Проблеми евроинтеграције и духовног идентитета народа

У последње време све чешће се разматра криза у ЕУ. За њу се углавном оптужују земље које тобоже не испуњавају опште обавезе пред Великом Европом. Ипак, по мишљењу многих јавних и политичких посленика, између осталог руских, проблем је много шири. Између осталог, у то су уверени представници Међународног друштвеног Фонда јединства православних народа, који су у априлу ове године одржали у Требињу на територији Републике Српске конференцију на тему Евроинтеграција и проблеми духовног идентитета народа. Председник фонда Валериј Алексејев уверен је да боља адреса за одржавање овакве конференције од Републике Српске не може да се нађе. И ево зашто.

По правилу, државна формација може да има снагу само ако се ослања на јединствени државотворни народ, на заједнички идентитет. А како то можете да замислите у Босни и Херцеговини? Који заједнички идентитет може да има православни Србин, муслиман и Хрват католик? Он просто не може да постоји. Али њега покушавају да изграде помоћу неког заједничког имениоца, преко пројекта који су већ неуспели у Европи, али које овде покушавају да реанимирају. Пре свега, имам и виду пројекат мултикултуралности. Овај рпоблем је управо актуалан за Босну и Херцеговину, где је у току развој идентитета преко основних нација ове илионе конфедерације. За србски етнос ове земље, могу смело да кажем, никаквог проблема у идентитету нема. Он га јача и развоја. Између осталог на основу заједничке православне вере, заједничких духовних и културних вредности.

Пројекат мултикултуралности исто тако детаљно је разматран на конверенцији у Требињу. Зашто је он неуспео, питали смо Валерија Алексејева?

Пре свега узрок је у томе што је то либерални пројекат. А либерална доктрина, у својој суштини, антихришћанска је. То је неприхватљиво са тачке гледишта традиционалне европске културе. При томе културе у широком смислу. Либерални покушавају да избришу све настале културне разлике и да их замене некаквим вештачким општеевропским идентитетом. Одатле и неприхватање хришћанских вредности. Одатле и забрана религиозних симбола у школама. Неки политичари сада чак позивају да се они униште. Из тог разлога пројекат мултикултурализма наилази на неприхватљиве противречности. Одатле и расту ноге код такве појаве као што је хришћанофобија, коју смо такође разматрали на конференцији.

Већ много година смо сведоци разарања православних светиња на Косову и Метохији. Да ли је то по вама појава хришћанофобије или на тај начин са Косова истискују последње Србе?

На Косову и Метохији хришћанофобија такође постоји. Али у погледу јужне српске покрајине то је просто дечија игра. Тамо се дешава прави геноцид. Православне Србе убијају само зато што су православни, терају их са сопствене зљме само зато што је то територија која се формирала као територија православних хришћана са свим атрибутима и симболима: црквама, манастирима. Сва симболика и архитектура формира овај православни хришћански идентитет. И овај геноцид се дешава без обзира на многобројне жалбе, обраћања, изјаве нашег Фонда, и наших колега из Међународне Скупштине православља, и из многих других угледних друштвених организација. Али ми једноставно не можемо да ћутимо. Политичари морају да знају јасан и недвосмислен став и да спроводе јасну и недвосмислену политику по том питању. Они морају да штите права и слободе свих грађана без изузетка. Неопходно је иступити у заштиту свих православних хришћана. И пре свега, наравно на Косову и Метохији. Не смеју се провоцирати народи на кофликте. Иначе ће то довести до велике невоље.

Разговарали смо са председником Међународног друштвеног Фодна јединства православних народа Валеријем Алексејевом.