Родитељи асистентима највећа "референца"

Станко Станић, ректор Бањалучког универзитета, у петак је послао "информацију о избору сарадника на Универзитету у Бањалуци чији избор се доводи у везу са непотизмом" након што се у јавности већ дуго говори да непотизам и корупција нагризају високошколске установе у граду на Врбасу и Источном Сарајеву.
Информацију су добили представници Уније студената РС, док у ресорном министарству кажу да још није стигла до њих.
Никола Дроњак, предсједник Уније студената РС, поручио је да на овом не треба стати, већ да сада треба да услиједе имена и провјера свих асистената и радника Универзитета чији су родитељи утицајне јавне личности и који су своје ухљебљење у овој установи нашли под сумњивим околностима.
"Не треба жигосати само професорску дјецу. Шта је са дјецом тајкуна, политичара? Сви морају бити провјерени како су се ухљебили на Универзитету", казао Дроњак.
Из "информације о избору сарадника на Универзитету у Бањалуци чији избор се доводи у везу са непотизмом" јасно је да су појединци због изузетне биографије и магистерија на престижним свјетским универзитетима заслужено добили посао, али јавна је тајна и да су неки имали дуг пут до дипломе, али зато су имали експресан пут до звања магистра и запошљавања.
Пет од девет изабраних асистената нису имали противкандидате на конкурсу. То су Александар Јањић, син професора Милана Јањића са Природно-математичког факултета, а изабран је на мјесто асистента на предмету математика 1. Ни Ђорђе Раковић, изабран за асистента на предмету насљедно право, син покојне професорице Милене Раковић са Правног факултета није имао противкандидата. И Матеј Савић, син професорице Снежане Савић са бањалучког Правног факултета, једини се пријавио на конкурс за асистента на том факултету. Исти случај био је и са Дејаном Микеревићем, сином Драгана Микеревића, који није имао противкандидата када је биран виши асистент на предмету међународне финансије. Владан Мирјанић, син академика Драгољуба Мирјанића, постао је асистент на предмету болести зуба, а осим просјека од 8,54 у корист му је ишло и то што на конкурсу није било других кандидата.
У запошљавању професорске дјеце предњачи Економски факултет, гдје су, осим Микеревићевог сина, запослени и Игор Тодоровић, син Здравка Тодоровића, и Вера Јотановић, кћерка професорице Гордане Ченић-Јотановић. У ова два случаја пресудио је просјек оцјена и високооцијењени научни радови, а Јотановићева је магистрирала на Сорбони.
Јован Шкундрић, изабран за асистента на ужој научној области техничке механике у машинству, син је Јелене Шкундрић, професорице ПМФ-а. На Универзитету у Бањалуци запослен је и Павле Драгичевић, син Милана Драгичевића, професора са Филолошког факултета, а лани је постао асистент на предмету увод у историјске студије.
Миодраг Живановић, професор на бањалучком Филозофском факултету, казао је да не мора сваки случај родбинских веза да буде нешто негативно.
"Проблем је када по родбинским линијама на битна мјеста у високом образовању долазе људи који само имају референцу да су мамини и татини синови и кћери или унуци, а без стварних резултата. Код нас постоје бројни примјери црне стране непотизма који показују да су појединци доводили своју родбину која није компетентна да ради посао. То је злочин за Хаг", казао је Живановић.
Иван Шијаковић, професор на Економском факултету, каже да искључиво успјех и резултати који су кандидати за асистента имали треба да буду критеријум за добијање посла.
"Не треба заборавити да се јавним универзитетом управља и одлучује другачије од приватних факултета, а то се односи и на запошљавање. Иако закон не прави разлику међу дјецом, ствар етике и морала је да се на истом факултету не запошљавају родитељи и дјеца", рекао је Шијаковић.
Истовремено, у анонимном писму потписаном од стране "врло забринуте групе професора Економског факултета", а које је послато на адресе свих медија, наводи се да су неки од "маминих и татиних синова", сада асистената на факултетима, студирали готово седам година, док су други до звања магистра стизали "врло успјешно и врло брзо".
У истом писму се наводи да се мора казати и колики просјек су имали изабрани кандидати, колико дуго су студирали, те колико су били активни у току студија.