Нова влада, нова могућност за привредни раст

Tо што ће Србија све до јуна бити без законодавне власти, а са извршном сведеном на технички ниво и још можда неки месец дуже, неће погоршати економску ситуацију земље јер, да нису расписани избори, она би била само још гора, сматрају економски стручњаци.

- Добро је да су расписани ванредни парламентарни извори и добро је што ће они бити одржани релативно брзо, да се ова агонија не продужава даље. Боље је, наравно, да су ове дилеме са којима се Србија данас суочава решаване одмах 2001, 2002, 2003. године. Али, ако то суочење донесу и ови избори, биће добро. То што ћемо имати економски застој најмање до лета јесте најмања штета, под условом, наравно, да Србија утврди шта хоће, којим путем жели да иде - наводи проф. др Миодраг Зец.
Горан Питић, председник Управног одбора „Сосијет женерал банке“ и некадашњи министар за економске односе са иностранством у влади премијера др Зорана Ђинђића, верује да би се без избора само наставило мрцварење и даље сиромашење, јер напретка нема без иностраних инвестиција, а њихов доток је стао већ крајем прошле године и то прво у очекивању исхода решења косметског питања, па онда кулминирао с тим решењем.

- Овако, барем, имамо прилику, да агонију Србије, и политичку и економску, прекинемо већ од јуна-јула. Уколико добијемо владу обједињену у борби за очување суверенитета земље методом економског снажења Србије, а једини метод за то су европске интеграције, онда у зону привредног опоравка можемо да уђемо већ од друге половине године. Имамо, дакле, шансу да се брзо вратимо на мапу земаља атрактивних за инострана улагања, земљу која има мароекономску стабилност, земљу која са реформама иде ка чланству у Европској унији - наводи Горан Питић.
Ана Фиртел Влајић, извршни директор Савета страних инвеститотра, каже за „Блиц“ да расписивање ванредних парламентарних избора може да представља начин да се обезбеде основни предуслови улагања - стабилност и предвидивост.
- Ми видимо најављене изборе као нову могућност да грађани искажу своје виђење пута којим Србија треба да иде и да потврде демократски потенцијал који ова држава има. Очекујемо од нове владе да утврди, а затим и спроведе јасну економску стратегију која ће омогућити економски раст и водити побољшању пословне климе - наводи Фиртел Влајић.
Готово идентичан став има и министар економије и регионалног развоја, сада техничке владе Млађан Динкић, иначе председник странке Г17 плус.

- Свакако да је и за економију Србије ово решење најбоље. У ових пар месеци до формирања нове владе наставићемо са свим преузетим обавезама. Све активности око бесплатних акција, будући да је сва регулатива донета, ићи ће по непромењеним роковима. Када је реч о тајмингу предвиђеном за почетак приватизације јавних предузећа и ту рокови остају - каже Динкић. Он објашњава да ће до краја овог месеца бити расписан тендер за избор приватизационог саветника за иницијалну јавну понуду за „Телеком“ и „Галенику“. Одлуку те врста Влада Србије је донела пре два месеца, тако да постоји пун легитимитет за тај рад, а будући да за израду тог документа треба најмање неколико месеци, очекује се да ће тај пројекат изношења на продају акција ових предузећа кроз иницијалну јавну понуду бити готов таман када буде формирана нова влада. То би омогућило да са продајом акција онда кренемо већ крајем ове године - предочава министар Динкић.
Он је уверен да ће и продаја крагујевачке „Заставе“ уследити без померања рокова.

- Тендер ћемо расписати почетком априла, јер имамо чврсту најаву два светска произвођача - један је из Кине, а други је из западне Европе. Оба су лидери у аутомобилској индустрији. Представници те кинеске компаније долазе већ ове недеље и у Београд и у Крагујевац, а већ за идућу недељу су нам долазак најавили представници ове велике западноевропске аутомобилске компаније. Будући да и једни и други своју дефинитивну одлуку о учешћу на тендеру везују за исход изборних резултата, рокове за достављање понуда ћемо назначити за крај јуна - каже Динкић.
Министар Велимир Илић сматра да ће реализација највећег пројекта из његовог ресора, концесије за аутопут Хоргош-Пожега, ићи по плану.

- Рок концесионару да прикупи новац и уђе у посао истиче 31. марта. Очекујем да неће бити никаквог одустајања, односно да ће тај пројекат да крене. Али сви други пројекти ће нам управо због спуштања владе на технички ниво и распуштања парламента бити у озбиљном проблему. Грађевинска сезона је пред пуним замахом, а ми не можемо да повучемо већ одобрене кредите, јер их због разних опструкција није ратификовао парламент. То је, на пример, кредит од 120 милиона евра за обилазницу око Београда и 140 милиона евра за „Железницу“ - негодује Илић.