Бх. логораши поручили да их је држава издала

Швицарска асоцијација против некажњивости ТРИАЛ је данас у Сарајеву представила извјештај о ситуацији у којој се налазе бивши логораши у БиХ, сачињен за УН-овог специјалног извјеститеља.
Извјештај је настао у сарадни са девет удружења бивших логораша у БиХ, која представљају различите етничке групе с циљем да нагласе преостале препреке за пуно провођење међународних обавеза БиХ у вези са овим проблемом.
Организације које су допринијеле креирању овог извјештаја су Савез логораша БиХ, Удруга заточених/Удружење логораша Дистрикта Брчко, Хрватска удруга логораша у Средњобосанском кантону, Хрватска удруга логораша Вареш, Удружење Приједор 92, Регионално удружење логораша Вишеград, Удружење Сумјеја Герц, Удружење Виве Жене и Удружење лагораша Кантона Сарајево.
Организација ТРИАЛ је презентовала и оно што би БиХ требала урадити како би испунила међународне обавезе према овој популацији, а било је ријечи и о потреби доношења закона на нивоу државе, који би третирао питања бивших логораша и који би задовољио потребе свих из ове популације, без обзира на националну и другу припадност.
Лејла Мамут-Абаспахић, координаторица ТРИАЛ-а, је рекла да БиХ крши међународне документе којих је потписница, као и своје међународно преузете обавезе, када је ријеч о жртвама тортуре из логора. Оно што је основно што би БиХ већ требала имати јесте бар прецизан број жртава тортуре у логорима у протеклом рату.
“Ту је неадекватна кодификација злочина или дјела мучења, присилног рада и затварања, ту је и неусвајање закона о правима жртава мучења, држава није успјела ни учинковито истражити све злочине тортуре или мучења током рата и казнити починиоце. Такођер, неуспјех је и то што држава није успјела дати адекватну подршку и заштиту свједоцима на суђењу ратним злочинцима, укључујући и предмете бивших логораша, затим је ту и пропуст државе да пружи интегралну репарацију бившим логорашима...”, рекла је Мамут-Абаспахић.
Како би се прекинуло кршење права ове популације, БиХ мора хитно успоставити јединствену и прецизну базу података о свим особама које су прошле логоре, узимајући у обзир и оне који данас живе ван БиХ. Такође, како је речено, наша држава мора измијенити кривично законодавство, односно, ускладити га са међународним конвенцијама и судском праксом. Поред усвајања закона о правима жртава тортуре, БиХ треба осигурати и средства за његову имплементацију.
Посебно је важно да БиХ направи свеобухватну провјеру како би спријечила да особе, које су повезане са мучењем логораша, не обнашају јавне функције у држави и да не буду припадници полиције. Поред низа других мјера, препорука нашој земљи је и то да истражи случајеве пријетње и застрашивања свједока у случајевима гдје се суди за мучење логораша те да додијели бесплатну правну помоћ и усвоји програм накнаде штете.
“Када је ријеч о сатисфакцији, веома битан сегмент је обавеза државе да свима омогући да обиљеже своје страдање на начин који они сматрају прикладним. Ово спомињем у контексту Приједора, гдје данас имамо ситуацију да људи који су тамо доживјели стравичне злочине, тортуре и мучења, ни 20 година послије не могу ући у Омарску и обиљежити то страдање. Држава, такођер, мора редовно обавјештавати бивше логораше о њиховом праву да траже накнаду од починилаца. Када се донесе пресуда у случајевима тортуре над логорашима, држава мора обавијестити жртве о томе како би оне биле у могућности да поднесу имовинско-правни захтјев, а држава им у том случају мора осигурати бесплатну правну помоћ”, рекла је Мамут-Абаспахић.
Организације потписнице Извјештаја траже од специјалног извјеститеља и Радне групе УН-а да анализирају ситуацију бивших логораша у БиХ, као и постојеће законодавство те да издају препоруке властима. Оне позивају специјалног извјеститеља и Радну групу у посјету земљи, имајући на уму да је 7. маја 2010. БиХ издала стални позив свим специјалним процедурама Уједињених народа, чиме је најавила да ће увијек прихватити захтјеве за посјете.
Сузина Биједић која се обратила новинарима у име Пројкета "Заједно против тортуре у БиХ - Мрежа" каже да је њихово истраживање показало да само 22 посто од укупног броја ове популације ужива нека од права која им припадају. Од 100 посто ове популације за сада нико није ријешио статус жртава тортуре, а нема ни репарацију, рехабилатацију, нити им је признат статус жртве тортуре.
"Организације које окупљају логораше из цијеле БиХ су кренуле заједно са ТРИАЛ-ом по трећи пут ријешити статус ових људи, то јесте заједно са Министарством за људска права и избјеглице БиХ смо кренули у зраду закона по трећи пут", рекла је Биједић.
Представница Министарства Иванка Тараба је истакнула да је ова државна институција потписала споразум са организацијом Вива жене, и тиме исказала своју вољу и спремност за заједнички рад ка доношењу закона.
"Године 2008, у форми приједлога, закон је послан ентитетским владама. Не може се рећи да је њихово мишљење било негативно, али није добио зелено свјетло. Владе су дале подршку да се ради нови законски оквир који би био прихватљив за све", рекла је Иванка Тараба из Министарства за људска права и избјеглице.
Владе су дале мишљење да је једна категорија ове популације на неки начин збринута, али су дале и подршку да се ради на закону на државном нивоу, којем оне морају дати сагласност и који би био прихватљив за све.
Такође, да би цивилна жртва рата остварила нека права у складу са постојећим законима, мора доказати 60 или више посто физичког оштећења, док психичке посљедице закони не препознају.