Завршетак изградње коридора 5ц послије 2017. године

Међутим, иако је коначни рок изградње комплетне дионице кроз БиХ био планиран за крај 2017. године, како нам је рекао Намик Купусовић, пројект координатор за коридор 5ц у Министарству транспорта и комуникација ФБиХ, сад је већ сигурно да тај рок неће моћи бити испоштован.
"Пролонгирање је сад сигурно, али ипак све ће зависити од интензитета градње наредне двије године", рекао је Купусовић.
Купусовић нам је рекао да се БиХ суочава с великим финансијским проблемима.
"Велико је питање задужење за овај пројект преко прихваћеног плана изградње до краја 2014. године", рекао је Купусовић.
Од поменутих 336 километара, 47 километара ће од Добоја до Вукосавља пролазити кроз РС, а надлежност у том дијелу градње има Министарство саобраћаја и веза РС.
Златко Јурић, шеф Кабинета Министарства, је рекао да РС има интерес за изградњу ове дионице аутопута јер ће на тај начин квалитетно бити ријешен спој аутопута Бањалука - Добој с аутопутем Загреб - Београд у близини Славонског Брода.
Он је рекао да је Република Србска активности на изградњи дионице покренула 2003. године, а обимна планерско студијска документација урађена је у раздобљу од 2004. до 2006. године.
У то су укључени и техничка студија, подлоге за просторно-планску документацију, идејно рјешење, студија утицаја на околину, идејни пројект, саобраћајна студија, претходна студија изводивости и студија изводивости.
Конкретне активности на изградњи аутопута у ФБиХ трају већ неколико година. Купусовић нам је рекао да ће до краја 2014. године бити изграђене дионице Свилај - Оџак у дужини од 10 километара, Банлози - Дривуша у дужини од 12 километара, Дривуша - Какањ, у дужини од 15 километара, укључујући и тунел Вијенац у дужини од три километра. Дионица Какањ - Јошаница у дужини од 37 километара је већ изграђено, а биће изграђени још и дионица Јошаница - Влаково у дужини од 12 километара, укључујући и прикључак за Сарајево, те Влаково - Тарчин у дужини од 20 километара и Почитељ - Бијача у дужини од 20 километара.
Купусовић је рекао да путовања до неких кључних дионица неће бити значајније краћа у погледу дажине, али да ће вријеме путовања бити знатно краће, а вожња ће бити безбједнија.
"Брзина и сигурност ће сигурно бити већи, тако да би при пуном капацитету аутоцесте путовање од Сарајева до Бањалуке трајало мање од 2,5 сата, а до Загреба 3,5 до четири сата", рекао је Купусовић.
Ако овоме додамо и изградњу аутопута Бањалука - Добој, који ће бити спојен с коридором 5ц, Сарајево и Бањалука ће бити међусобно ближи за око два сата, па ће путовање трајати нешто мање од тога.
Купусовић је рекао да се цијела дионица дијели на два дијела, А1 сјевер и А1 југ, које дијели град Сарајево. Прва дионица је од Хрватске до Сарајева, односно од Свиле до Јошанице, а други дио од Сарајева ка мору, односно Влаково - Бијача.
"Ове двије аутоцесте су различите по више критеријума и треба их одвојено посматрати јер свака за себе чини једну посебну цјелину у погледу исплативости, законодавне надлежности, саобраћаја, индустрије, становништва, потенцијалних инвеститора и тако даље", рекао је Купусовић.
Како је наведено у студијама изводљивости које су рађене у припремној фази изградње ове путне комуникације, циљеви и користи од изградње аутопута би били уштеда у времену од око 50 одсто, уштеда у трошковима управљања возилом, уштеда у трошковима насталим као посљедица саобраћајних несрећа, смањење негативних посљедица на природу, али и повећана конкурентност локалних економија због бољег приступа тржиштима захваљујући изграђеном аутопуту.
Такође, дугорочна корист су и веће инвестиције у нове пројекте и локалне економије око коридора 5ц.
Према студији изводљивости, више од 50 одсто становништва у БиХ живи око појаса коридора, који је ширине од око 40 км, на мање од 20 одсто територије, са учешћем од више од 60 одсто у формирању бруто друштвеног производа. Надаље, коридор 5ц је једина босанскохерцеговачка међународна траса. Тренутно, густ и оптерећујући теретни саобраћај за централну и источну Европу се често усмјерева на пуно дужу и скупљу руту преко Загреба и Далмације.
Укупно, интерна стопа поврата уложених средстава за аутопут би износила 13,19 одсто. Економска нето садашња вриједност се креће од 3,182 милиона КМ до 462 милиона КМ при сниженим стопама од осам одсто до 12 одсто. Анализа осјетљивости повезана с повећањем инвестиција, смањењем користи и кашњењем у изградњи није показала значајне промјене на укупне резултате. Стога се у студији изводљивости закључило да је профитабилност укупног пројекта прихватљива и да надмашује планиране кредитне камате.



Мрежа европских коридора

Ако желимо стећи слику гдје се наш дио коридора 5ц налази у односу на европске коридоре, можемо погледати планове које ЕУ има у погледу ширења европске путне и жељезничке мреже.
Како би се побољшала саобраћајну комуникацију у ЕУ и широм Европе, донесена је одлука да се изгради европска мрежа коридора, који се у највећој мјери односе на земље централне, источне и јужне Европе.
Паневропски саобраћајни коридори су дефинисани као прометни путеви који својом важношћу захтијевају инвестирање у наредних 10 до 15 година. Ти коридори дефинисани су на три европске саобраћајне конференције, одржане на нивоу министара за саобраћај.
Прва конференција била је у Прагу 1991. године, недуго након пада Берлинског зида. На њој није било могуће донијети детаљније закључке због релативно бурних политичких промјена у источној и централној Европи. Развијена је само концепција за будуће договоре. Девет транспортних коридора дефинисано је на другој конференцији на Крети 1994. године, док је десети коридор дефинисан на трећој конференцији у Хелсинкију 1997. године.
Коридори који су договорени на конференцијама на Крети и у Хелсинкију подстичу усмјеравање улагања на развој инфраструктуре приоритетних коридора, на бољу комуникацију међу земљама обухваћеним на поједином коридору како би, између осталог, био унапријеђен проток граничним прелазима, а истовремено побољшан квалитет транспорта.


Коридор И (сјевер - југ):
Хелсинки - Талин - Рига - Кауна - Варшава
а) путна веза "Виа Балтица": Талин - Рига - Варшава (445 километара дужине)
б) жељезничка веза "Раил Балтица": Талин - Рига - Варшава (550 километара дужине)
ц) путна и жељезничка веза: Рига - Калининград - Гданск

Коридор ИИ (исток - запад), 1.830 км дужине:
Путна и жељезничка веза Берлин - Варшава - Москва - Ничи - Новгород

Коридор ИИИ, 1.640 км дужине
Путна и жељезничка веза Дрезден - Вроцлав - Лавов - Киев

Коридор ИВ, 3.258 км укупне дужине :
Путна и жељезничка веза Дресден - Праг - Беч - Братислава - Будимпешта - Узгород - Лавов
Грана: Нирнберг - Букурешт - Софија - Солун или Истанбул

Коридор В (исток - запад), 1.600 км дужине:
Путна и жељезничка веза Венеција - Трст - Копар - Љубљана - Будимпешта - Узгород - Лавов
а) Братислава - Жилина - Кошице - Узгород - Лавов
б) путна веза Ријека - Загреб - Чаковец
б) жељезничка веза Ријека - Загреб - Копривница - Домбовар
ц) жељезничка и путна веза Плоче - Мостар - Сарајево - Осијек - Будимпешта

Коридор ВИ (сјеверозапад - југоисток), 1.800 км дужине:
Путна и жељезничка веза Гданск - Груџиац или Варшава - Катовице - Жилина; грана за Брно

Коридор ВИИ, 2.300 км дужине:
Дунавски пловни пут са прикључцима:
а) дунавски унутрашњи пловни пут
б) канал Црно море - Дунав
ц) дунавске гране Килиа и Сулина
д) канал Дунав - Сава
е) канал Дунав - Тиса
ф) лучка инфраструктура

Коридор ВИИИ, 1.300 км дужине:
Путна и жељезничка веза Бари и Бриндиси - Дур и Влор - Тирана - Скопље - Софија - Варна и Бургас
а) Кафасан - Капстице или Кристалопиги
б) путна веза Софија - Плевен - Биала и жељезничка до Горне Ораховице
ц) Бургас - Свиленград - Орменион

Коридор ИX, 6.500 км укупне дужине:
Путна и жељезничка веза Хелсинки - Петроград - Писков или Москва - Кијев - Љубашевка - Чисинау - Букурешт - Димитровград - Александрополис
а) Хелсинки - Петроград - Москва
б) Калињинград - Кијев
ц) Калињинград - Вилниус - Минск

Коридор X, 2.360 км укупне дужине:
Путна и жељезничка веза Салцбург - Љубљана - Загреб - Београд - Ниш - Скопље - Велес - Солун
а) Грац - Марибор - Загреб
б) Будимпешта - Нови Сад - Београд
ц) Ниш - Софија - Димитровград - Истанбул
д) Велес - Прилеп - Битола - Фролина – Игумениса