Преселићу и „Мајкрософт” у Инђију

 Зашто га воле инвеститори и не воле њихови адвокати, и да ли ће Мадона ове године посетити Срем, говори Горан Јешић, председник општине Инђија

У Инђији ће се, по свему судећи, догодити оно што њен градоначелник Горан Јешић, иако, кажу, држи све конце у рукама, није могао да предвиди. Само пре годину дана, упитан о неким контроверзним инђијским инвеститорима, кратко је одговорио у стилу „било би идеално да овде дође Бил Гејтс, али...”

Протекле недеље, гостујући у „Политикином пословном клубу” и потврђујући да у мају,у Инђији, мултинационална компанија „Емаби група” из Индије, како је и најављено, почиње да гради први српски Ај-Ти парк, у који ће се, први станари уселити већ почетком идуће године, Јешић је открио:

– Имамо договор са „Мајкрософтом” да развојни центар из Београда пресели у Инђију.

За „Мајкрософтове” комшије виђени су и други велики партнери индијске компаније – Ај-Би-Ем, „Фиделити”, „Таргет”, „Јаху”, „Мери Линч”...

 Неки од њих су тражили погодно место у источној Европи, циљајући Чешку, Пољску, Словачку, а сјајна екипа Индијаца који овде живе, наговорила је централу у Бенгалору да разговара са Србијом. А наша екипа, са одличним преговарачем Јасном Матић на челу, успела је да на преговорима у Индији убеди и на страну Инђије превучечак и најтврђе саговорнике – из финансијске куће „Фиделити”.

Да нисмо продавали само лепу причу, недавно је написмено потврдио и „Фајненшел тајмс”. Његов магазин FDI сврстао је Инђију у градове будућности – међу 25 најпожељнијих дестинација за инвестирање у Европи

Шта је био главни адут Инђије. Шта су вредновали?

То је заиста најрелевантнија листа и на њу се не можете уписати ни тако што неко за вас лобира ни зато што сте платили оглас. Кандидовала нас је наша Агенција за страна улагања и промоцију извоза, попунили смо озбиљан формулар, а онда су њихови људи долазили овде неколико пута, интервјуисали и нас и наше инвеститоре, без нас. И мерили оно што и Светска банка – најопштије речено пословну климу.Све што вреднују и сами инвеститори кад доносе одлуке. И они су, заправо, били наша најбоља препорука.

А чиме сте ви освојили више од тридесет домаћих и страних компанија да у Инђију усмере готово триста милиона евра?

Ми објективно нисмо најбоља дестинација за инвестирање. Чињеницу да инвеститору, кад крене северно од Београда, Инђија није најближа, да успут прође више од 1.000 хектара индустријске зоне, и Пазову, и Бановце, и Сурчин, и Пећинце, и Крњешевце, и још да му се на крају испречи наплатна рампа, морали смо да победимо већом конкурентношћу. Да у свим сервисима будемо бољи од комшија: да нам администрација буде ефикаснија и флексибилнија, да имамо бољу инфраструктуру, и да им не стварамо додатни трошак у виду корупције, да им понудимо јефтиније комунално опремљено земљиште...

А шта конкретно нудите инвеститорима?

Пружамо им услуге које у другим општинама не добијају: региструјемо предузеће, дајемо им бесплатан простор док граде своје фабрике, људе који оперативно прате реализацију пројекта, тако да неко из Немачке или Аустрије преко интернета прати стање своје документације, а службеник из општине му прикупља сагласности и друге папире.Аплицирамо за државне подстицаје на које имају право као инвеститори и, као круна свега, тренирамо им будућу радну снагу. И све то их не кошта.

Мора да вас адвокати не воле, узимате им хлеб?

Ако користе наше услуге, инвеститорима није ни потребна адвокатска канцеларија која ће ту да се мува месец и по и прави циркус од српског система. Па, наравно да се адвокати љуте на нас.

И комуналце, на које се понајвише жале и грађани и инвеститори по Србији, увели сте у ред?

Да би се то урадило мора да постоји политичка одлука, а да се политика колико је год могуће избаци из управљања тим предузећима.Партије предлажу челне људе, али ја инсистирам да предложе више кандидата и то каквих-таквих менаџера, који ће без обзира на политичку позадину, моратида раде у интересу предузећа.

Колико то успевате?

Натерали смо их да буду профитабилне компаније, јер нема разлога да то не буду, пошто су монополисти. А кад им укинете субвенције и дате тржишну цену, морају да се боре као свако друго предузеће. Кад сами обезбеђују паре за плате и остале трошкове, онда ће морати да повећају наплату, а да би повећали наплату морају да пружају добру услугу. И онда сигурно неће запошљавати оне који им по партијској линији лепе плакате.

Увели сте и посебан систем контроле, тзв. систем 48, који је некадашњи градоначелник Њујорка Рудолф Ђулијани тестирао на полицији као највећем потрошачу америчког градског буџета?

 Да, а онда је један млади градоначелник Балтимора, који је сада гувернер Мериленда и кажу један од будућихкандидата демократа за председника Америке, тај систем применио на јавне сервисе. Увели смо двоструку контролу. С једне стране, грађанима смо омогућили да, кад имају неки проблем, позивом кол центру који ради 24 сата свих 365 дана, то пријаве. И да у року од 48 сати добију одговор да је проблем решен или када ће бити решен.Тако смо уместо 15, добили 55.000 инспектора – грађана.

Како контролишете пословање комуналаца?

Направили смо свој софтвер, бољи од америчког, чак га и њима дали, али и разменили са Словенцима из Цеља за пројекат фудбалског стадиона.Он омогућава праћење пословања – временских, финансијских и људских ресурса у свим општинским предузећима и установама. Тако, на пример, сваког тренутка знам колико бунар у Инђији даје воде или колико сијалица у граду ради.

Значи, нису у праву противници брже децентрализације који сумњају у способност општина да се изборе са новим надлежностима, али и приходима који би им следовали?

Општину посматрам као предузеће и сматрам да је предрасуда да локалне самоуправе немају довољно искуства и да не знају да управљају. Гарантујем да је у овом моменту свака општина у Србији учинила већи искорак ка грађанима, у демократичности, транспарентности у раду него било које министарство. Децентрализација је неопходна, јер су децентрализовани системи флексибилнији и бржи. Наравно, степен децентрализације не може бити једнак за све и за Београд и за Ражањ, пошто су им капацитети другачији.

Ви сте били члан владине комисије која је требало да предложи закон о враћању имовине општинама?

Закон немамо, ни годину и по после доношења Устава. А без имовине локалне самоуправе не могу да се развијају колико би морале, не могу да издају обвезнице које су основни начин финансирања капиталних општинских објеката у Европи. Јер то су најсигурнија и најјефтинија средства. Када имате имовину онда зајмодавац може да се хипотекарно укњижи и то вам знатно обара цену капитала.

Основана је и Агенција за локалну инфраструктуру, али о њој ни трага ни гласа?

Та агенција је била добро замишљена. Бавила би се, између осталог, и припремом и подршком општинама при састављању пројеката којима би конкурисале за средства из европских фондова.

Да би се средства из претприступних фондова користила, предуслов је економска регионализација Србије?

Економска регионализација је неопходна, сем уколико држава не жели да се понаша као Симпсон, који гурне сендвич под кревет па га поједе после три недеље онако буђавог. Европа је успешна јер подстиче различитости, које су и Војводину учиниле квалитетнијом. Србија има градове и регионе, некадашње снажне индустријски центре, као што су Ужице, Чачак, Крагујевац,Ваљево у којима чучи огроман људски потенцијал, и ако се не искористи и нестави у функцију развоја, заснованог на знању и новим технологијама, биће изгубљен.

Ви сте из Војводине, да ли се осећате као неко коме Београд нешто узима?

Осећам се као неко ко је јако оштећен, јер му централна власт са седиштем у Београду узима највећи део добити. Централна власт узима и Београду, и Прибоју, и Чачку.Али у Војводини, која и ствара највећу добит, то је најизраженије..

А концесија за аутопут Хоргош –Пожега? Било је много варница на релацији Војводина – Република?

Та концесија је, економски, а не политички гледано, брука и срамота. Тај полуаутопут од Хоргоша до Батајнице изграђен је искључиво средствима АП Војводине. Ако ништа друго, ако Војводина неће убирати приходе, онда би за узврат требало да добије већа улагања у локалне путеве. Најпрометнији пут у Србији је стари пут Београд – Нови Сад који пролази кроз центар Инђије. Тим потпуно распаднутим путем, који је у ингеренцији Министарства за капиталне инвестиције, пролази 11.000 возила, аутобуси за Нови Сад, сваки дан се догоди понека саобраћајка. У априлу ће бити главна вест да је председник општине Инђија ухапшен зато што је блокирао аутопут у који од 1936. године није уложен ни динар.

Кога од инвеститора сте желели а нисте успели да доведете у Инђију. Кога бисте радо видели у свом атару?

Једини пројекат који нисам реализовао за три и по године другог мандата јесте развој бањског и туристичког центра. Радили смо све што је у нашој моћи. Ангажовали смо сјајне консултанте, посао је био доведен до краја, разрађен је модел приватног и јавног партнерства, расписан је и конкурс за доделу земљишта, да би дан раније словеначки инвеститори отказали из њихових и то објективних разлога. Нико није мађионичар. Нисам ја Биг Лале.

А после Пеперса, хоће ли ове године бити неке добре свирке у Инђији? Хоће ли се Мадона појавити у Срему?

Организација тог концерта је јако скупа и захтевна и да бисте довели тако велика имена морате да обезбедите банкарску гаранцију,а ми у мају имамо локалне изборе. Непоштено би било и према бирачима и политичким конкурентима да то сада радимо. Али следеће године биће нешто велико. То је добро и за економију и за имиџ.

А шта је то?

Има неколико идеја, од Еј-Си- Ди- Сија, па до Робија Вилијамса, ако крене на турнеју.

Чиме ћете се бавити кадавише не будете градоначелник?

Имам понуду за лепе студије у Америци на Харварду, а ако будем решио да изађем из овога, бавићу се неким бизнисом.

А она фирма у Емиратима, о којој су неке новине писале?

Не постоји, то сам рекао и њима. Ако будем имао фирму, имаћу је у Србији.

Весна Јеличић

-----------------------------------------------------------------

Тајкуни контролишу парламент

Представаје, а потврђују је и истраживања, да су општинари врло поткупљиви. И Вас су, причали сте, покушали да корумпирају. Неки Немци?

Нису Немци, него Срби који раде за немачку фирму. Они су код нас градили фабрику и хитно тражили састанак. Дошли су и у кеси оставили неки поклон. Сутрадан смо открили да је сем цигарета и пића, ту било и неколико хиљада евра. Позвао сам их и био врло непријатан и непристојан....

Ви тврдите да, кад је о корупцији реч, риба смрди од главе: да је највећа у јавним предузећима, министарствима и парламенту, при лобирању да се донесу или зауставе неки закони?

Не кажем да тога нема у локалној самоуправи.

Али, и сада тврдим, што уосталом и није нека тајна, да велике финансијске групе, мислим на тајкуне, контролишу српски парламент и политичке партије и да је то главни извор корупције.

 Како се против те болести изборити?

На два начина: први је да се посланици почну бирати већински, како би одговарали средини из које долазе, а не директно политичким партијама, а други је – транспарентност финансирања политичких странака. Не може скупштински одбор који чине представници политичких партија да контролише њихово финансирање. То мора да буде независна агенција.

Али тајкуни граде и послују и у Инђији. Ни ви нисте гадљиви на њихов капитал. И контроверзни бизнисмен Пецони, и Костић... Рекосте да бисте радо видели и Мишковића.

Истина је да у Инђији има компанија са том репутацијом, али је наш однос према њима као и према сваком другом инвеститору. Ја се са тим људима не дружим, они легитимно купују земљиште, потпишемо уговор, уредно плаћају све доприносе и накнаде општинском буџету и са некима од њих смо имали добра пословна искуства, рецимо са МК комерцом. Пецонијева фабрика „Монус” је до сада највећа инвестиција у Инђији, која успешно послује и запошљава наше људе. Уосталом ја сам мали локални политичар кога су грађани изабрали да решава њихове животне проблеме. Да сам министар полиције или финансија, знао бих како бих решавао тај проблем.