Одмотава се клупко злочина над Србима из Коњица

Злочини у Брадини и Главатичеву, коjи се на терет стављаjу Aлагићу, Ланџи и Шпаги, само су дио звjерстава почињених над Србима у Коњицу... Кобног 25. маjа 1992. године убиjено 44 Срба, 36 из Брадине и осам из оближњег села Брђани ДA ЛИ ће услиjедити хапшење троjице осумњичених за ратне злочине над коњичким Србима - замjеника Граничне полициjе БиХ Вахида Aлагића и службеника Aгенциjе за истраге и заштиту (СИПA) Зиjе Ланџе и Фаика Шпаге? Како су уопште ова троjица доспjела на та радна мjеста и истакнуте функциjе, питаjу се малоброjни Срби са подручjа Коњица остали у Републици Српскоj и Србиjи.

Питаjу се како ће, уколико дође до судског процеса, из Aмерике, Канаде и Aустралиjе стићи кључни свjедоци злочина. Они коjи су "окусили" злогласне логоре у Челебићима и Спортскоj дворани Мусала у Коњицу, масовно су емигрирали, а то им jе омогућила међународна заjедница и западне државе, те тако додатно етнички очистили Србе не само из коњичке општине него и из циjеле долине Неретве.
Питање jе хоће ли и Вахид Aлагић, Зиjо Ланџо и Фаик Шпаго добити симболичне казне као што су их у Хагу добили Здравко Муцић, звани Паво, командант злогласног концентрационог логора за Србе у Челебићима, Хазим Делић, Есад Ланџо и Зеjнил Делалић. Муцић jе осуђен на седам, а затим на девет година затвора, а "одслужио" само четири године и осам мjесеци. Хазим Делић jе осуђен прво на 20, а затим на 18 година затвора, а Есад Ланџо на 15. Кривице jе, на запрепашћење jавности, ослобођен Зеjнил Делалић, коjи jе у притвору Хашког суда провео двиjе и по године.
Злочини у Брадини и Главатичеву, коjи се спомињу у jавности и коjи се на терет стављаjу Aлагићу, Ланџи и Шпаги, само су дио укупног злочина коjи jе над Србима начињен у Коњицу. Кобног 25. маjа 1992. године, када су српско село Брадину са више од 700 становника напале удружене снаге тадашњих Зелених беретки, Хрватског виjећа обране (ХВО) и Хрватских оружаних снага (ХОС), убиjено 44 Срба, 36 из Брадине и осам из оближњег села Брђани. Преживjели мушкарци су одведени у логор Челебићи, гдjе су тортуре и убиства настављени. Боро Глигоревић из Брадине, коjи jе преживио челебићки концентрациони логор, навео jе да jе за само четири мjесеца, колико jе он провео у заточеништву у логору, убиjено 19 српских цивила. Жене из Брадине, али и из Доњег Села, Главатичева, Брђана и других села систематски су силоване. Непосредно пред напад на Брадину, у оближњем селу Зукићи убиjени су Aнђа, Jеленко, Мара и Софиjа Вуjчић. Свjедоци тврде да jе таj гнусан злочин починио комшиjа Реџо Балић, али за њега jош ниjе одговарао. За злочин нису одговарале ни убице Драгана Живака, нити убице Бошка Драганића, коjи jе заjедно убиjен са снахама Биљаном и Милицом у Брђанима. Прво убиство у Коњицу догодило се 1. маjа 1992. године када jе у порти православне цркве у Коњицу Наил Чомага убио Ђорђа (Трифка) Магазин, а недjељу дана касниjе у селу Џепи убиjена jе двадесетдвогодишња дjевоjка Младенка (Неђе) Магазин. Поред масакра у српским селима Брадина, Брђани, Зукићи, Џепи, Блаца, Бjеловчина, Доње Село, Церићи, Главатичево и другим, муслиманска воjска jе инсценирала гранатирање Спортске дворане Мусала у Коњицу у коjоj се налазило 170 српских логораша. Од гранате испаљене са оближњег брда Превље убиjено jе 13, а рањено 12 логораша.Да ирониjа буде већа, муслиманска воjска jе у Брадини на темељима гдjе jе звjерски убиjен Богдан Куреш, док jе рат jош траjао, саградила џамиjу. Надлежне власти коњичке општине су приjе двиjе године наредиле рушење џамиjе, али оно никада до краjа ниjе учињено, jер jош увиjек ниjе срушен минарет.Према непотпуним подацима, на подручjу коњичке општине убиjено jе више од 160 српских цивила, од коjих неколицина никада ниjе пронађена. Потпуно су опљачкана и до темеља срушена 54 села, у коjа се готово нико ниjе вратио. За посмртним остацима Сретка Куљанина, званог Беко, Петка Куљанина, Петра Ђорђића и Перка Мркаjића из Брадине jош увиjек се трага. Канцелариjа за тражење несталих Републике Српске прошле године jе у Брадини ексхумирала тиjело Босиљке Куљанин (1939), коjу jе, како свjедоче њен муж Стеван и син Миленко, из школе у Брадини, у коjоj су силоване Српкиње, извело лично Бришо Шкоjо и вjероватно убио. Прошле године су у мjесном православном гробљу у бетонскоj гробници направљеноj иза Другог свjетског рата пронађене кости четири тиjела коjа jош нису идентификована. Према изjавама свjедока, довожена су колима Службе хитне помоћи, што очигледно говори да jе тадашња коњичка власт, поготово предсjедник општине Русмир Хаџихусеиновић и начелник полициjе Jасмин Гуска, била у спрези са злочинцима.

Суспензиjа

Директор Граничне полициjе БиХ Винко Думанчић донио jе у петак рjешење коjим се привремено суспендуjе замjеник директора Граничне полициjе Вахид Aлагић, против коjег jе Тужилаштво БиХ отворило истрагу због основа сумње да jе починио ратни злочин против цивила, потврђено jе из Граничне полициjе. Како jе наведено у саопштењу, истовремено jе Дисциплинска комисиjа Граничне полициjе БиХ дониjела рjешење о покретању дисциплинског поступка због постоjања основа сумње да jе именовани полициjски службеник починио тежу повреду службене дужности - понашање коjе нарушава углед полициjског органа.