О одвртању навртки на железничким пругама говорио је још Чехов
Док лидери земаља чланица ЕУ и руководство европских финансијских организација разматрају проблем откупа евробондова и давању Европској Цетралној банци додатних права за куповину дужничких обвезница, обични европљани су заузети сопственом антиркизном политиком. Неко скраћује сувишне трошкове, а неко без надокнаде позајмљује од државе оно што је без присмотре и може да буде добро продато.
- Сигуран сам да је проблем лоповлука добро познат многим становницима данашње Јединствене Европе, посебно онима који су још пре четврт века били део другог друштвено-политичког система. Али требало је да се криза разбукта па да лиши инстинкти и наклоности прораде чак код грађана поштене Немачке. Земљу је захватио талас крађе обојених метала ради касније препродаје. Још крајем 19. века класик руске књижевности Антон Чехов је описивао примере како су сељаци на железничкој прузи одвртали навртке да праве удице. Савремени лопови скидају већ шине, каблове. Жртве ловаца на обојене метале постају чак црквени објекти. У немачком градићу Плауен локална црква је лишена бронзаног олука. А у суседној Чешкој лопови су почели да скидају црквена звона, разуме се, такође ради препродаје са каснијим претапањем.
Лопове у првом реду привлаче цене. Просечна цена на немачким пунктовима за пријем обојених метала износи 5 евра за килограм бакра и 3 евра за килограм бронзе. Обични прорачуни омогућавају да се представи колико су могли да добију за своје напоре крадљивци виљушке на багеру у Дизелдорфу тешке добру тону. Истина, управо дати посао је осујећен, али не због изненадно пробуђене свести лопова или купаца, већ због самих закона природе. Виљушка је једноставно пригњечила приколцу на коју је била утоварена и остала је месту крађе.
Не може се рећи да власти не примећују проблем. Немачка железничка компнија Дојче Бан оценила је своје губитке од крађе шина, каблова и остале опреме за 2011. годину на 15 милиона евра. И то не рачунајући трошкове за ремонт и компензације љутим путницима који су приморани да изађу из воза укопаног на месту.
Савремену тему по чеховљевским мотивима коментарише експерт Института за економију РАН Вјачеслав Сенчагов.
- Практично у свим европским земљама то је врло озбиљан проблем. То је истрошеност таквих сфера као што је стамбено-комунална привреда, цевоводи и слично. Брзо се развија телекомуникациона сфера. А енергетика, комунална привреда тако брзо се не развијају и не добијају ефекат од развијених нових грана. Не доприносе превише расподели инвестиција у дате области ни финансијски механизми који постоје у ЕУ.
Поговор. Недавно су железничари предложили да се побољша комфор и повећа брзина возова. Ипак, како показује актуална ситуација, ако су пред возом скинули пругу или контактну мрежу – путник који жури неће бирнути за комфор седишта или бесплатне новине. И други пут одабраће авион. Разуме се, ако до тада предузимљиви лопови не скину са њега мотор.
- Извор
- Голос России, фото: SXC.hu/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извршиле су серију удара на објекте енергетске инфраструктуре на територији Украјине. Погодци су забележени у Ивано-Франковској, Харковској, Полтавској, Дњепропетровској области и на окупираном делу ДНР, где су...
У Донском региону одржан је први гастро фестивал „Од Дона до Саве“, који је постао не само кулинарски, већ и културни догађај. Фестивал има за циљ да кроз националну...
Пробој у лечењу смртоносне болести ближи се крају, изјавио је директор истраживачког института Гамалеја
Систем управљања биолошким ризицима Вашингтона у другим земљама тестиран је у Украјини и Грузији, саопштила је руска војска.
Остале новости из рубрике »