монтенгра" у сезони 2008-2013, крећу се од оних уобичајених о решавању проблема незапослености, корупције и криминала, па до актуелних везаних за (не)признавање независности Косова, односу према приступу Црне Горе у ЕУ и НАТО.

Подразумева се, има и сасвим оригиналних обећања, попут оног који је недавно лансирао кандидат владајуће коалиције ДПС-СДП и актуелни шеф државе Филип Вујановић, најављујући убрзани развој ватерпола на северу Црне Горе након његове победе(!?).

Вујановић је, иначе, и најдаље ишао са конкретним обећањима а вероватно најспецифичније на том плану било је оно о висини просечне зараде у годинама након његове победе - ако актуелни шеф државе добије нови петогодишњи мандат, грађанима Црне Горе гарантована су просечна примања од 515 евра.

Овом обећању, печат је дао и шеф Вујановићевог изборног штаба, новоизабрани премијер Мило Ђукановић који је најавио да ће друштвени бруто производ у Црној Гори до краја 2009. године порасти за 40, а плате за више 80 одсто.

”Ако то не испуним до краја следеће године, неће бити потребе да ме критикује и смењује опозиција. Напустићу сам политичку сцену Црне Горе”, изјавио је Ђукановић вишеструки повратник на функцију председника Владе на предизборној конвенцији Вујановића у Бијелом Пољу.

И Вујановићеви противкандидати имали су упечатљивих обећања, попут оног који је изнео кандидат Српске листе Андрија Мандић изјавом да ће Црна Гора након његове победе поново оформити државну заједницу са Србијом.

Мандић је, уз подршку министра у Влади Србије Веље Илића, обећао и изградњу аутопута Београд-Бар, али и долазак озбиљних инвестиција у Црну Гору.

"Милијарде долара лутају по планети и траже место где да се уложе. Тамо где има криминала и корупције, стране инвестиције не долазе, већ само сумњиви капитал", објаснио је Мандић своје виђење ситуације са капиталним инвестицијама у Црној Гори.

Кандидат Покрета за промјене Небојша Медојевић, који се у кампањи представља и слоганом "нови председник" а актуелног шеф државе Вујановића зове "одлазећи председник", скромно је на једној предизборној конвенцији приметио како "само он убрзава пут у ЕУ".

Медојевић се у својој предизборној кампањи, иначе, највише фокусирао на обећања везана за решавање проблема наркоманије и наркомафије у Црној Гори. У једном предизборном говору лидер ПЗП-а је тако приметио како је полиција Македоније у прошлој години запленила 438 килограма кокаина, Србије 200 килограма, а црногорска само 400 грама...

Најскромнији са обећањима, али како сам тврди “известан као представник опозиције у другом кругу избора”, јесте кандидат СНП-а Срђан Милић. Једино конкретно предизборно обећање лидера некада најјаче опозиционе партије тицало се признавање независности Косова.

“Признаћемо независност Косова дан након што то уради Србија. А то значи никад“, рекао је Милић.

Косово: "Никад а можда ни после" и "не журимо"

Око питања признавања независности Косова, јасан став имали су само двојица кандидата просрпског дела опозиције Андрија Мандић и Срђан Милић. Лидер Српске листе је по том питању био још конкретнији од оног Милићевог - "никад а можда ни после тога".

"Ако ја постанем председник, Црна Гора неће признати Косово ни ако то уради Србија", појаснио је свој и став својих симпатизера око овог питања Мандић.

Медојевићев став о овом, и у Црној Гори врућем питању, јесте да “Црна Гора не треба да жури с признавањем независности Косова”.

"Мора се водити рачуна о унутрашњој етничкој сложености у Црној Гори, чињеници да имамо 32 одсто популације која се изјашњава као Срби, а седам до осам одсто који се изјашњавају као Албанци", објаснио је Медојевић своју “конкретност” по овом питању.

Вујановић, чија је партија изнела готово истоветан став у вези признавања независности Косова који је и ПЗП, био је дискретнији али и спретнији од свог противкандидата по овом питању. Председник Црне Горе је, наиме, на сваки помен Косова причу “продубљивао” братским односима са некадашњим “другим оком у глави”, односно обећањем да ће “Црна Гора и Србија имати најбоље односе у међународној заједници”.

”Председнику Србије Борису Тадићу сам рекао да је мој и његов задатак да наше две земље буду најближе државе на планети”, рекао је Вујановић.

Евроатланске интеграције: Референдум и “отом-потом”

За разлику од “косовске”, тема приступања Црне Горе НАТО пакту, неомиљена је и међу просрпским кандидатима. Милић тако сваку причу о приступању Црне Горе Западној војној алијанси резимира закључком: “Референдум, па како народ каже”, док је Мандић до сада избегао дискусије о овом проблему.

Због чињенице да је више од 70 одсто грађана Црне Горе против уласка НАТО, овим питањем није се, вероватно, у кампањи бавио ни кандидат владајуће коалције Вујановић, препуштајући да се тим и осталим шаккљивим проблемима позабави његов партијски шеф Ђукановић.

Кандидат ПЗП-а се, попут ривала из СНП-а, о приступу НАТО алијанси такође најрадије позива на “једначину референдум”. Наравно, и он се овом темом нерадо бавио у досадашњем делу кампање, свестан чињенице да се на овој теми не могу зарадити предизборни поени код потенцијалних бирача.

По питању “евро-интеграција” ставови свих председничких кандидата, бар они јавно исказани, су исти – сви желе у ЕУ. Кандидат Српске листе, истина, о овој теми говори са нешто мање еуфорије од колега, посебно од Вујановића. Актуелни шеф државе је, наиме, по питању приступа у ЕУ, имао најконкретнију поруку: “Ако ја победим, само ћемо да чекамо да нас приме”.

Кључна дилема предстојећих председничких избора, по мишљењу већине политичких аналитичара је борба за друго место, односно за пласман у евентуални други круг избора. Ово “евентуални” односи се на процене ЦЕДЕМ-а по којем је кандидат ДПС-а близу победе у првом кругу избора

Анализе: Битка за друго место

Према проценама политичког аналитичара Срђана Вукадиновића, рецимо, за место “први до кандидата ДПС-а” бориће се лидери ПЗП-а и СНП-а Небојша Медојевић и Срђан Милић. Према његовим прогнозама, исход дуела Милић-Медојевић утицаће чак и на распоред снага на политичкој сцени, јер би се у случају слабијег резултата ПЗП могао придружити владајућој коалицији на наредним парламентарним изборима!

Вукадиновић је недавно за провладин дневник “Република” напоменуо да ће “кандидат власти Филип Вујановић имати око 50 одсто, што оставља отвореним питање да ли ће доћи до другог круга, док кандидат Српске листе Андрија Мандић има стабилних 10-12 одсто подршке, што је довољно за треће место”.

Дакле, поражени из дуела Милић-Медојевић. Сматра Вукадиновић, иде на четврто место, док су позиције један и три већ резервисане.

”За очекивати је да се та тенденција раста СНП-а настави, што можда наговештава да би Милић могао бити ближи другом месту или евентуалном другом кругу”, додао је Вукадиновић.

Он је имао и занимљиво виђење циљних група четири председничка кандидата, на основу којих се најлакше може разумети и каква се предизборна битка у Црној Гори води ових дана.

“Вујановић се обраћа групи од стотињак хиљада државних службеника и људи из органа управе које сервисира буџет и пензионерима којих је близу 100.000 и њиховим породицама. Милићева циљна група су људи који махом живе на северу Црне Горе и који су незапослени, Медојевић рачуна на младе, такође незапослене или са доста сумњивом перспективом у будућности, док је Мандић усмерен ка српским бирачима”, рекао је Вукадиновић.

Овој анализи могло би се додати утицај у Црној Гори још увек неизоставне поделе на процрногорски и просрпски блок који би, донекле, могао да "стањи" подршку Медојевићу а побољша резултат Милића. На овакво преливање гласова у односу на последње парламентарне изборе, утицаће заслуге лидера ПЗП-а за усвајање новог Устава Црне Горе у којем српски језик више није службени.

Подсећајући на Медојевићев договор са владајућом коалицијом, упркос споразуму који је ПЗП имао са осталим опозиционим партијама око заједничког наступа везаног за уставна решења, Милић све чешће у својој кампањи понавља опаску "зна се ко је преварио".

"Ми смо знали ко ће преварити и пре него што се то десило, али нисам желео да идем од куће до куће и причам људима да ће се то десити, да не кажу да сам љубоморан јер је лидер те странке лепши од мене", прокоментарисао је недавно кандидат СНП-а.

На овакву и сличне "жаоке" из противничког табора Медојевић узвраћа тврдњом да само он има свој програм, док је програм (и тема) осталих кандидата - он.

“Предизборни фронт“ у Црној Гори би, иначе, и одликује ово директно ривалство ПЗП-а и СНП-а, с обзиром да Вујановић тешко да може задирати у структуру гласача Српске листе, а Мандић још мање у табор ДПС-СДП.

Ако се узме у обзир чињеница да Медојевић не може да рачуна на подршку тврдог просрпског блока (СЛ), а Милић на тврдо крило "процрногорског блока" (СДП-а и структуре које тренутно имају кључан утицај на ПЗП а нису више блиске са властима), онда је јасно да преусмеравање гласова на предстојећим изборима може да се одвија готово искључиво на линији СНП-ПЗП.

У јединственост симпатизера ДПС-а, нарочито након гаранција које је дао премијер Ђукановић о расту личног дохотка за 80 одсто за годину и по, не треба сумњати а самим тим ни у могућност да ће доћи до озбиљнијег преливања гласова из ДПС-а у СНП или ПЗП.

Мање преливање гласова могуће је тако још само на релацији СНП-СЛ, мада су се и на овој линији већ повучене неке непремостиве баријере од којих је специфична рецимо, она везана за однос према политчкој сцени у Србији. Кандидат СНП-а, који се латио посла тоталног реформсиања ове партије Срђан Милић, недавно је као идеолошки најближу странку у Србији оценио ДС Бориса Тадића.

Однос Српске листе и председничког кандидата Андрије Мандића према српској политичкој сцени је одавно јасан: братсво влада са Коштуничиним ДСС-ом и Илићевом НС-ом, док је однос са радикалима за сада на нивоу нескривених симпатија што је потврђено подршком Томиславу Николићу на председничким изборима.

И овај детаљ говори о томе да је тешко очекивати да су могућа озбиљнија померања на релацији црногрски Срби (Мандић) - српски Црногорци (Милић), а самим тим и да се битка за друго место у првом кругу, води око десетак процената оних опозоционо настројених и национално неоптерећених гласача углавном православне вероисповести које ПЗП и СНП још увек нису јасно расподелили.

Према Уставу, председник представља Црну Гору у земљи и иностранству, командује Војском на основу одлука Савета за одбрану и безбедност, указом проглашава законе, расписује изборе за Скупштину, предлаже Скупштини мандатара за састав владе, поставља и опозива амбасадоре у иностранству, прима акредитивна и опозивна писма страних амбасадора, додељује одликовања и даје помиловања.

О реалној моћи председника у Црној Гори, можда и најбоље говори податак да он као врховни командант војске има на располагању армију од, незванично, 315 професионалних војника! Ради упоређења, председник Владе има на располагању тридесетак пута бројније људство у разним полицијским јединицима.