Мајка и беба преживјеле рак!

 Lyndsey Crowder је британска држављанка којој је дијагностикован рак и дата јој је љекарска прогноза да јој је остало свега неколико недеља живота. Ова вијест јој је пала као хладан туш након среће коју је доживјела када је само неколико дана прије фаталне дијагнозе сазнала да је успјела да остане трудна с обзиром да је претходно изгубила три бебе.

Смрт je разјапила своје ненасито ждрело над њом обзинувши и живот њене бебе. Наиме, љекари су јој савјетовали да прекине трудноћу како би могли да неометано проведу третман хемотерапијама.
 
Ова храбра жена је одбила овај савјет љекара и са тумором величине мање фудбалске лопте у грудима кренула је на хемотерапије које су се одвијале у девет турнуса. Љекари нису знали како ће хемотерапије утицати на развој дјетета.

Сада, четири године касније, Lyndsey Crowder живи срећно са својом здравом ћеркицом. (извор: LifeNews.com).
 
У посљедње вријеме се у јавности све чешће чује став науке који се на оваквим случајевима и доказује, а то је да прекид трудноће никада није најбоље средство лијечења. Тачније, да прекид трудноће не доприноси лијечењу било које болести.

Подсјетимо се такође да збирка студја објављених у престужном медицинском журналу The Lancet, показала да прекид трудноће није неопходан у случајевима када се жена лијечи од рака дојке јер, како се наводи: „не постоји доказ да прекид трудноће побољшава исход терапије“. 

Са друге стране бројни су негативни ефекти прекида трудноће првенствено на ментално (јер повећава суицид за 248 % - Finland National Research and Development Center for Welfare and Health, склоност ка самоповрјеђивању за 70 % - the British Journal of Psychiatry итд.), али и физичко здтавље жене (нпр. према подацима Института за рак између жена које су обољеле од рака груди је 50% више оних које су починиле прекид трудноће).

У Републици Србској и поред бројних доказа које пред нас свакодневно постављају и наука и живот, још увјек важи одредба из члана 11 (1) а) Закона о условима и поступку за прекид трудноће („Службени гласник Републике Српске“, број: 34/08) а која прописује да се прекид трудноће може се извршити и послије навршене десете гестацијске недјеље трудноће "када се на основу медицинских индикација утврди да се на други начин не може спасти живот или отклонити тешко нарушавање здравља жене." Медицинске индикације на основу којих би се ово могло утврдити не постоје. Чак и када би постојале предност се ипак мора дати чињеницама у односу на индикације.

У пракси се јављају ситуације у којима љекари нису сигурни како ће трудноћа утицати на терапију и опоравак жене или како ће третман утицати на развој дјетета те у недостатку ових информација љекари на жалост препоручују прекид трудноће.

Интересантан је податак који се наводи у уџбеничкој литератури на правним факултетима из предмета Правна медицина (или Судска медицина), који казује да дијете од ХИВ позитивне мајке има преко 50 % шансе да се не зарази овим вирусом, односно да се роди здраво. Међутим, и поред оволико великих шанси да се роди здрава беба, без научног или било каквог другог образложења, литература сасвим индоктритивно препоручује прекид трудноће ?!?

Очигледно је да је савремена наука напредовала те да је недостајућа знања на овом пољу путем стручних студија и медицинске праксе сасвим испунила, као и то да ова знања једногласно говоре о томе да прекид трудноће не доприноси лијечењу истовремено указујући на низ компликација до којих овај захват доводи. Ове чињенице су утицале на национално законодавство бројних држава САД-а у којима је развијена посебна процедура информисања мајки које желе да прекину трудноћу а која има за циљ да им предочи све релевантне медицинске и научне чињенице у вези захвата којем желе да се изложе (Луизијана, Тексас, Јужна Дакота, Мичиген итд.) и о посљедицама које из њега произилазе. На овај начин свака догматска, лажна и ненаучна представа коју жена може имати приликом доношења одлуке да уништи најмање један живот се неутралише истином. Једино се на овај начин  може говорити о слободном избору. Међутим, и поред свега овога спорна одредба Закона још увјек наставља да живи у Републици Србској неометано хранећи се људским животима.

Ако није заснована на научним чињеницама или медицинској пракси, на чему се дакле заснива ова одредба Закона о касном прекиду трудноће због тзв. медицинских индикација?