Влада усвојила енергетски споразум са Русијом

Министар за капиталне инвестиције Велимир Илић изјавио је да ће у Москви, 25. јануара ове године у име Владе Србије потписати споразум о сарадњи у области енергетике са Владом Руске Федерације.

Влада Србије је данас усвојила текст енергетског споразума са Русијом, којим је предвидјена продаја Нафтне индустрије Србије (НИС) руском Гаспром њефту.

Министри из Г17 плус на седници Владе нису желели да се изјашњавају о нацрту споразума, пошто сматрају да га је могуће побољшати, саопштено је из те странке.

Споразум ће бити основа за разговоре о закључивању уговора Јавног предузећа Србијагас и руског Газпром експорта о изградњи гасовода и подземног складишта гаса "Банатски Двор" и уговора Владе Србије и Газпром њефта о продаји и развоју НИС-а, наводи се у саопштењу.

"Изузетно сам задовољан што ми је Влада Србије указала поверење да потпишем споразум са Владом Руске Федерације у области енергетике", реао је Илић и оценио да је тај стратешки споразум највећа инвестиција до сада у Србији.

"Споразум ће бити потписан у Москви 25. јануара и ово је најбоља вест за српске привреднике и наше градјане", нагласио је Илић.

Како се наводи у саопштењу Г17 плус странка ће се о том споразуму изјаснити тек када буде поднет Скупштини Србије на ратификацију, односно када до краја буду дефинисани сви његови елементи.

У саопштењу се додаје да та странка сматра да је гасни аргажман с Русијом важан за економију Србије.

Амбасадор Русије у Србији Александар Алексејев изјавио је да споразум о енергетској сарадњи обухвата изградњу магистралног гасовода кроз Србију и приватизацију Нафтне индустрије Србије.

"Биће магистрални гасовод", рекао је Алексејев на конференцији за новинаре Друштва руско-српског пријатељства, упитан да ли ће кроз Србију "ићи крак гасовода или ће то бити магистрални гасовод".

Амбасадор Русије је рекао да ће споразум бити темељ нових односа две земље и да је сигуран како исход избора за председника Србије неће утицати на договор.

"Желео бих да наши економски односи буду заштићени од политичких таласа", рекао је Алексејев.

Додао је да ће Србија потписивањем споразума добити посебну улогу у региону, јер ће добити нови квалитет као земља која може да пружи све услуге у транспорту гаса и побољшане могућности у вези са нафтом.

"Мислим да ће зато бити повећан не само економски, него и политички утицај Србије. То је добра ствар и за Србију и за Русију и наше билатералне односе", рекао је Алексејев.

Портпарол Европске комисије за енергетику Феран Дараделас изјавио је у Бриселу да Европска комисија нема ништа против изградње руског гасовода "Јужни поток" преко Бугарске и Србије, јер сматра да је "у складу, а не супротности" с пројектом изградње гасовода "Набуко" који подржава Европска унија.

Гасовод кроз Србију

Већ сада се зна да ће гасовод кроз Србију бити капацитета од око 20 милијарди кубних метара годишње, уз приход од транспорта гаса у износу од око 200 милиона евра годиншње.

Споразум подразумева и проширење тренутног капацитета складишта гаса у Банатском Двору, који сада може да прими око 800.000 кубних метара, с могућношћу дневног упумпавања око пет милиона кубика.

Пројекат изградње гасовода "Јужни ток" један је од сада највећих, ако не и највећи, у гасном сектору у свету и он је заједнички пројекат руског гиганта "Гаспрома" и италијанске енергетске компаније ЕНИ, којим ће се природни гас транспортовати из Русије, а могуће и из централне Азије, у Европу преко Црног мора.

Подводни део гасовода, у дужини од 900 километара, повезиваће руску обалу Црног мора и бугарски град Бургас, а површински део ће се састојати од два крака.

Један крак ће ићи кроз Бугарску и Грчку, преко Јадранског мора до италијанског града Бриндизија, док ће се други протезати у правцу север-запад, а могуће су две руте: кроз Бугарску, Србију, Мадјарску и Аустрију или кроз Бугарску, Србију, Хрватску, Словенију и Аустрију.

Магистрални гасовод кроз Србију, од Димитровграда до хрватске границе, биће иневстиција вредна око милијарду евра, а његова дужина биће око 400 километара, с могућношћу да се један крак одвоји према Републици Српској.

Изградња тог гасовода је резултат договора председника Русије Владимира Путина и тадашњег премијера Италије Силвија Берлусконија о обезбедивању додатних, више од 30 милијарди кубних метара гаса за Апенинско полуострво, али и за снабдевање Европе.

Руски "Гаспром" је идејни лидер и главни финансијер пројекта гасовода "Плави поток" (Блуе Стреам) и то је тренутно највећа инвестиција у свету у области транспорта гаса, вредна више од 5,4 милијарди долара, а његов део под називом "Јужни поток" требало би да продје кроз Србију.