Кец за школу?

БЕОГРАД - Министарство просвете Републике Србије, још није објавило званичне податке о резултатима ПИСА теста за 2006. годину, према којима су српски 15-годишњаци из примењеног научног знања показали исподпросечан ниво и сврстани су на скоро дно листе вршњака из 57 земаља у свету.

Представници ОЕЦД-а у Београду, који је финансирао пројекат, јуче су за Глас рекли да не желе да обелодане детаље теста, без сагласности надлежног српског министарства, а у штуром саопштењу Тањугу министар Зоран Лончар је лоше резултате српских средњошколаца оправдао „делимично спроведеним реформама у образовању“.

У Србији је тестирано 4.500 насумично изабраних петнаестогодишњака из 164 школе различитих профила. Тестови су били на српском језику, а три одсто ђака је попуњавало упитнике на матерњем мађарском језику и садржајно су били исти у свим земљама. Питања на тесту су била фокусирана на познавање науке и на способност средњошколаца да своје знање примене у препознавању и решавању проблема у свакодневном животу. Међутим, нека од ових питања тешко да ће решити и одрасли, чак и академски образовани људи.

Лош учинак српских ђака на најновијем ПИСА тесту, резултат су застарелих метода учења који су добри за 19 век, али не и за 21, објаснила је Србијанка Турајлић, бивши помоћник министра просвете.

- Планови и програми који се спроводе у Србији слабо су примењиви на практична знања и искуства, посебно у условима у којима владају савремене технологије. То значи да оно што уче не могу да примене у пракси. Оно што је данас у савременим технолошким условима потребно је могућност уочавања сложених проблема - потребно је размишљање. То се, нажалост, у нашим школама нити учи, нити се сматра неким квалитетом. Несумњиво је да наша земља има таленте и да ће они успети без обзира на околности, али је проблем што просечан ученик далеко лошије сналази него његови вршњаци у Финској, Хонгконгу, Јапану, али и Словенији и Хрватској - каже Турајлићева. Она сматра да је велики проблем то што се код нас о образовању у јавности мало прича и пише, а поводом ћутања званичника за Глас додаје:

- Не разумем зашто се није огласио Национални савет просвете, који је задужен да одобрава планове и програме. Потпуно је фасцинантно да у земљи у којој се стиче утисак да образовање не постоји, наједанпут објаве неки резултати који, наравно, покажу да смо ми тамо где морамо бити са тим ставом спрам образовања, а онда се сви узбуде. Можда није толико страшно што компаративно стојимо са светом лоше, али страшно је што стојимо лоше у односу на оне са којима смо били на потпуно истом месту до пре 15 година, а ту мислим конкретно на Словенију и Хрватску- закључила Турајлићева.

Према подацима ОЕЦД-а најбистрији су у овом смислу млади Финци, следе их они из Хонгконг, па Канаде, затим кинеског Тајпеја, Естоније, Јапана и Новог Зеланда. Од земаља бивше Југославије Словенци се налазе на завидно високом 12. месту, док су Хрвати на 26. Србија је, да подсетимо, на 41. месту од 57 земаља у којима је обављено тестирање. Одмах иза нас је Бугарска, затим Румунија, док су ученици из Црне Горе на 48. позицији.

Према првим анкетама објављеним по објављивању наше поражавајуће позиције, може се закључити да се на домаћем терену српски ђаци сматрају далеко интелигентнијим од осталих у свету, нарочито вршњака из САД и развијених земаља Западне Европе, а резултати се доживљавају као политички притисак на Србију или неку „теорију завере“.
Професори и директори наших школа кажу да нису имали појма о тако лошим резултатима ђака на тесту.

- Нисам упознат да је неко од наших ученика учествовао у таквом тестирању, али је чињеница да су наша знања општа. Искуства показују да када наши ученици који заврше једну годину средње школе у Америци, добијају награде из књижевности иако им енглески није матерњи језик. Треба преиспитати ко прави такве тестове и да ли су они веродостојни - рекао је Александар Андрејић, директор Прве београдске гимназије.

Ове године су у фокусу испитивања биле природне науке, математика и разумевање, као и тумачење текстова. У свакој од ових области наши ученици су показали релативно уједначене резултате, али је проблем што су на ниском нивоу.

Ангел Гурија, генерални секретара ОЕЦД

(Организација за економску сарадњу и развој), која је спровела ПИСА истраживање рекао је да у глобалној економији, квалитетно образовање, једно је од највреднијих добара које друштво и појединац могу да поседују.

- У том светлу, ПИСА је много више од пуког рангирања. Реч је о томе у којој мери образовни системи припремају младе људе за сутрашњицу. Прво и најважније, она указује земљама где лежи њихова снага, али и слабости - поручио је Гурија.

ПРОГРАМИ У СРБИЈИ ЗАСТАРЕЛИ

Коментаришући резултате истраживања о образовању ПИСА, коју је међу више од 400.000 средњошколаца у 57 земаља спровела Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) с циљем да установи ефикасност образовних система у свету, а у коме је Србија заузела 41. место, Леонардо Ердељи, председник Уније Синдиката просветних радника Србије, рекао је јуче агенцији Бета да су образовни програми по којима школе раде застарели и да нису добро технолошки опремљене. - Школама недостају компјутери, они који се набављају на тендерима „представљају технолошки отпад“. Сви причају о реформи, а нико није сео да је уради. Истраживања показују да је две трећине становништва Србије функционално неписмено и то је трагично. Чак 40 одсто становништва у Србији има основну школу, пет одсто вишу школу, а седам одсто факултетско образовање - набројао је Ердељи.

Ранг-листа

1. Финска    563
2. Хонгконг    542
3. Канада    534
4. Тајпеј 532
5. Естонија    531
6. Јапан        531
7. Нови Зеланд    531
12. Словенија    519
13. Немачка    516
14. В. Британија    513
26. Хрватска    493
29. САД        489
36. Италија    475
41. Србија    436
42. Бугарска    434
48. Црна Гора    412