Чујте бели Французи, мртви Срби вам говоре!

Ради се о новом културном производу овог познатог пропагандисте-профитера чији је перманентни задатак рециклажа (кроз огромне тираже) старих проамеричких „идеја“ о нужности атлантистичког планетарног поретка. То Хенрy Левy чини путем поновног наметања прастарих флоскула о немогућности антиамериканизма јер,тобоже,”Америка није никога колонизовала”,она је бастион демократије и чувар семитског поретка у Старом Свету будући да сами “антиамериканизам јесте пука метафора антисемитизма”. Супремационизам и скоро неприкривени расизам избијају из скоро сваке странице књиге нашег старог “сарајевског” пријатеља (тада се импровизовао режисер филмова о српским “злочинима” над властитим народом исламске вероисповести), тако да је нашој Диани заиста лако да расчини и растури нову Бернардову подметачину о нужности расформирања европске левице у правцу скоро отвореног признавања једине официјелне религије и догме – Схоаха и њених талмудистичких култова Жртве, Меморије и Антифашизма као казне за зле.
 
Највећу новост овог, свеже штампаног, приручника за заглупљивање западњака, Диана Јохнстоне види баш у експлицитном и расистичком жигосању муслимана и њихове вере као – фашистичке! Прецизније,“Фашислам“ је нова парола и кованица БХЛ (Б. Х. Левија) која служи ради теоријског “утемељења” американског „исламског фашизма“.Ислам је фашистички у својој сржи,вели БХЛ.

Ова и оваква левистичка констатација не може а да нас не подсети на чудновато изостајање цензуре, која би за какво “антисемитско” (не)дело довела до синхроне побуне свих универзитетско-филмских “величина” у Француској и на “хришћанском” Западу Европе. Очигледно је да арапске масе (будући чисти семити) не спадају, међу-им, и у припаднике Изабране Религије, која даје ексклузивно право на недодирљивост и нешто “израженију” једнакост орвеловског призвука. Али, зна се, то је Француска, јеврејима Израел, Хунта и Атомске Бомбе, Палестинцима зид ,Газа и Праћке. Ко им је крив када су “исламо-фашисти”!
 
Нацистички троцкизам србофоба

С друге стране, прошли, садашњи и будући ангажман Левија против Срба, Руса и Православља уопште, јесте у кристално јасној контрадикцији са антифашистичким страдањима горе поменутих. И то баш против нациста и хитлеристичких муслимана, у Босни, на Косову, или на Кавказу. То само самозвани интелектуалци “слободног” Запада могу да превиде.
Само тако су и могући њихови помодарски “ангажмани” за Чеченију, Босну и Косово, нацистички ангажмани чистих троцкиста. Они су ту “кохерентни”и удружени са Косовком девојком, Мадлен Олбрајт и њеним “левим” и “десним” ратним хушкачима.
Најбољи пример овог талмудистичког резона је Кушнерово ускакање у Саркозијев “десни” вагон, сајаним је мио ма које (тобожње) политичке оријентације био! Наравно, Брит мила (сунећење полног органа) није једини предуслов сине qуа нон за антихришћанске Господаре гојских мисли, ту спада и обавезна Бар (или Бат) митзвах! Има демократије на Западу, ако су ово „лес меитрес де сагессе“ Француске!
 
Генерале Де Гол, окреће ли се у гробу! Васкрсни!

Вицеверса, српском народу су строго забрањене теме геноцида и светске завере, напротив, само су Срби геноцидни и само они треба да одговарају за “удружени злочиначки пројект” Велике Србије. Све супротно томе, постаје забрањени говор
мржње или (ауто) негационизам. И тако, наша Диана Јохнстоне има потпуно право да оцени овакву пропагандну “књижевност” као дубоко болесну, ирационалну и јако блиску делиријуму псеудо-религијског типа. Ми Срби то најбоље знамо, баш кроз разне Глуцксманн-е, Коуцхнер-е, Финкиелкрауте и остале “Французе”, јер смо осетили овакве “идеологије” кроз бомбе, клања, набијања на колац, ломаче најсветијих места и симбола.
Само што су Они то називали Прогресом (ове недеље имамо мање закланих Срба на Косову него прошле…), Слободом (енклава) и Отвореним Друштвом (муџахида). Монтескје, пишеш ли нова Персијска писма под диктатом Кушнера!?
 
Жалосна,”Француска” будућност Срба

Али је ипак Ђејми Шеј имао право – Срби су већ све заборавили и, пуни ентузијазма, хрле на старе бајонете. Можда је, у свом скептицизму, геније Константина Леонтјева био у праву: Словени су изгледа листом постали архетип најгорег западњаштва и тривијалности дегенерисане Европе, посебно расцепкани Срби који су “потпуно напустили своју живописну одећу и фолклор… Жене се држе општеевопских узора…Срби су сви демократи, код њих епска патријархалност прелази на најбољи начин у најпростију буржоаску утилитарност… Јуче чиновник или војни службеник, а сутра слободан грађанин и члан опозиције, или, чак, отворени вођа побуне… Свештеници се мало разликују од световњака…нису били ни добри чувари свог, старосрпског… Сеоска задруга се распада под утицајем оног демократског индивидуализма, оног безграничног ослобађања личности од свих спутавајућих веза, коме од средине прошлог века тежи сав образовани свет Европе… Било какво племство, у Србији од тога нема ни трага. ”Сваки Србин је племић!” - каже с поносом Србин. Делимични изузетак чине само Срби муслимани у Босни, код којих се племство сачувало у безначајном броју.”И још: ”Патријархална и хомеровска поезија православног Истока се брзо гаси… Јунаци и паликари живе своје последње дане, бавећи се у планинама разбојништвом без идеја. Хришћанским општинама више не управљају аутократски ,неустрашиви хајдук Карађорђе, нити мудри и несаломиви свињар Милош…ни црногорски митрополити, који су умели да ратују и са Турцима, и са Французима.
 
Данашњи хришћански Исток уопште није ништа друго до царство, да не кажем скептичних већ просто неверујућих малограђана.” Ово су запажања Леонтјева са краја 19-ог века, али,изнад свега, проницљиви суд о ономе што ће се (стотинак и више година касније) изродити из лоше клице. Данас, нажалост, имамо пред очима сву чудовишност несоја и антисрбства 21-ог века, на који се лако калеми свака најбезбожнија и најпрљавија новотарија полуделог Запада. Падом руско-православног самодржавља и Србија је распорена и раздуховљена, спремна за језуитски геноцид 1941-45, за “комунистичко” страдање 1945-1999, за неолиберални косовски циклус под старом номенклатуром од 2000 до данас.
 
Тенденција је потпуно гашење Српства кроз најширу атомизацију и индивидуализацију сваке јединке, наравно уз распаљивање ратних страсти наоружаног арнаутског племенског живља, хушкања и пујдања исламских “фашиста” против разједињених и световних “православаца” српског говорног подручја. Потпуно “чеченски” усуд страдања за Србе који су се сами разоружали и сами себе утерали у лавиринт-мишоловку развратног и душегубног телевизијског хедонизма, финансираног од “Сороша” и осталих “невладиних агенција” (Ватикан или ЦИА, свеједно).
Два су нивоа деловања тзв. Наддруштва (Зиновјев) Запада у Србији: први, да се окултним методама подрије сваки ниво одбране и уништи сваки привид државности, путем наметања тобожње кривице за ратове, разарањем народне самосвести кроз корупцију и слободно деловање секти превратничких тајних друштава (види Дугин и Платонов, Неста Х.Wебстер), кроз либерализацију свих врсти наркотика (специјално припремљених за млађано српско школство) који не “утичу на психу” већ је неповратно разарају. Ту је и неизбезна „приватизација“ свих енергетских националних блага, посебно Бора, Трепче, електропривреде, производње хране, минералних вода.
 
Најопаснији метод је,међутим, разарање самих духовних основа нације, кроз стварање климе безизгледности перспективе, осећаја историјског безнађа (Панарин). Пошто се кроз руско искуство покушај формирања “алтернативних цркава” није показао као довољан (Обновљенска, жива “Црква”), било је потребно (поред клања) инфилтрирати изнутра и “преврнути” Православље – наметањем Службе као Јерархије, обесмислити Веру и наметнути Дарвинизам (наравно само за гоје, синагоге су цветале!).
Мутатис мутандис, и Србима се намеће улога парије и жртве “транзиције”(ново име за олигархијски талмудизам исчекивања Годоа), путем “неизбежне” Уније са језуитима (на које је указивао још др Владан Ђорђевић као на вековне финансијере и подбуњиваче арнаута и муслимана) и европско поштовање свих “религија” и “култова”. У овом  процесу, инфицираност СПЦ језуитским агентима и симпатизерима (више од половине владика се формирало на језуитским и “католичким” школама, сам Богословски Факултет је подигнут њиним парама, итд) иде у корак са сталним формирањем нових “православних цркава”,Македонских или Црногорских по имену.
 
Наличје истог је и извртање свих светих симбола и имена,народних установа. То је већ, геноновски речено, антитрадицијско деловање светских лихвара и чаробњака, деловање које комотно поставља оно што је инфериорно-горе, док узвишено баца у блато. Иде се дотле да се експлицитно забрањују химне и српски грбови (види Р. Српску и најновији скандал забрањивања српских симбола на Косову), док се истовремено подстиче антисрпско светогрђе, рушење Светосавља и мајмунисање са Дражиним наслеђем.
Такозвана “негативна селекција” је тако само један вид овог онтолошког извртања, она није пуко “испливавање” сљама на површину, она је диригован процес од стране оних истих ревносних посматрача процеса истребљења једног балканског народа и његове мисије у свету. А томе су функционални: тржни центри као нове, недељом отворене, Антицркве Луцифера,”концерти” и “изложбе”, перформанси и “деконтаминације” Лудих Зена (Борка, Кандић,Вучо, Лихт, Бисерко,Весна и остале), нове и све смелије изопачености (као припрема за будућу Геј Параде), лихварске Банке и криминална осигуравајућа друштва – приватне установе које ће, чим напуне касу, испарити попут Дафине и Југоскандика.
 
У релативно патријархалној средини (по критеријумима Запада), симболика Лудих Зена служи разарању традиционалних установа породице и друштва уопште, женка бива постављена на место Мужјака (који може да буде само “спонзор”или “партнер”, ненасилни оплођивач), а читава заједница бива бачена у чељуст демографско-патријархалног сукобљавања са трибалним Исламом финансијске солидарности. Са предвидљивим резултатима, у Босни, Санџаку или на Косову.
 
У том смислу, опаска генерала Де Марнака о биолошком крају напетости између Срба и Албанца је заиста добродошла и користи освешћивању новосрпских “народних маса”. Заиста, који ће од два народа нестати или се претопити у друге народе? Народ који има племенске кланове и изражен наталитет, крвну освету и култ поштовања старијих, култ оружја, неприступачан језик и наречја, врло агресиван и диваљ, притворан, склон пљачки и трговини робљем и дрогом, запоседању туђих територија и злочину, уцени и подмићивању као методи решавања животних проблема? Или народ толерантан, гостољубив, поетичан, наиван и без јаких породичних или племенских веза, народ модеран и матријархални, “еманципиран”и хедонистички, са најнижим наталитетом на свету и масовним чедоморством, врло стар и изражене индивидуалности, народ који лако и брзо подлеже асимилацији, народ који лако издаје и продаје веру и своје најближе, читаву државу?
 
Заиста,који од два народа има будућност?
Заиста, Французи, имате ли и ви будућност? Или сте, као и ми, странци на родној груди?
Мртваци који ходају?