Абхазија и Јужна Осетија већ траже да буду признате

Преко 300 сепаратистичких покрета широм света могло би да нађе инспирацију у самопроглашеној независности Косова и покрене ново прекрајање граница у регионима замрзнутих сукоба. То потврђују и изјаве Сергеја Багапша и Едуарда Кокојтија, лидера непризнатих грузијских аутономија Абхазије и Јужне Осетије. „Приче САД о јединствености косовске ситуације не уклапају се ни у какве оквире. Правно гледано, наше републике имају далеко више основа да буду независне него Косовари”, рекао је Багапш, председник Абхазије. „Обратићемо се у најскорије време земљама Заједнице независних држава и УН с молбом да нам признају независност”, најавио је Кокојти, лидер Јужне Осетије.

И чеченски побуњеници који се боре за отцепљење од Москве, поздравили су једнострано проглашење независности Косова, упоредивши борбу Приштине против Србије са својом борбом против Москве.

„Чеченски министар спољних послова” Усман Ферзаули, на Чеченпресвебу (ChechenpressWeb), поздравља проглашење независности Косова и истиче да Чечени „не доводе у питање право људи са Косова да се дистанцирају од државе која их је терорисала”.

Само у Европи, ако се изузме нерешени проблем подељеног Кипра, са сепаратизмом муку мучи низ земаља: Белгија подељена на Фламанце и Валонце, Французи с Корзиканцима, Турци са Курдима, Британци са Шкотима, а Шпанци са Каталонцима и Баскима, који су већ изјавили да је Косово „лекција коју треба следити”. На постсовјетском простору миг за проглашење независности чекају барем четири непризнате енклаве, од тога две у Грузији.

Африка је фактички сепаратистичка темпирана бомба, јер у готово свакој држави Црног континента постоји барем једно племе са сновима о самосталности, од фронта за отцепљење Западне Сахаре до Марока, преко Кабила у Алжиру до Огадена у Сомалији.

Азија је своје сецесионизме одболовала по цену огромних људских жртава. Неки годинама пуне странице штампе, попут Тамилских тигрова на Сри Ланки, индонежанског Источног Тимора.

Само током викенда у сукобима у Сри Ланки је убијено 56 људи, а од 1983, када су Тамилски тигрови почели рат за отцепљење Елама, погинуло је више од 70.000 људи.

Индонезија је најавила да неће признати независно Косово, јер је на својој кожи осетила шта значи сепаратизам после скоро три деценије борби у Источном Тимору.

Деценијама своје сепаратистичке проблеме не може да реши највећа азијска сила Кина, са Тибетом, муслиманским Ујгурима и, пре свега, са Тајваном, који ускоро најављује референдум о прикључењу земље УН.

На америчком континенту франкофони Канађани двапут су безуспешно покушавали да отцепе провинцију Квебек, на референдумима 1980. и 1995. У Мексику тражи самосталност покрајина Чиапас, а своје покрете за отцепљење имају бројна острва у карипском региону.

САД и ЕУ, међутим, тврде да је косовски преседан јединствен случај, јер, како кажу, сваки сукоб има своју историју и своје политичке аспекте. Ипак, Жан-Доминик Ђулијани, председник угледне Шуманове фондације, труста мозгова који саветује ЕУ, јесенас је, у разговору за „Блиц”, упитан како ће се са становишта прецедентног права решити ситуација да се није десило оно што се десило, признао да договор о уникатности Косова може да важи само у земљама које то прихвате и да не може бити наметнут осталима. Могућа жаришта

Баскија - Баскијски парламент се двапут изјаснио за самоопредељење, 2002. и 2006. Шпански устав то право не признаје. Од 1959. за самосталну Баскију бори се парамилитарна националистичка организација ЕТА, у чијим је акцијама погинула 821 особа. ЕТА је после 40 година 2006. објавила трајни прекид ватре, али га је у јуну 2007. званично прекинула.

Белгија - Давнашња нетрпељивост Фламанаца и франкофоних Валонаца кулминирала је после избора у јуну 2007, након којих је коалициона влада формирана тек после 196 дана.

Курди - Курдска радничка партија од оснивања 1970. бори се за издвајање Курдистана, који би се састојао од делова југоисточне Турске, североисточног Ирака, као и делова Сирије и Ирана. Само од 1984. до данас преко 37.000 људи је убијено у курдско-турским сукобима.

Шкотска - Низ партија у Великој Британији подржава независност Шкотске, од којих су највеће Шкотска национална партија, Шкотска партија зелених и Шкотска социјалистичка партија. У Шкотском парламенту оне држе 40 одсто места.

Абхазија и Јужна Осетија - Аутономије у оквиру Грузије, које су после распада СССР незадовољне својим статусом прогласиле независност 1992. Уследио је рат са Тбилисијем 1992-1993, окончан прекидом ватре 1994. који надгледају мировне снаге УН и Русије.

Придњестровље - Аутономни регион Молдавије, насељен претежно руским становништвом. После слома СССР 1991. избили су широки сукоби молдавских и локалних снага. До данас та енклава де факто не улази у састав Молдавије и има све атрибуте државности, укључујући председника, парламент, царину, милицију и финансије.

Тајван - Острво са званичним називом Република Кина одвојило се од Кине после грађанског рата 1949. Тајван је изгубио столицу у УН 1971, а данас га не признаје нико изузев 23 мале земље. Референдум о чланству у УН се очекује 22. марта.