Писмо оца преминулог Стефана Карановића

Ја сам Перо Карановић, отац грома Стефана. Мој гром Стефан је падобранство заволио толико да је тврдио да му је то живот. Ипак, то није било довољно него је био и међународно сертификовани спасиоц на свим отвореним (дивљим) водама. Дежурао је у за вријеме одвијања кајакашког првенства Европе прошлог љета у Тијесном (кањон Врбаса). Ни њему ни његовим осталим колегама није за цијело то врије плаћен ни пфенинг.
Био је члан и ронилачког клуба Бук Бањалука. На пливском језеру је са колегом ронио на дубину од 14 метара у условима мутне воде у којој се не види прст пред носом.
Тренирао је и атлетику и пливање. У марту је отишао учествовати у штафети мира и хармоније која се трчала од Лисабона преко Шпаније, Француске, Њемачке, Енглеске, Скандинавских земаља, Пољске и тако даље, кроз читаву Европску унију.
За петнаест дана је, уз одморе, од Лисабона до Париза претрчао 220 километара. Два пута је истрчао маратон, један дуг 42 километара, а други 44 километра. Вратио се пресретан.
Питао сам га како је могао истрчати за један дан 40 километара. Тренирао је само једну зиму. Трчао је из стана у Мејдану до Инцеловог базена, одрађивао кондициони тренинг пливања, а затим трчао назад до стана у Мејдану. Тата, све је у глави, ако желиш, знаш да можеш и одлучиш да то урадиш, само грабиш напријед. Тежио је перфекцији. Други тип треинга му је био да је из Мејдана трчао до Аеродрома, а онда назад.
У марту ове године, молио ме да му помогнем исфинансирати пут у Русију на десетодневну обуку у Татарску Републику (Руска Федерација) Тамо су скакали са 4500 метара. (У БиХ је дозвољено скакати са висине до 3000 метара)
У Русији су му рекли да му не дозвољавају скакати са његовим падобраном, са висине од 4500 метара, јер није сигуран. Дали су му њихов падобран и сву осталу опрему. Тамошњи инструктор га је подучавао свих 10 дана. Стефан је био у стању успоставити комуникацију са сваким па и тим инструктором. Стефан је био посебно поносан што је научио перфектно извести такозвани “ситинг”. Потребан је изузетан баланс духа и тијела јер те ваздушна струја при тим брзинама лако искористи било какву неизбалансираност тијела падобранца и изврне га као лист на вјетру.
Причао ми је да када је искочио из авиона на 4500 метара и доле угледао облаке, а изнад њих божји рај, да је помислио да би за такав доживљај вриједи умријети. Тата, како тек тамо осјетиш Бога! Није само у мени него и свуда око мене. Ја пливам у њему. Дишем га.
Парама које је добио од мене платио је пут од Подгорице до Москве (Домедедово Аирпорт). Јефтин превоз обезбједио им је пилот Монтенегро Аирлинеса (Жао ми је што се нисам у стању сјетити његовог имена. У сваком случају Стефан их је хвалио као праве другове.) Међутим карта од Москве до Мензелинска је био прилично скупа.
Пошто је имао намјеру на љето отићи у Пенсилванију на додатну обуку, посебно за стицање сертификата за пакера резервног падобрана, продао је свој падобран једном од својих црногорских пријатеља. Продао је и камеру којом је снимао своје и скокове других.
У кобну недјељу, 20.05. 2012, отишао је на Аеродром Залужани да подигне потврду којом клуб потрђује да он иде у Пенсилванију ради стицања сертификата потребног за рад клуба у складу са ваздухопловним прописима. Власник клуба из Пенсилваније му је послао гарантно писмо. У сриједу, 24. маја је требао отићи у Сарајево да подигне визу. Ниједан падобранац не смије сам паковати свој резервни падобран него то мора одрадити онај који има сертификат за то. Тај својим потписом гарантује за живот падобранца који користи падобран са тим резервним падобраном.
Међутим све је прекинуто јер је Стефана стигла балканска, а посебно послије ратна заосталост. Полуписмени људи не знају шта је механика флуида, сила узгона, потисна снага мотора.
Полуписменим људима не пада на памет да мотор након више десетљећа рада губи перформансе.
Полуписмени људи не схватају, нити им се може објаснити, да разлика између потребне потисне снаге при форсажу под углом од 38 степани и 45 степени, за исту брзину, је и по неколико пута.
Ако се угао пењања превише повећа у односу на дозвољени од стране произвођача сертификованог ваздухоплова, ваздухоплов успорава, хлађење мотора пада, односно лошије је због недовољне брзине, и на крају мотор се запали.
Ако је авион предвиђен за четири путника, а ви га оптеретите са 5 путника морате знати да сте тај авион, не само преоптеретили у смислу тежине, него сте урадили још много гору ствар смислу да сте разбалансирали авион. Помјерили сте му центар тежишта. Ако је мој Стефан имао мјеста да сједи скроз позади (у репу) он је са својих 90 килограма заједно са падобраном, добро помјерио центар тежишта уназад. Ваздуоплов не одговара на команде пилота онако како пилот очекује односно онако како је навикао када вози само три путника. Промјењена је геометрија ваздухопова у смјеру кретања. Авион у узлазном дијелу своје путање успорава.
Пилот који нема избор да настави равно јер нема гдје слетјети (стамбено насеље је испред њега) покушава направити заокрет. Знајући да може да се врати само на један мали дио ливаде са које је узлетио, тај заокрет малог радијуса постаје кобан јер авион тада посебно губи узгонску силу остварену протоком флуида испод и изнад површине крила, авион се преврне преко крила постајући обична гомила лима (канта) коју предњи дио (мотор) повлачи и устремљује према земљи. Спаса више нема. Нису имали више никакву шансу. Надам се да су били мртви у моменту удара авиона у земљу. То доказује и непостојаност дима у њиховим плућима. Надам се да се нису патили.
Шта је проблем? Зашто се ово дешава?
Изнад територије Сједињених Америчких држава у сваком моменту је на небу око 5500 ваздухооплова од Цессни до Боеинга 747 или највећих Аирбусова. Али, тамо процентуално нема несрећа као овдје. Зашто?
Зато што се тамо поштују ваздухопловни прописи!
Тамо, ако инспекција утврди да сте пропустили испоштовати оно што захтјевају прописи, те они оцијене да би то евентуално могло довести до катастрофе, одговорна особа иде на вишегодишњу робију. Терете је за злочин с предумишљајем, за трагедију која се није десила али се могла десити.
Код нас таква пракса не постоји. Код нас када се деси несрећа онда породица добије телеграм саучешћа од одређних политичких личности. Суфинансирају сахрану са нешто марака. И то је то.
И онда се чека сљедећа несрећа надајући да се она неће десити иако се до тада десила ко зна колико пута.
БХДЦА не реагује на прави начин. Умјесто да позатвара све аеродроме који не задовољавају ни минималне услове потребне за одвијање цивилног ваздушног саобраћаја они жмире. Не смију то да ураде. Ако директор БХДЦА нареди такве истраге и аеродром дође у ситуацију да ће бити затворен, онда ће власт смијенити таквог директора и поставити будалу који ће потписивати оно што се потписати не смије.
З а овакво стање цивилног ваздухопловства крива је власт, бахата власт која види само себе и постоји само због себе. Та власт је окружена полтронима који не знају ни како се зову, али боже мој, што не би они примали ту плату умјесто неког другог.
Овај пут су изгинула ова дјеца а сутра ће изгинути ваша дјеца, господо из власти. Онда ћете ви горко кајати што се трпали тамо гдје не треба.
За овако јадно стање цивилног ваздухопловства у Републици Србској није крив пилот Ален Црналић нити мој гром Стефан са својих 200 скокова, нити пар момака који се баве овим спортом у пар назови клубова који немају никакве услове за овакав спорт.
Морам демантовати, односно освијестити Министра полиције Републике Српске, Чађу, да падобранство данас није опасан спорт него ужасно скуп спорт.
Ако се стриктно поштују прописи онда тај спорт није опасан. Ако не поштујете прописе онда он аутоматски постаје смртно опасан.
Ако нисте у стању да обезбједите новац за све што треба да би се неко бавио овим спортом онда не се смије ни покушати имати клуб. Не можете наплатити почетнику 300 КМ за један скок да би тај почетник том приликом био убијен.
Ако тај авион може да понесе 4 путника онда не смијете у њега ни помислити утрпати петог путника који ће разбалансирати тај ваздухоплов.
Ако сте са авиона који се користи за падобранске скокове, скинули врата, онда сте још више, страховито нарушили геометрију авион, односно повећали коефицијент отпора ваздуху. Онда је потребна још већа снага мотора да изгура захтјевано пењање.
У том случају, ако је авион био фабрички предвиђен за пилота и три путника, онда уз отворена врата можете имати само два путника и пилота, значи три а не укупно 5 путника у тој тако модификованој летјелици. Ко вам је дозволио да модификујете летјелицу.
Па за лаку ауто приколицу се тражи атест. Постоји ли атест за ту модификовану цессну? Сумњам.
Да ли та летјелица има сертификат да може да лети са 5 путника, њиховим падобранима, уз отворена врата. Сумњам.
У постоцима оптерећање мотора расте бар за 20%.
Додатно је оптерећен чак и труп авиона, мада не много јер је то спор авион.
Логично да ако форсирате мотор временски далеко дуже него је потребно и предвиђено за нормалан његов узлет, да ће се он на крају запалити ако је мотор израубован, то јест стар 25 или 30 година.
Ваздухоплов стално мора да иде иде на техничке прегледе код овлаштене организације. Води се књига евиденције. Сваки дио има вијек трајања. Нико не смије тај дио да користи дуже него је фабрика прописала и потписала. То тражи паре. Велике паре.
Нека неко дође до податка, колико је новца власник овог клуба инвестирао у овај клуб. Постоји ли све документовано у шта је тај новац потрошен?
Аеродром не личи ни нашта. То је само мало ливаде обрасле густишом и шумом по већем дијелу аеродромског комплекса. Тај дио Аеродрома је за ваздухопловне операције на земљи неупотребљив. Постоји ли дефинисана карта препрека за тај назови аеродром? Сумњам.
То и није аеродром, то је био хелиодром за војне хеликоптере.
Због све корупције која је појела ову земљу и овај народ, због система који гарантује нестанак овог народа, због незамисливо лошег односа Владе РС према цивилном ваздухопловству РС, због врло лошег односа Града Бањалуке према овом назови аеродрому у Залужанима, због предупређења ситуације да неко следећи плаче и тугује за својом дјецом догодине или за двије године када се слично догоди, позивам:
Милорад Додик, предсједник Републике – тренутна неопозива оставка
Александар Џомбић, предсједник Владе РС- тренутна неопозива оставка
Недељко Чубриловић, министар саобраћаја и веза – тренутна неопозива оставка
Драгољуб Давидовић, градоначелник Града Бањалука – тренутна неопозива оставка
Ђорђе Ратковица, директор Директората за цивилно ваздухопловство БиХ – тренутна неопозива оставка
Ја знам добро о чему ја говорим.
А знате и ви, ви које сам прозвао.
Доста је! Схватите то. Идите!