Шешељ у новој форми протеста

Тужилаштво је против Шешеља позвало 105 сведока, а за две трећине тих појединаца оптужени тврди да служе само томе да у судници потврде да су се десили злочини чије постојање он ни не оспорава.
Протекле недеље Војислав Шешељ ступио је у нови хашки штрајк, одбијајући да унакрсно испитује заштићеног сведока 021, првог од 13 сведока које ће тужилаштво, по одобрењу судског већа, испитивати на основу њихових писаних изјава. Шешељ тврди да се на тај начин крши његово право на правично суђење и да су овој категорији сведока изјаве писали хашки тужиоци.

Пре него што је у судницу уведен сведок 021, чија се писана изјава односи на догађаје у вуковарској болници, председавајући судија Жан Клод Антонети је рекао да ни овај сведок, као ни следећа два заштићена сведока који ће сведочити о убиствима хрватских заробљеника на Овчари, не терете лично Шешеља, већ само сведоче о „бази злочина”, другим речима, износе доказе да се злочин десио. Шешељ се енергично успротивио таквим сведоцима за које тврди да само „развлаче” суђење у недоглед.

Тужилаштво је против Шешеља позвало 105 сведока, а за две трећине тих појединаца оптужени тврди да служе само томе да у судници потврде да су се десили злочини чије постојање он ни не оспорава. Он поставља питање зашто се изјаве оваквих сведока „гурају” у овај предмет, сугеришући тиме да тужилаштво заправо покрива своју неспособност да на клупу за сведоке изведе људе који могу да докажу конкретне оптужбе.

Кад је реч о Овчари, Шешељ је објаснио да он уопште не оспорава да је тамо почињен злочин, те да нема никакве потребе за тим да тужилаштво с три патолога, колико их је на списку сведока, доказује злочин на Овчари. То може, каже он, да се докаже и са само једним патологом. Има доста ствари које тужилаштво доказује, иако оне нису спорне. Спорно је ко је учествовао, спорно је да ли постоји удружени злочиначки подухват и, по Шешељу, то треба да буде предмет расправе.

Наглашавајући да жели да испитује сведоке по редовним правилима, уз поштовање начела усмености и непосредности (а не на основу неких „хибридних правила” где се изјава сведока увршћава као доказни предмети, а он „успут може да постави само неколико питања”), Шешељ је рекао да зна да тужилаштво има проблема с временом и да они имају налог да заврше овај предмет, али да су могли да смање број сведока и да би им у томе помогао разговор с њим, како би се избегло да се губи време у доказивању неспорних ствари попут оне да се десио злочин на Овчари.

Сви сведоци тужилаштва, по њему, планирани су да сведоче о бази злочина, што значи да су то сведоци који ће посведочити да су видели неки злочин, или да су чули од некога да се десио неки злочин, али који неће знати и да повежу Шешеља с тим злочином.

То је логика по којој тужилаштво, наводно, жели да докаже да су сви ти злочини саставни део удруженог злочиначког подухвата у коме је Шешељ учествовао заједно са Слободаном Милошевићем ради протеривања несрпског становништва из Хрватске и Босне и Херцеговине због стварања Велике Србије.

Својевремено се и Слободан Милошевић, на чијем је суђењу сведочило 300 сведока тужилаштва, бунио због великог броја сведока који оптуженог никад нису лично ни видели, а камоли били у некој директној вези с њим. Чак су и судије питале тужиоца Џефрија Најса шта ће му толики сведоци. Судија Ричард Меј је једном приликом рекао да би „један добар сведок на оваквом процесу био довољан”.