КНДР – Јужна Кореја: позиви на уједињење имају исто значење као ултиматум

Корејци у Сеулу се буквално топе од врућине и спасење налазе поред фонтана и у аквапарковима. А у Пјонгјангу лидер Ким Џонг Ун са широким осмехом на лицу посећује луна-парк у пратњи иностраних дипломата.

Међу пратиоцима је био британски дипломата Барнаби Џонс. Он је изјавио да овакве манифестације омогућавају директне контакте с највишим руководством КНДР. Протоколарне манифестације представљају светску новост пошто се уклапају у нови стил понашања новог севернокорејског лидера. Други истакнути знак промена представља појава Ким Џонг Уна у јавности у пратњи очаравајуће супруге Ри Сол Џу. Ни његов отац – Ким Џонг Ил, ни деда Ким Ил Сунг једноставно нису могли да дозволе себи нешто слично. Као уосталом, ни то да дозволе приказивање аполитичних јужнокорејских спортиста на севернокорејској телевизији. Овог пута, ако је веровати данашњој вести јужнокорејског лица „Дејли Ен-Кеј“, телевизија КНДР први пут у целој земљи приказује успешне наступе олимпијаца Јужне Кореје на Играма у Лондону. Без преседана је и друга ствар: на телевизијском програму Олимпијади се не посвећује 15 минута као за време Игара у Пекингу, већ пет сати. Подједнако неочекивани су и преноси естрадних концерата којима је Ким Џонг Ун присуствовао са супругом. У севернокорејским салама први пут су се зачуле западне песме, а на екрану су се појавили јунаци цртаних филмова америчке компаније „Дизни“.

Шта је то – знак промена у земљи или добро ретуширана отвореност? Мишљење аналитичара Института за Далеки исток Константина Асмолова:

- Засад не треба говорити о отворенијој политици. Засад се може говорити о томе да лични стил Ким Џонг Уна, природно, садржи већу отвореност. Зато што је Ким Џонг Ил био веома интровертан и затворен човек. Његов син у овом смислу више личи на деду, који је био врло отворен човек, прилично харизматичан и прилично је путовао по земљи и комуницирао с људима. Зато ћемо засад одвојити личне особине од политичког курса. Ипак, ствари које видимо нису довољне да би се донели неки сензационални, далекосежни закључци.

Мишљење руског стручњака потврђује нови теоретски рад Ким Џонг Уна. Он се данас преноси званичним каналима државне информационе агенције. У њему севернокорејски лидер поновно спајање Севера и Југа Корејског полуострва назива питањем које се не сме одлагати. Међутим, иницијатива је наведена у чланку чији је главни темељ да се у пракси остваре патриотске идеје Ким Чонг Ила. У овој ситуацији позив за уједињење није ништа друго до ритуална изјава. Не само то, по нечему чак личи на ултиматум упућен Сеулу – за уједињење без обзира на идеолошка гледишта Југа.

Ипак, Ким Џонг Ун је изабрао методику јужњака. Они нуде своје основе за уједињење – економске реформе по угледу на Запад и отвореност Севера према спољашњем свету. За Пјонгјанг је то једнако ултиматуму. И по речима високог чиновника – „врхунац смешног незнања“. „Очекивати од КНДР промене у политици, спровођење реформи и отворености значи гајити глупе наде, једнаке жељама да се излазак сунца види на западу. У целој нашој политици не може бити чак ни незнатних промена,“ – рекао је он. Данас је тешко говорити о уједињењу две Кореје, сматра стручњак Института за политичку и војну анализу Александар Храмчихин.

- Сва пропаганда у обе земље се води тако да је главни војни противник друга Кореја. И зато је уједињење тешко чак и чисто психолошки. За уједињење постоји огроман број препрека. Тим пре што Јужна Кореја вишеструко превазилази Северну Кореју по нивоу живота. Омладина на Југу не жели да се уједини, јер не схвата зашто треба да храни Северну Кореју која јој је непријатељ, како каже пропаганда.

Постоје и велике геополитичке потешкоће. Ако би, рецимо, уједињење било остварено сутра, америчке војне базе би се нашле на територији земље која се граничи директно с Русијом и Кином. То није потребно ни Москви, ни Пекингу. Осим тога, у овом случају Кина ће у КНДР бити лишена једне од малобројних сфера свог утицаја у Азији, а САД ће без „севернокорејске претње“ теже моћи да оправда пораст свог војног присуства у региону. Зато, ма како парадоксално то било, садашњи status quo на Корејском полуострву заправо одговара свим главним играчима, укључујући Пјонгјанг и Сеул.

Константин Гарибов,